После двогодишње паузе „Будућност“ се вратила у Војвођанску лигу „Исток“, и у суботу ће са, такође повратником у овај ранг такмичења, белоцркванским БАК-ом одиграти премијерну утакмицу. Нема сумње да ће стари познаници показати да им је место у овом, четвртом по рангу, фудбалском такмичењу Србије. У жељи да сазнамо тренутну ситуацију у „Будућности“ замолили смо за разговор тренера Миленка Зечевића – Зеку и председника клуба Дарка Штевијана, али како се за то нису удостојили наводећи да им није до фудбала јер имају личних проблема, текст смо припремили након разговора са Станком Ковачевићем – „Ћоо-м“, подпредседником Клуба.

Након уласка у Војвођанску лигу очекивао се али и изостао радикалан прелазни рок. Тим се јесенас И пролетос доста добро појачао тако да за тим и није било потребе, тим пре што су сви играчи остали на окупу. Додуше, доведена су три нова играча, један је отишао, али се не очекују битне промее квалитета и начина игре. Каријеру је завршио сјајни штопер и капитен Васиљеви – сустигле су повреде па је одлучио да више не игра, иако је то по годинама још могао. Остаће у клуби и радити послове секретара. На његово место је ангажован Александр Леђанц из Новог Сада, који је на припремним утакмицама показао да је веома добар. Вишегодишњи стандардни и веома добри десни бек Прпа је, не знају се разлози, још током средине минулог првенства престао да тренира, па је из Козараца на ту позицију враћен Црњанин – још квалитетнији офанзивни Хованец. У везни ред је, такође из Новог Сада, дошао Владимир Стричевић, оставио је добар утисак на пробним утакмицама али још није извесно да ли ће и колико појачање бити.

Да је тим сада јачи или слабији но до сада, тешко је рећи. Извесно је да ће се недостатак Васиљевића у екипи колико-толико осетити. Годинама је био најбољи играч, а питање је колико ће се нови играчи, без обзира на квалитет, уклопити у екипу. Тим је нешто искуснији а и уигранији јер је у минулом првенству попуњен са неколико нових играча (Куручев, Станков, Пекић, Текић и Влаучин пролетос, а летос још јесенас су дошли одлични Станић и Ајдарић), а летос је освежен (да ли и појачан?) тројицом већ споменутих играча.

Клуб сада има солидан фонд играча, готово на свакој позицији по двојицу приближно истих квалитета. Голмани: Куручев и Арсин. Леви бекови: Станић и А.Прокин. Десни бекови: Хованец и Манојловић. Штопери: Леђанац, Марков, Станков и Кондић. Задњи везни: Мастуило, Стричевић и Ковачевић. Вежњаци: Стојичић, Влаучин, Савин, Томин, Петровић и Текић. Шпицеви: Пекић, Ајдарић, Перин и С.Прокин.

Дакле, на списку је двадесетак фудбалера, што је пристојан број и добар фонд за избор и састав квалитетног тима. Можда је дефицитаран само са једним квалитетним, искусним „плејем“, али зар такви недостају и неким клубовима вишег ранга?

Припреме су обављене у Црњи, и током њих се ништа спектакуларно није десило. Радило се најчешће са некомплетним фондом играча, екипа је донекле донекле уиграна, решене су неке dilemma о могућностима играча на појединим позицијама. Нико ничим није ни био очаран па на крају ни ни разочаран. Шта је ту је! Имам још две-три непознанице око састава тима, али тренутна форма и тактичка замисао пред сваку утакмицу ће одређивати састав.

Дакле, ни фонд ни квалитет играча нису главни проблем „Будућности“. То је само рад, тј. немогућност многих да редовно тренирају. Многи живе, студирају или раде у Зрењанину или Новом Саду, млади нерадо или нередовно тренирају, па је логично скупити их, кондиционо и тактички квалитетно припремит. „Срећа“ је што је идентична или веома слична ситуација и у другим клубовима, па су углавном сви у истој позицији. Када би сви редовно тренирали овај тим би, по процени добрих познавалаца фудбала, за кратко време био бар за 30 посто квалитетнији!

Оно што се, не само у Српској Црњи, нагађа је који фаворите у овој лиги су фаворите за висок пласма – што нико поуздано не може знати. Зна се само да се Омољица појачала и да најављује јуриш на лидерску позицију и виши ранг, Карађорђево и Козарци никад не одустају од амбиције да се пласирају у виши ранг, Козара није без таквих амбиција, веома су квалитетни Перлежани и Меленчани, а сасвим је сигурно да ће, као и увек, нека екипа непланирано пријатно изненадити и винути се у врх, баш као што ће неки клубови разочарати и срозати се на дно. Фудбал је „ђаволска“ игра а прогнозе незахвалне.

Исто важи и за „Будућност“. Две године је била одсутна из овог ранга такмичења па, иако има доста квалитетан и искусан тим, не може се са сигурношћу прогнозирати пласман. Мислимо да је објективна процена да је тим квалитетан бар за средину табеле, можда које место више, теже да ће пасти ниже – али рекосмо „лопта је округла“, времена тешка а непознаница превише!

На крају, не и најмање битно. Има и тешкоћа. Клуб је и даље у беспарици – али то је већ вишегодишња класика. Помпезно најављена реконструкција и покривање трибина још не почиње. Питање домара је још нерешено, јер је досадашњи то одбио надаље да ради. Терен се нередовно одржава и залива јер су дизне на заливном систему цело лето биле у квару. И што је најгоре – Клуб је скоро без управе. Станко Ковачевић – Ћо, остао је једини активни члан управе, председник Дарко Штевијан, се већ одавно нећка да буде председник, али никако да му се нађе замена.

Коначно, како ће изгледати „идеалан“ тим од расположивог кадра. Чинили смо то раније више пута, понеки играчи су се љутили па „селекторовање“ овога пута уступамо Урошу Међедовићу, старом симпатизеру клуба који „Будућност“ годинама гледа, скоро редовно на тренинзима, домаћем терену и гостовањима. Куручев (Арсин), Хованец (А.Прокин), Станић, Мастило (Ковачевић), Леђанац (Станков), Марков, Стојичић (Стричевић), Влаучин, Пекић, Кондић (Савин) и Ајдарић (С.Прокин).

Пише: Драган ПЕЈИЋ

Извор: https://www.srbijasport.net