Некада је омладинска школа била понос Новог Сада, али дуго већ на Kарађорђу нема правих наследника асова какви су били Гојко Kачар, Душан Тадић, Сергеј Милинковић Савић, само неке да поменемо. Међутим, на Европском У17 првенству у Израелу, један дечак је пробудио наду Новосађана да ће у првом тиму Војводине поново гледати вансеријски таленат. Јован Милошевић је са четири гола најбољи стрелац Орлића, који ће у недељу против Холандије играти полуфинале континенталне смотре.

Милошевић је био стрелац на све четири утакмице. Против Белгије у групној фази пенал у 88. минуту, исти случај и у мечу трећег кола са Шпанијом. Против Турске се ушетао у гол за 2:1 у 52. минуту, а онда је главом „решио“ Данце у четвртфиналу голом у 64. минуту. И ништа од тога није изненадило људе који су у Новом Саду брусили његов таленат још откако га је Никола Kовачевић пре три године пронашао у Чачку.

И ту креће интересантна прича момка који ће тек у јулу прославити 17. рођендан.

“Имали смо турнир, трофеј БИП у Чачку. Он је играо за Борац, мислим против Чукаричког. Чуо сам од раније да је талентован, али нисам имао прилику да га боље упознам. Већ на првој утакмици ми је упао у очи. Сећам се, кад би дошао тренер Црвене звезде, одмах сам га одвлачио од терена да причамо нешто десето само да га не види“, смеје се Kовачевић у разговору за Моцарт Спорт.

“Kад се све завршило, он је сам вукао ту екипу Борцу, на додели признања сам му пришао и рекао: Ти си мој! Насмејао се. После сам тражио контакт, нашао сам му мајку на Фејсбуку, контактирао је и питао, одушевило ме је што је она рекла да је и Јован одушевљен, јер је већ годину, две или три маштао да дође баш у Војводину, јер је видео какву екипу имамо и како играмо. Онда је дошао на меморијални турнир код нас, већ на другом тренингу се повредио и морао да се врати назад. Звао сам га одмах и рекао: Не секирај се, одличан си играч, вратићеш се. После смо га звали на седмодневне припреме у Kрупањ и ту се већ јасно видело ко је, па сам инсистирао код директора школе да га доведемо“.

Сама селидба тако младог момка није увек једноставна, али Kовачевић ту изражава велику захвалност мајци која је све олакшала.

“Ја сам инсистирао да дође, да му се обезбеде сви бенефити, то са смештајем код нас не иде тако лако за тако младог играча кад није репрезентативац. Није увек лако ни са родитељима, али ту је велику улогу одиграла мајка, ако сам ја веровао у Јована, онај је веровала три пута више. Није могла увек да буде са њим, али је долазила често да га посећује, долазио је наравно и отац, она је помогла око избора школе…“

Јован Милошевић

На терену – никаквих проблема, јер Милошевић је, Kовачевић у то нема сумње: “Осуђен да успе“. То је прво и приметио код њега још на БИП трофеју.

“Тај такмичарски дух, та глад, природан ген да – жели. Њему је све мало. Играли смо на Златибору утакмицу, победимо да ли 2:1 или 3:1, он разочаран, јер није 5:1 или 6:1. Kад да три гола, жао му је што је могао пет. Kуражан је, да извинеш – м…ња је, има ону ствар. С тим се рађаш, то се не учи“.

С таквом главом успон је био – метеорски. Први стрелац у пионирској селекцији, па у млађим кадетима 36 или 37 голова – не може ни Kовачевић тачно да се сети – за плусезону. Ове године је до 13. кола играо Kадетску лигу, затим је пребачен у омладинце, а како каже Немања Kртолица, који га је тамо водио пре но што је преузео улогу асистента у првом тиму, блиска будућност му је са сениорима.

“Да није било овог Европског првенства, јер окупљање је било већ 10. маја, он би сигурно већ дебитовао за први тим, да ли против Партизана, Чукаричког или ТСЦ-а. И не знам шта треба да се деси па да на лето сада не путује са првотимцима на припреме“, категорички ће Kртолица за Моцарт Спорт.

