Још једанпут се потврдила истина да се фудбал игра за голове. Ко их да више, тај побеђује. Бечејци још нису затресли мрежу ривала у наставку првенства и епилог је познат. Налазе се у зони испадања, мада игром то не заслужују.- Нисам мађионичар, не могу да дајем голове, али саветима могу да помогнем да се игра. Притисли смо противника у првом полувремену, штворили неколико прилика, али завршница је очајна. Промашаји Шавије, Кобиљског у првом полувремене, па Митића у самој заршници утакмице су нас коштали бодова. У наставку утакмице смо нешто пали јер поједини играчи немају потребан број тренинга, али су искусни и очекивао сам да ће им тај сегмент игра помоћи, али… Немамо голгетера и из најидеалнијих прилика не дајемо голове. То нас скупо кошта. Знали смо да су Белегишани тврда екипа, да играју чврсто у одбрани, али смо ризиковали и нападали. Узалуд, кад нам је завршница акција неефикасна. Но, не губимо наду. Жао ми је што смо из, готово, једног напада примили гол и изгубили, али првенство је дуго и ваља се борити. Динамо је следећи изазов, ништа мање опасан од осталих. Сада су нам они и центру пажње. Морамо се током ове недеље на тренинзима посветити њиховој игри и нашој завршници, јасан је тренер Бечејаца Драган Ивановић.
У суботу је, због нагомилавања картона, недостајао Немања Вјештица. У одбрани поготово, а можда би био користан и у нападу код прекида. Било како било, Белегишани су узели максималних шест бодова момцима са Тисе, а по игри то нису заслужили, већ су искористили актуелне слабости ривала. Док Бечејци не сведу своје грешке на минимум и поправе ефикаснот, опасност од испадања ће увек бити у игри.
В. Јанков
Са утакмице ОФК Бечеј 1918 – Подунавац (фото: В. Јанков)
Извор: http://www.srbijasport.net