Војводина је игром вратила навијаче на трибине Карађорђа, а резултатима који су уследили вратила је место које јој, по свим параметрима српског фудбала, припада на табели.

За дијаметралну слику колектива, у односу на претходну сезону, од нове управе са Драгољубом Збиљићем на челу, спортског сектора са директором Марком Јовановићем и шефом струке Миланом Раставцем, до играчког кадра, из другог плана, снази и угледу Војводине доприносе запослени у колективу. Међу њима и скретар стручног штаба Драгомир Вукићевић. У протокол утакмице са Вождовцем уписан је 350. пут као представник клуба у такмичарским утакмицама: 295 првенствбених, 30 утакмица за Куп Србије и 25 сусрета са европским предзнаком.

– Од 2014. године у континуитету, без пропуштене утакмице, сам на клупи Војводине – сведочи Вукићевић. – То је најдужи стаж у суперлигашком друштву. Колико сам поносан на статистичке податке, још више ми значи поверење које су ми указивали тренери који су долазили и одлазили.

А тренера у Војводини за његовог мандата било је двадесетак, не рачујанући оне у в.д. стању. Сада је, како сведочи Војводинин јубиларац, освануло време за стабилну и поштовану Војводину, у складу са шампионском традицијом клуба.

– Сви ми можемо да захвалимо Драгољубу Збиљићу што је прихватио понуђену улогу у врло незахвалном моменту. Био сам ту и 2016. године, када се Збиљић кратко задржао. Где би нама данас био крај да смо тада имали слуха за његову визију и да је тада започео то што започиње данас?! Бирајући сараднике погодио је и са Марком Јовановићем и са Миланом Раставцем. Обојица су у врху струке, барем када је о српском фудбалу реч. Уосталом резултати сведоче, играчи им верују, а навијачи препознају праве вредности. А навијачи су најпоузданији показатељи стања у колективу и изван њега. Потребно је ослушкивати ехо са трибина, без обзира да ли је реч о аплаузима или звиждуцима, навијачи су углавном у праву.

Драгомир Вукићевић је играо фудбал у Пролетеру са Слане баре, од петлића до сениорског састава. Две године је играо у швајцарским клубовима Прве и Друге лиге, да би играчку каријеру завршио у Шпарти из Белог Манстира пре четири деценије. Повратком у Нови Сад, заједно са Стевом Буљићем и Гораном Антићем и неколицином бивших саиграча повели су Пролетер до друголигашког степена такмичења. Тада је уследио позив тренера Војводине Зорана Марића да му се придружи у стручном штабу новосадског суперлигаша. Остао је у клубу и после Марићевог одласка.

– Са сваким тренером имао сам одличну сарадњу. Са многима сам остао у пријатељским односима, а са онима који су били тешки за сарадњу проналазио сам начин за коректан однос. Никада ни један играч није имао примедбе на мој однос према њима. Ми смо једно, то је наша снага, каже песма навијачка. Тим стихом се и руководим у свакој ситуацији, била она веселе природе или са негативним предзнаком. Лепо је кренуло, али за жељену слику потребно је да прођу још два, три прелазна рока. Верујем да ће Мима и Марко, уз председникову подршку, успети да Војводину доведу тамо где су и планирали – оптимистички је најавио перспективу клуба у пола белом, пола у црвеном, секретар стручног штаба, јубиларац Војводине Драгомир Вукићевић.

 

 

Аутор: Л. Бакмаз

Извор: https://www.dnevnik.rs/