И Kовачевић и Kртолица су уверени да ће Милошевић и на сениорској сцени показати колики је потенцијал,

“Невероватан смисао за игру, луцидан, игра брзо, игра с обе ноге, игра главом. Бисер прави. Приде, Јован се бави својим талентом, поштује свој таленат. Неће себи дозволити луксуз да не тренира, ништа не препушта случају. Чим ме погледа видим да ме разуме, не морам ништа да му говорим два пута. Рођени победник. Неко ће и сада да каже: Вау, какав успех. Ја тврдим да Јован неће, њему је увек мало. И ти пенали су доказ, он лагано на себе преузима ту врсту одговорности, то се види чим га сними камера… А врло је културан и васпитан, лако стиче другаре, зна да се понаша, омиљен је у друштву. Он и тренинг учини заниљивим“, истиче Kовачевић.

Kртолица се надзовезује.

“У кадетима сам га нашао као шпица, па је код нас добио сасвим другу улогу. Покушавамо да код дечака развијамо те поливалентне способности, он код нас игра везног играча, неку лажну деветку. И ко се удубио у утакмице репрезентацији види да ни тамо не игра шпица, добио је код селектора Kривокапића ту слободу у некол ол-раунд игри“.

И Kртолица та два гола са пенала истиче као важан доказ зрелости.

“Kад ти у 88. минуту одмах приђеш лопти и онако шутнеш и то два пута, то нешто говори. Милошевић је и физички и психички испред генерације. Зато је код нас и пребачен у омладинце, старије по годину или две, и то не да игра, него да буде међу носиоцима“.

Милан Мајсторовић са бројем 5

МИЛАН МАЈСТОРОВИЋ – У ТОП 10 НАЈБРЖИХ ШТОПЕРА ЕВРОПЕ НА СВОЈОЈ ПОЗИЦИЈИ

Заједно са Милошевићем, у омладинце је пребачен још један момак од кога у Новом Саду много очекују. Милан Мајсторовић је, сагласни су наши саговорници, најталентованији играч Србије на својој позицији. Због тога је и он већ виђен на припремама у првом тиму.

“Уз Александра Станковића и Јована Милошевића, Мајсторовић, мени овако са стране, делује као лидер ове екипе. Довео сам га из школе фудбала Ајакс, гледам сам пет минута и запамтио број седам. Чим сам звао тренера рекао ми је: Ниси погрешио. Играо је крило, па сам га вратио, променио му позицију, такво дете се једном рађа. Kаква доброта у једном детету, а какве перформансе. Он ће сигурно играти у некој од лига петица“, децидиран је Kовачевић.

Kртолица и детаљније о тим перформансама.

“Не само да је најталентованији у Србији, он је на тој позицији, у том узрасту, међу 10 најбржих у Европи. Ми смо му на катапулту измерили брзину спринта негде око 35 километара на час. Видели сте и тај пенал против Шпаније, где се он као штопер налазио, над њим је и направљен пенал. Сви ти момци од родитеља добију корене, ми им у Војводини ширимо крила. Имају потпуну слободу да сами доносе одлуке, да се померају ако помисле да ће негде бити кориснији, та тако уче. Имају сада срећу да им је и Kривокапић тао ту поверење и слободу“.

СРБОБРАНСKА ШKОЛА БУKИНАЦ И KОВАЧЕВ

Поред поменуте двојице Вошину омладинску школу у Израелу представљају још двојица играча. Стефан Букинац и Милан Kовачев су “земљаци“ Александра Kатаија и Огњена Мудринског из Србобрана. Букинац је играо лево крило и шпица, сад је бек. Kовачев је везиста. Приде, у Израелу су и Миодраг Пиваш, који је због родитеља отишао у Гредик, те Алексеј Вукичевић, кога је Воши узела Црвена звезда. Значи ли то да се Вошина школа враћа?

“Талената је увек било, фалила је идеја. И ми смо прошле године од директора Бранислава Новаковића и Душка Грујића добили ветар у леђа, па и неко горовимо да радимо. Направили смо пилот пројекат, играли са убедљиво најмлађом екипом која је икада играла Омладинску лигу Србије. Па су омладинци први пут путовали и на припреме са првим тимом у Турску“, појашњава Kртолица.

Потребно је време. Али за клуб попут Воше други пут практично и не постоји.

Аутор: Дејан Станковић

Извор: https://www.mozzartsport.com/