На про­зив­ци игра­ча Рад­нич­ког, пред по­че­так при­пре­ма за на­ста­вак тр­ке у срп­ско­ли­га­шкој „Вој­во­ди­ни”, Пре­драг Та­тић, в.д. пред­сед­ни­ка, за­хва­лио се игра­чи­ма ко­ји су оста­ли у клу­бу. У мо­ру од­ла­за­ка, из­дво­ји­ла су се осмо­ри­ца из је­се­њег де­ла и на­ста­ви­ли су на ста­ди­о­ну крај Бе­ге­ја.

Не­де­љу да­на пре пр­вог тре­нин­га, на пи­та­ње „ка­ко иде са играч­ким ка­дром и хо­ће ли да бу­де но­вај­ли­ја“, Та­тић је по­хва­лио не­ко­ли­ци­ну мла­дих игра­ча и из­дво­јио гол­ма­на Ни­ко­лу Сте­фа­но­ви­ћа.

– Ни­је оста­вио ди­ле­му, ре­као ми је да је ду­жник Рад­нич­ког и да је, про­шлог ле­та, ов­де де­би­то­вао у се­ни­ор­ској кон­ку­рен­ци­ји. Пред­ло­жио је и не­ке од дру­га­ра са ко­ји­ма је про­шао омла­дин­ску шко­лу Вој­во­ди­не и је­дан је већ ту – по­хва­лио је чел­ник Зре­ња­ни­на­ца мла­дог чу­ва­ра мре­же.

Сте­фа­но­вић је у ка­те­го­ри­ји бо­ну­са, ро­ђен је 6. ав­гу­ста 2006. го­ди­не и са­мо је Сте­фан То­дић, чу­вар мре­же шај­ка­шког Бор­ца, за 19 да­на мла­ђи. У ти­му са Бе­ге­ја је­ди­ни је је­се­нас од­и­грао свих 15 ме­че­ва и на те­ре­ну про­вео мак­си­мал­них 1.350 ми­ну­та.

– Био сам члан Вој­во­ди­не од пе­тли­ћа, про­шао све ка­те­го­ри­је и кад је ле­тос сти­гао по­зив из Зре­ња­ни­на, ни­сам же­лео да про­пу­стим при­ли­ку. У дре­су Рад­нич­ког де­би­то­вао сам у се­ни­ор­ској кон­ку­рен­ци­ји и био по­све­ћен на сва­ком тре­нин­гу и ме­чу да уз­вра­тим за до­бро­до­шли­цу и пру­же­ну шан­су. Би­ло је и дру­гих оп­ци­ја, али сам, пре по­ла го­ди­не, до­нео ис­прав­ну од­лу­ку – ка­же Сте­фа­но­вић.

Рад­нич­ки је за­вр­шио пр­ву ета­пу са 20 бо­до­ва, ко­ли­ко има­ју По­ду­на­вац и РФК Но­ви Сад 1921 и пр­ви су из­над цр­те. Мла­ди гол­ман ис­ти­че да су мо­гли да бу­ду бо­ље пла­си­ра­ни.

– Мо­гли смо ви­ше и бо­ље. На не­ким ме­че­ви­ма сре­ћа нам је окре­ну­ла ле­ђа и у по­след­њим тре­ну­ци­ма оста­ли смо без по­бе­де у Бе­че­ју (2:2), те­шко је по­ве­ро­ва­ти ка­ко нам се Омла­ди­нац про­ву­као (0:0), а на за­тва­ра­њу се­зо­не, у ком­шиј­ском дер­би­ју, има­ли смо пр­ви при­ли­ке, про­ма­ши­ли и Наф­та­гас нас је ка­знио (0:2). Сад је све иза нас и фо­кус је на при­пре­ма­ма и на­став­ку так­ми­че­ња.

Рад­нич­ки је по­чео при­пре­ме без ви­ше од по­ло­ви­не је­се­ње еки­пе, да је мла­ђи и сла­би­ји.

– Тач­но је да смо мла­ђи, ви­де­ће­мо да ли и сла­би­ји, ово дру­го не мо­ра да бу­де тач­но. Оста­ли смо без ис­ку­сних пр­во­ти­ма­ца, али мла­дост то мо­же да на­до­ме­сти. Игра­ју­ћи за се­бе, игра­мо и за клуб и из­ве­сно је да ће ко­лек­тив би­ти у пр­вом пла­ну. Од за­јед­ни­штва у ти­му и на те­ре­ну, оче­ку­јем до­бар ре­зул­тат.

Узео је кра­так пре­дах и ре­као:

– Ис­па­да­ју че­ти­ри клу­ба, да ли ће би­ти је­дан или два ви­ше, за­ви­си од пла­сма­на ме­ђу пр­во­ли­га­ши­ма. Без об­зи­ра на раз­ли­чи­те оп­ци­је, на­ла­зи­мо се у опа­сној зо­ни и то­га смо све­сни. Бо­ри­ће­мо се за оп­ста­нак и бо­ље ре­зул­та­те, уз на­гла­сак да ће тр­ка би­ти не­из­ве­сна и да ви­ше од по­ла ли­ге ни­је без­бри­жно. Од­лу­чи­ва­ће сва­ки гол и бод и тре­ба да бу­де­мо мак­си­мал­но по­све­ће­ни.

На­гла­сио је да ће од стар­та мно­го да за­ви­си и да би по­бе­да у ду­е­лу са Бор­цем, у пр­вом про­лећ­ном ко­лу, би­ла сна­жан ве­тар у ле­ђа.

– Ни­смо са­мо ми оста­ли без ис­ку­сних игра­ча, ни­је бо­ља си­ту­а­ци­ја ни код кон­ку­ре­на­та и по­бе­да на стар­ту мо­гла би да нам ра­ши­ри кри­ла. Мла­дост мо­же да бу­де пред­ност и да за­јед­ни­штвом мо­же­мо до лу­ке спа­са.

Сте­фа­но­вић се не хва­ли да је од­ли­чан уче­ник че­твр­тог раз­ре­да Ме­ди­цин­ске шко­ле, смер за фи­зи­о­те­ра­пе­у­та, дру­ги би се ди­чи­ли про­се­ком „пет”!  

– У основ­ној шко­ли био сам ђак ге­не­ра­ци­је, тач­но је да су и сад све пе­ти­це и са шко­ло­ва­њем не­ћу ста­ти. По­сле сред­ње шко­ле упи­са­ћу ДИФ, же­лим да оста­нем у спор­ту као про­фе­сор фи­зич­ке кул­ту­ре, а сад сам пре­о­ку­пи­ран гол­ман­ским по­зи­вом и не же­лим да се за­у­ста­вим у срп­ско­ли­га­шком дру­штву. Ово је сјај­на при­ли­ка за ка­ље­ње.

Пу­ту­је на тре­нин­ге из Но­вог Са­да и ус­пео је да ускла­ди све оба­ве­зе.

– Пре под­не сам на тре­нин­зи­ма и не про­пу­штам спорт­ске оба­ве­зе. Кад се вра­тим ку­ћи идем у шко­лу, у ве­чер­њим са­ти­ма учим. Кад се не­што же­ли и хо­ће, успех не мо­же да из­о­ста­не – ре­као је Ни­ко­ла Сте­фа­но­вић.

Ц. Б.

Ни­ко­ла Сте­фа­но­вић, гол­ман Рад­нич­ког ФО­ТО: Ж. Ше­мић

Извор: http://www.zurnal.rs