Нова управа, нови тренер, нова енергија и мноштво нових појачања за неку нову наду да Фудбалски клуб Војводина може до прве титуле националног шампиона још од 1989. године када је држава носила назив СФР Југославија.

Вера у фудбалски клуб се вратила у Нови Сад. Можда није опипљиво као зимско загађење ваздуха, али се и те како осети и позитивног је мириса. Доласком успешног привредника какав је Драгољуб Збиљић који иза себе има животопис функционера вредан пажње унео је нову струју у Војводину. За њим је врло брзо оформљен стручни штаб који предводи Милан Раставац, док се преговорима и аквизицијама бави Марко Јовановић.

Чак осам нових играча довела је Војводина и може се рећи, на основу имена и њиховог инстант доприноса у тим – одрадила најбољи летњи прелазни рок у земљи. Организовано, језгро тима је направљено на време, да би у смирај августа потписали Николу Чумића који би, посебно након перфектног дебија, могао да се испостави као круцијално појачање.

Енергија са старта шампионата када је Војводина у прва три кола играла на свом „Kарађорђу“ (једном била гост градском ривалу Младости ГАТ) помало је утихнула. У просеку је екипу пратило између 4000 и 5000 навијача и видело се да су се Новосађани пожелели доброг фудбала и амбициозног пројекта упркос недавно освојеном Kупу Србије. Након тога, као што рекосмо, енергија екипе је помало утихнула због по којег неуспеха (три везана ремија). Било је ту и неколико спорних судијских одлука које су им одмогле у одржавању те струје, али Војводина је и даље екипа способна да победи сваког. Но, да ли је и способна да титулу врати у „Српску Атину“?

Милан Раставац се од старта сезоне ослања на неколицину бонус играча. Војводини то не представља велике потешкоће јер се политика клуба заснива и посебно с доласком нове управе, засниваће се на промоцији младих играча. Ту су Марко Бјековић, Мирко Топић и Урош Kабић који углавном почињу утакмице, а затим конкуренцију јачају Дејан Зукић, Владан Новевски, Владимир Милетић најбољи стрелац оволетошњег Европског првенства за кадете – Јован Милошевић. Често је Раставац говорио да се осећа „привилеговано“ јер има два квалитетна голмана у виду Лазара Царевића и Николе Симића, што се потврдило јуче против Вождовца када је бивши чувар мреже Барселоне морао да напусти терен због повреде.

„Царевић је осетио бол у колену и нисмо желели да ризикујемо и морали смо да га изведемо из игре. Међутим, као што сам и говорио, опет ћу поновити да сам изузетно задовољан са оба наша голмана. Нажалост, сплет околности је такав да неко мора да остане на клупи, али ја сам задовољан како је Симић одговорио на задатке“, казао је Раставац.

Воша преферира формацију 4-2-3-1 под палицом Милана Раставца који се ослања на Бјековића десно, Ђорђевића лево и Јеличића и Мамадуа Траореа у срцу одбране. Траоре је врло брзо ушао у срца навијача Војводине и приметно је да и њему прија боравак у Новом Саду. Велики је борац, снажан је и не рескира често. Али, проблем представљају његова искакања која лако могу бити и бивала су кажњена, те пас игра. Војводина поседује проблем у покретању напада из последње линије, па тако најчешће виђамо да голман шаље лопту на центар игралишта. Тамо се углавном налазе Мирко Топић који игра одличну, можда и најбољу сезону од промоције у први тим, а ту је и Радомир Милосављевић. Ипак, све конце из средине вуче Вељко Симић који се повлачи како би креирао, правио простор и разигравао саиграче. Он уме лако и да уђе у шансе, одлично се креће у полупростору и прати игру. Воли улогу најважнијег шрафа у екипи о чему сведоче његове представе, односно пет голова, а могло их је бити и више…

По крилима делују Урош Kабић који се вратио после мононуклеозе и приметно му недостају утакмице у ногама. Ив Барај је човек који евидентно може да направи разлику на домаћим теренима, али глава. Уколико лоше уђе у утакмицу и не прође му неколико замисли, врло брзо ће испасти из такта. Да је мајстор, јесте, али Војводини је неопходно да буде присутан све време – и када је добро и кад није. Можда и најјачи део Вошиног тима је сам шпиц напада где Раставац има Немању Николића, човека за којег остатак саиграча каже да је најнесебичнији нападач којег су могли да имају, што је најчешће добро, али постоје и тренуци када претера у намери да упошљава колеге уместо да финишира.

Војводина има дубину. Своју шансу је већ на дебију искористио Никола Чумић са два гола против Вождовца од којих је победнички стигао у 92. минуту. Ту је и сјајни Филип Малбашић, али и Урош Николић који је такође, баш као и поменута двојица на свом дебитантском наступу успео да се упише. Често се провлачи име Немање Радоје, а с обзиром на то да прелазни рок у Србији траје до истека последњих минута 15. септембра, није немогуће да пукне још једна бомба у улици Димитрија Туцовића и да Војводина крене по то чудо.

Аутор: Немања Јаношев

Извор: https://sportske.net/