Vojvodina je igrom vratila navijače na tribine Karađorđa, a rezultatima koji su usledili vratila je mesto koje joj, po svim parametrima srpskog fudbala, pripada na tabeli.

Za dijametralnu sliku kolektiva, u odnosu na prethodnu sezonu, od nove uprave sa Dragoljubom Zbiljićem na čelu, sportskog sektora sa direktorom Markom Jovanovićem i šefom struke Milanom Rastavcem, do igračkog kadra, iz drugog plana, snazi i ugledu Vojvodine doprinose zaposleni u kolektivu. Među njima i skretar stručnog štaba Dragomir Vukićević. U protokol utakmice sa Voždovcem upisan je 350. put kao predstavnik kluba u takmičarskim utakmicama: 295 prvenstvbenih, 30 utakmica za Kup Srbije i 25 susreta sa evropskim predznakom.

– Od 2014. godine u kontinuitetu, bez propuštene utakmice, sam na klupi Vojvodine – svedoči Vukićević. – To je najduži staž u superligaškom društvu. Koliko sam ponosan na statističke podatke, još više mi znači poverenje koje su mi ukazivali treneri koji su dolazili i odlazili.

A trenera u Vojvodini za njegovog mandata bilo je dvadesetak, ne račujanući one u v.d. stanju. Sada je, kako svedoči Vojvodinin jubilarac, osvanulo vreme za stabilnu i poštovanu Vojvodinu, u skladu sa šampionskom tradicijom kluba.

– Svi mi možemo da zahvalimo Dragoljubu Zbiljiću što je prihvatio ponuđenu ulogu u vrlo nezahvalnom momentu. Bio sam tu i 2016. godine, kada se Zbiljić kratko zadržao. Gde bi nama danas bio kraj da smo tada imali sluha za njegovu viziju i da je tada započeo to što započinje danas?! Birajući saradnike pogodio je i sa Markom Jovanovićem i sa Milanom Rastavcem. Obojica su u vrhu struke, barem kada je o srpskom fudbalu reč. Uostalom rezultati svedoče, igrači im veruju, a navijači prepoznaju prave vrednosti. A navijači su najpouzdaniji pokazatelji stanja u kolektivu i izvan njega. Potrebno je osluškivati eho sa tribina, bez obzira da li je reč o aplauzima ili zvižducima, navijači su uglavnom u pravu.

Dragomir Vukićević je igrao fudbal u Proleteru sa Slane bare, od petlića do seniorskog sastava. Dve godine je igrao u švajcarskim klubovima Prve i Druge lige, da bi igračku karijeru završio u Šparti iz Belog Manstira pre četiri decenije. Povratkom u Novi Sad, zajedno sa Stevom Buljićem i Goranom Antićem i nekolicinom bivših saigrača poveli su Proleter do drugoligaškog stepena takmičenja. Tada je usledio poziv trenera Vojvodine Zorana Marića da mu se pridruži u stručnom štabu novosadskog superligaša. Ostao je u klubu i posle Marićevog odlaska.

– Sa svakim trenerom imao sam odličnu saradnju. Sa mnogima sam ostao u prijateljskim odnosima, a sa onima koji su bili teški za saradnju pronalazio sam način za korektan odnos. Nikada ni jedan igrač nije imao primedbe na moj odnos prema njima. Mi smo jedno, to je naša snaga, kaže pesma navijačka. Tim stihom se i rukovodim u svakoj situaciji, bila ona vesele prirode ili sa negativnim predznakom. Lepo je krenulo, ali za željenu sliku potrebno je da prođu još dva, tri prelazna roka. Verujem da će Mima i Marko, uz predsednikovu podršku, uspeti da Vojvodinu dovedu tamo gde su i planirali – optimistički je najavio perspektivu kluba u pola belom, pola u crvenom, sekretar stručnog štaba, jubilarac Vojvodine Dragomir Vukićević.

 

 

Autor: L. Bakmaz

Izvor: https://www.dnevnik.rs/