Црвено-бели сигурни против Вршца – 3:0 

Није ово вече аплауза и лепршавости на Маракани, није било ни очекиване голеаде. Црвена звезда је у прилично досадном моду одрадила професионално посао и тријумфом над друголигашем из из Вршца (3:0), пласирала се у полуфинале националног Купа и одржала у животу амбицију да се окити четвом узастопном дуплом круном. Све остало је за заборав, чак смо сигурни да ће Владан Милојевић обрисати вечерашњи дуел из тренерског лап топа, пошто тешко да је нешто добио. Морао је Звездин стратег, како би отклонио било какву резултатску неизвесност, у 60. минуту да убацује тешку атриљерију у лику и делу Османа Букарија и Шерифа Ендијајеа. Управо су њих двојица креирали акцију за коначан слом врло кочоперних гостију из Баната, који су храбро улазили у завршну трећину, мучили комбиновани тим црвено-белих.  Прилично бледу партију пружили су и питомци Звездине академије, који нису остали имуни на присутну равнодушност у Љутице Богдана. Ако је било позитиве у Звездиној игри, онда је то наставак ниске пролећних голова Александра Катаија и Шерифа Ендијаја. Звездин Магико је на вечној листи стрелаца у Сурдулици престигао Рајка Митића, а сада се лаганом реализацијом из шестог минута устремио ка Дарку Панчеву. Македонац је тренутно пет корака испред Катаија и делује да би бивши репрезентативац Србије могао да га стигне до краја ове такмичарске године. Минуте у првом тиму добили су најталентованији играчи клуба Андрија Максимовић и Вељко Милосављевић. 

Вршчани немају за чиме да жале. Представили су се у лепом светлу у Љутице Богдана, чак у бољем од бројних суперлигашких клубова.  Желео је Владан Милојевић да почасти малобројну публику фестивалом Звездине деце, па су се у стартној постави нашли Виктор Радојевић, Огњен Мимовић, Урош Сремчевић и Јован Шљивић, уз нешто старијег Марка Стаменића. Када је бивши члан Копенхагена повукао лопту у шестом минуту, и потом послужио Катаија за рутинску реализацију, све је наговештавало потпуни слом гостију из нижег ранга такмичења.  Међутим, прво полувреме на највећем српском стадиону претворило се у досадњикав догађај, уз тек повремене креативне акције Александра Катаија и Жан Филипа Красоа. Поново је репрезентативац Обале Слоноваче био лежеран и опуштен, али је успео два пута квалитетно да припрети ударцима испод лакта и барем покушајима да подваљује лопту чинио нешто конкретно.  Са Мијаиловићем и Стаменићем као тандемом централних везних, Црвена звезда није имала препознатљив проток лопте, као са Хваном и Кангом. Смештен уз десну аут линију млади Шљивић се поштено мучио са Лазевским, док је најмлађи на терену Урош Сремчевић био у сталном сендвичу двојице штопера Вршца, неконкретан и непоуздан. Једино је Огњен Мимовић бар честим истрчавањима покушавао да испрати креацију Красоа и Катаија.  Није се меч четвртфинала Купа Србије у Београду претворио у утакмицу на један гол. Гости су препознали да преко пута имају неуиграну поставу Владана Милојевића, и лагано решавали Звездин високи pressing. Било је ту и смислених интервенција некадашњег Партизановог бека Лазевског, као и демонстрације физичке силе јединог задњег везног гостију Дијуфа. Осколили су се пар пута Вршани и натерали гостујуће навијаче, стациониране на источној трибини, да поскоче са својих места.  Мучила се Црвена звезда у другом полувремену, без потребне оштрице у шпицу напада и уз много рупа у средини терена. Недостао је Банаћанима само један добар пас или више храбрости да уђу у зицер ситуацију испред Зорана Поповића. Када они то нису урадили, вишак простора на супарничкој половини искористили су Осман Букари и Шериф Ендијај. Први асистенцијом, други спретном реализацијом. Тријумф је увећао Осман Букари после корнера и асистенције Немање Милуновића.

Извор: http://www.mozzartsport.com