Будућност је пролећну сезону завршила тријумфално: на 15 утакмица подедила је на 14 и само једном поражена. Ипак, то јој, с обзиром на лошији јесењи скор, није било довољно да се домогне ни пласмана ни баража за виши ранг такмичења, али јесте добар темељ за шампионске амбиције у овом првенству. Тим пре што је тим остао непромењен а доведено је неколико играча за које се процењује да ће бити не освежења но појачања. Уз то, Црњани имају још неколико адута који употпуњују реалност такве амбиције, па сви једва чекају 17. август и прву утакмицу у Влајковцу да како би видели садашњу форму и квалитет тима. Додуше, то је већ потврђено за викенд када је у Меленцима дакласирана Русанда са 7:1!

Током лета је за тренера тима постављен 32. годишњи Александар Баста – Сале, досадашњи помоћни тренер отпуштеног Миленка Зечевића – Зеке који је пожелео одмор после 12-годишњег непрекидног рада у клубу, а није се баш ни слагао са новим менаџером Штуком. Сале је почео у пионирима Будућности, једно време тренирао у Динаму из Кијева (мајка му је из Кијева, руска балерина, данас директорица Гимназије у Црњи) и већ као 16-годишњак постао првотимац Црњана. На жалост, као екстремно талентован дебитовао је у марту а већ у новембру имао тежак прелом ноге, годину дана носио гипс и после двогодишње рехабилитације морао да престане са играњем. Завршио је студије руског језика који већ 6 година предаје у црњанској Гимназији и у основној школи у Радојеву. У међувремену је завршио Вишу тренерску школу и годинама био или помоћни тренер тимовима у Војвода Степи и Црњи или тренер омладинских селекција. Оно што је битно за његов тренерски идентитет и сензибилитет је искуство које је стекао у кијевском Динаму, где је тренирао, упијао и заволео рад легендарног тренера Валери Лабановског чије књиге и касета годинама изтучава и покушава применити у свом тренерском раду. Није небитно па рецимо и то да Сале има и фудбалски ген јер му је отац Зоран, недавно изненада примеинуо, био велики таленат у Црњи па га је чак Партизан одвео у своје редове.

Кад је у питању фонд играча рецимо прво да су из клуба овог лета отишли Новосађани, шпицеви Вукчевић и Радојичић, а вежњаци Радивојац и Савин су отишли на студије у Београд, али обећали да ће доћи кад год затребају тиму. Јесу били првотимци, али се њихов одлазак неће приметити, јер су, бар тако показују припремне утакмице, доведена квалитетнија решења.

Битније од тогаје да је доведено неколико играча за које се процењује да ће бити не само чланови првог тима но и појачања. Ту пре свега мислимо на двојицу искусних 32-годишњака – центарфора Срђана Матића из Новог Сада који је играо у крушевачком прволигашу и Интернационалу из Мађарске и Зорана Кубуровића, ранијег центарфора Војвода Степе који од недавно игра штопера.

Кад је реч о ‘’бонусима’’ за сада је сигуран Јован Томин, који је то играо и претходне сезоне и показао да је одличан, у сталном успону и да стасава у поузданог првотимца. У клуб се вратио Црњанин Ђорђе Стоићев, који је био на усавршавању у Кикинди, а из зрењанинског Радничког је доведен екстраталентовали Ђорђе Драговић. Ко се од њих двојице покаже бољим, биће други ‘’бонус’’ у тиму. Сва тројица су вежњац и када посустају са клупе ће их заменити такође одлични стандардни првотимци Стојичић и Хованец! Штета што за све нема места у тиму, али од вишка глава не боли, зар не?!

Уз све поменуто, шта су још Црњански адути? Пре свега агилни менаџер Миле Тодоров – Штука који успешно одрађује оно што у Црњи никад није нико. Пре свега је направио сјајну атмосферу у клубу, унапредио рад са млађим категоријама а нарочито много на поправљању инфраструктуре на стадиону, који је у међувремену добио име ‘’Стево’’ – по зимус преминулој легенди клуба Стеви Дринићу. Покривене су трибине, стављена седишта, постављен електронски семафор и савремен систем за поливање игралишта. Нарочито је значајно што су на 8 стубова постављени рефлектори, додуше још увек прилично ‘’нејаки’’, па играчи по овој врућини тренирају у вечерњим сатима, а како је базен уз сам стадион – играчи често тренирају и на њему, не само купајући и брчкајући се, но интензивно вежбају и стичу неопходну снагу!

Да се у Црњи памте и поштују фудбалске легенде клуба, потврда су и три осликана мурала на зиду крај терена: Милутина Јовина – Бобека, Слободана Живкова и Стеве Дринића!

Но, да не идеализујемо. Остала су нерешена још три битна питања. Тренирање, публика и финансије. Иако је на Бастином списку 24 фудбалера, ретко се деси да су сви на тренингу. Као и до сада, а на жалост, чујемо да је тако и у другим клубовима, момци нерадо тренирају, неке у томе спречава запослење а има их доста и са стране, па нерадо редовно долазе. Штета – добар потенцијал постоји али шта то вреди кад су многи без кондиције, а тренер без могућности да уигра тим и тактику! Рецимо, Немања Ковачевић је екстремно талентован фудбалер, али већ шест године живи и као физиотерапеут ради у Новом Саду (и то два посла), па уопште не долази на тренинге, угојио се (и оженио), стандардни је првотимац и игра искључиво на таленат. Једини ‘’тренинг’’ су му вежбе које показује пацијентима! Упркос свему игра доста добро, углавном замењује ‘’боносе’’ у другом полувремену, али замислите какав би био његов учинак да редовно тренира, јер 28 му је година и у пуној је снази и играчкој зрелости! Штета, али ипак срећа да га Црња и као таквог има у тиму!

Публике је још увек (пре)мало – у просеку 100-150 по утакмици. Додуше, од недавно је конфор на стадиону много већи, у полувремену се организује томбола, ради роштиљница, а, душу на срце, игра се и нешто квалитетнији фудбал но ранијих сезона – па је у овој сезони за очекивати много боља посета.

Питање системског финансирања још није решено. Клуб не успева да пронађе и ангажује квалитетне људе који би водили маркетинг. У управи кажу село је – нема таквих, паре не падају саме ни са неба ни из џепова потенцијалних спонзора, па се и даље мука мучи како (пре)живети. Слаба је утеха што су то муке чак једне Звезде и Партизана и што је, кад је човек у беспарици, несрећан или тешко болестан, исто – возио се у Мерцедесу или Фићи!!! Црња сада има сјајан тим и шампионске амбиције па ће, надајмо се, и то бити мотив спонзорима да ‘’одреше кесу’’ и својим прилозима потпомогну реализацију те амбиције! За њих пар хиљада евра више или мање у буђелару не значи много, а Будућности би био и те како велики залог за бољу „будућност“!!! У одсуству маркетинга, људе само треба лепо замолити, а нико није дебелокожац и „стипса“ па ће се одазвати позиву за донацију, какву такву!!!

Пише: Драган Пејић

ФК Будућност пред меч у Меленцима – фото: архива клуба

Извор: http://srbijasport.net