Црвено-бели пружили просечну партију, али без проблема славили против Железничара из Панчева – 3:0

Мучење, отаљавање, равнодушност – победа! То су компоненте још једног тријумфа Црвене звезде у Моцарт Бет Суперлиги и најаве за 173. вечити дерби! Црвено-бели су задржали непробојност, подигли период без примљеног гола на 580 минута у домаћем шампионату, али су просечном партијом и недостатком правих решења у последњој трећини терена скакали по нервним вијугама присутној публици. Као и неке претходне утакмице, и ове против Панчеваца (3:0), памтиће се само по бројкама на семафору и апсолутно ничему више.

Тачно је да је Црвена звезда, како већ ред налаже у ери Владана Милојевића, имала дефанзивну стабилност, задржавши ривала на нула шутева у оквир Глазеровог гола до 84. минута, али је одиграла меч чисто да га одигра. Без шарма, промене ритма, брзине и луцидности пред голом Милана Мијатовића. Тешко је пронаћи и играча утакмице у последњој Звездиној победи основног дела првенства, пошто је пре гола у финишу првог полувремена Мирко Иванић био далеко испод свог нивоа. Док је други стрелац Шериф Ендијај други шут на мечу претворио у мат. Морао је Владан Милојевић да поново посеже за Александром Катаијем како би прекинуо учмалост и равнодушност његовог тима, која се огледала у бројним промашеним пасовима. Донекле се из слике просечности издвојио Марко Стаменић који је показао да може у одсуству Гелора Канге да командује из везног реда. 

Делује да је Звезда понекад далеко од мартовског нивоа и оне утакмице са Партизаном, али повремено делује да поједини играчи Црвене звезде играју мечеве у Моцарт Бет Суперлиги као по казни.

Априлска спарина и слаба посета на Маракани, као да су се спојиле у једну целину и увукле Звездин тим у приличну равнодушност, недостојну српског шампиона. Утакмица између Црвене звезде и панчевачког Железничара била је тешка за гледање, посебно у првих пола сата. Црвено-бели у најјачем саставу, изузев Гелора Канге, нису се ни трудили да подигну темпо. Нису ишли по победу, већ су веровали да ће Победа доћи по њих. Железничар се увукао у крило репрезентативца Црне Горе Милана Мијатовића, мада је комбинаториком из последње линије знао да краде минуте великом фавориту и остави голмана сопственог тима без много шанси.

Тешко да је некоме у Љутице Богдана пријало априлско сунце, посебно људима на источној трибини. Никакво задржаја на терену није било, мада је шанса Питера Олајинке у петом минуту наговештавала да ће се гости из Баната лоше проћи на највећем српском стадиону.

Занимљиво је био посложен везни ред Црвене звезде, са Марком Стаменићем као шестицом и спуштеним Ин Бом Хваном. На папиру сјајно, узимајући у обзир да су по боковима деловали Осман Букари и Питер Олајинка. На терену класичан поветарац. Тешко да је играчима Црвене звезде у првих пола сата игре срчани пулс био изнад 150 откуцаја по минуту, јер игре није било. Знао је Осман Букари да се бахати на терену и дрвеним пријемом натера Владана Милојевића да рашири руке у знак чуђења.

Споро је ишла лопта у последњој трећини, Хван није успео да пронађе дубину, Питер Олајинка је остајо без помоћи Милана Родића и далеко од гола Младена Мијатовића. Када томе додамо да је Мирко Иванић атипично лошим одлукама (и промашен зицер у 31. минуту) био ван препознатљивог ритма, јасно је што се Звездин дуг према публици повећавао из минута у минут.

Звезда је дигла ритам тек после промашеног зицера Мирка Иванића (асистенција), када је Осман Букари почео да показује жустрину. Као у оном моменту када је бацио Стефана Хајдина на под, али био себичан. Ипак, да без стреса Владан Милојевић оде на одмор побринуо се Мирко Иванић, пошто је центаршут Османа Букарија спаковао главом у малу мрежу, док су Шериф Ендијај и Обрадовић били на земљи.

Ништа није био бољи ни наставак, мада је Питер Олајинка заслужио да из неколико покушаја дође до гола… Ређали су се промашаји испред Миљана Мијатовића, све док Александар Катаи није погодио у главу Шерифа Ендијаја, који се на листи стрелца изједначио са Жан Филипом Красоом. На крају је Питер Олајинка задовољио сопствену правду, на асистенцију младог Јована Шљивића.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ЖЕЛЕЗНИЧАР ПАНЧЕВО 3:0 (1:0)

/Иванић 45+1, Ендијај 72, Олајинка 86/

Београд

Стадион: Рајко Митић

Судија: Данило Николић (Ловећенац)

Жути картон: Мијаиловић, Букари (Црвена звезда)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА (4-2-3-1): Глазер – Мијаиловић 6, Спајић 6, Драговић 6 (од 60. Ђига), Родић 6 – Стаменић 7, Хван 6 (од 80. Кнежевић) – Букари 6 (од 60. Шљивић), Иванић 6,5 (од 70. Катаи), Олајинка 7 – Ендијај 6,5 (од 80. Красо).

ЖЕЛЕЗНИЧАР (3-5-2): Мијатовић 7 – Обрадовић 6, Балаж 5,5, Станковић 6 – Маиса 6,5, Ђорђевић 6, Кнежевић 5,5 (од 58. Гргић), Ковачевић 6 (од 58. Макс), Хајдин 5,5 (од 69. Трифуновић) – Романић 5, Павлов 5 (од 58. Јовановић).

Играч утакмице: Питар Олајинка 7 (Црвена звезда).

Извор: http://www.mozzartsport.com