Из два го­сто­ва­ња и ни­зу, еки­па Бор­ца осво­ји­ла је че­ти­ри бо­да. Шај­ка­ша­ни су, по­сле ми­ни­мал­не по­бе­де у Вр­ба­су, од­и­гра­ли не­ре­ше­но у Ки­кин­ди (2:2) и по­твр­ди­ли да је ово­го­ди­шњи шам­пи­о­нат „Вој­во­ди­не“ нај­не­и­зве­сни­ји и без фа­во­ри­та и, ка­ко ка­жу, не од­но­си се са­мо на њи­хо­ве ме­че­ве.

Сте­фан До­брић, тре­нер цр­ве­но – цр­них, ро­ђен је ју­на 1997. го­ди­не и има ста­ри­јих игра­ча у по­го­ну.

– Ре­зул­та­ти два по­след­ња ме­ча, за оне ко­ји су по­гле­да­ли ду­е­ле у Вр­ба­су и Ки­кин­ди, не пред­ста­вља­ју из­не­на­ђе­ња. Мо­гли смо и до свих шест бо­до­ва и би­ли смо бли­зу да сла­ви­мо и про­тив Ки­кин­ђа­на. Два пу­та смо би­ли у вођ­ству и ни­смо ус­пе­ли да за­др­жи­мо пред­ност. Нај­мла­ђи смо у ка­ра­ва­ну и то је раз­лог, имао сам сед­мо­ри­цу бо­ну­са на те­ре­ну и на се­ве­ру Ба­на­та до­ма­ћин је сла­вио ре­ми.

На­шао је на­ћин да мо­ти­ви­ше игра­че у си­ту­а­ци­ји кад је ја­сно да ће се Бо­рац пре­се­ли­ти на вој­во­ђан­ски „Југ“.

– Ис­па­шће­мо ча­сно и по­ште­но. Не за­ни­ма­ју нас кал­ку­ла­ци­је ри­ва­ла. Не­из­ве­сност ће тра­ја­ти до по­след­њег ко­ла и не зна се ко ће би­ти пр­ви, а ко­је еки­пе ће се пре­се­ли­ти у ранг ни­же. За нас шан­се не по­сто­је и ре­као сам мом­ци­ма, играј­те за се­бе, кад то ра­ди­те, до­при­но­си­те и клу­бу.

Ма­ло је за­стао и из­у­стио ре­че­ни­цу ко­ја је од­зва­ња­ла свла­чи­о­ни­цом, пред по­след­ње ме­че­ве.

– Ис­па­ли смо, али не­ће­мо по­ди­ћи ру­ке у вис у знак пре­да­је. Не по­сто­ји при­ти­сак и са­мо тре­ба до­го­вор, на те­ре­ну, спро­ве­сти аде­кват­но тре­нут­ним мо­гућ­но­сти­ма. Про­тив нас су сви ис­па­ли фа­во­ри­ти, а је­се­нас смо са­вла­да­ли Хај­дук, ко­ји је, мо­жда, нај­бо­ља еки­па пр­вен­ства, по­бе­ди­ли смо Пер­ле­жа­не у го­сти­ма, а сјај­но су за­по­че­ли на­ста­вак тр­ке. 

За го­ло­ве Ки­кин­ђа­на ре­као је да су до­шли из пре­ки­да игре и да је ре­ак­ци­ја мо­гла да бу­де бо­ља.

– Ни­шта не за­ме­рам мла­дом гол­ма­ну Сте­фа­ну То­ди­ћу, ње­го­вим од­бра­на­ма сам за­до­во­љан. Ни­је крив за го­ло­ве, не са­мо ове, већ и на пред­ход­ним ме­че­ви­ма, ов­де је 18 ме­се­ци и по­тен­ци­јал је за сте­пе­ник ви­ше. До­ла­зи нам РФК Но­ви Сад и има ул­чо­гу фа­во­ри­та, али бо­ри­ће­мо се за ре­зул­тат.

Гол­ман То­дић не зна за па­у­зу и је­ди­ни је од­ра­дио сва­ки ми­нут од до­ла­ска, у зи­му 2024. го­ди­не.

– Не тре­ба се чу­ди­ти по­бе­ди у Вр­ба­су и по­след­њем ре­ми­ју у Ки­кин­ди. Не по­сто­ји при­ти­сак, има­мо до­бру са­рад­њу са тре­не­ром и по­др­шка смо је­дан дру­гом у еки­пи. Не­до­ста­је нам ис­ку­ство и у по­је­ди­ним еки­па­ма има игра­ча ко­ји су вр­шња­ци мо­га оца, а не­ки су или игра­ли с њим, или би­ли у про­тив­нич­ким ти­мо­ви­ма. Од­и­гра­ће­мо мо­ти­ви­са­но и по­све­ће­но до кра­ја тр­ке и си­гур­но ни­ко­ме не­ће­мо ис­та­ћи бе­лу за­ста­ву – ка­зао је гол­ман То­дић, ро­ђен 2006 и нај­мла­ђи је чу­вар мре­же у срп­ско­ли­га­шкој „Вој­во­ди­ни“.

За на­ред­ни меч, про­тив но­во­сад­ских ка­на­ри­на­ца, ја­сно је по­ру­чио:

– На на­ма је да пру­жи­мо мак­си­мум и да се ан­га­жу­је­мо до кра­ја. Но­во­са­ђа­ни су у бор­би за оп­ста­нак и да­ће све од се­бе да нас са­вла­да­ју, али код нас не по­сто­ји при­ти­сак и из над­и­гра­ва­ња мо­же­мо мно­го до­брог да ура­ди­мо.  

Ц. Б.

Извор: http://www.zurnal.rs