При­лич­но за­ни­мљи­ву утак­ми­цу од­и­гра­ли су Вој­во­ди­на и Ја­вор на „Ка­ра­ђор­ђу”. До­ма­ћин је био сил­но мо­ти­ви­сан, во­ђен же­љом и ле­пом за­ми­сли да са­чу­ва пер­фек­тан учи­нак у но­вој се­зо­ни, док су го­сти из Ива­њи­це на де­лу по­ка­за­ли да им и те ка­ко од­го­ва­ра кад го­сту­ју у Но­вом Са­ду. Ко­нач­них 2:2 нај­ре­ал­ни­је од­сли­ка­ва­ју све оно што се на те­ре­ну де­ша­ва­ло: Вој­во­ди­на је два пу­та има­ла ре­зул­тат­ску пред­ност, али се тим тре­не­ра Ми­ло­ва­на Ми­ло­ви­ћа вра­ћао у утак­ми­цу и, чак, имао и при­ли­ку да ура­ди и не­што ви­ше. Да та­ко не бу­де, по­бри­нуо се по­тен­ци­јал­ни ре­пре­зен­та­ти­вац Ср­би­је, гол­ман Ста­ре да­ме Дра­ган Ро­сић, ко­ји је у за­вр­шни­ци, не­ко­ли­ко пу­та сјај­но ин­тер­ве­ни­сао. Ни­ко­ла Ва­си­ље­вић та­ко­ђе је имао не­ко­ли­ко од­лич­них од­бра­на, па су дво­ји­ца чу­ва­ра мре­же из­ра­сли у ју­на­ке сво­јих ти­мо­ва. 

Го­ло­ви ко­је су по­сти­гла два цр­ве­но-бе­ла Ла­за­ра, пр­во Ни­ко­лић, а он­да и по­врат­ник на те­рен, Ран­ђе­ло­вић, ни­су би­ли до­вољ­ни за три­јумф Вој­во­ди­не, јер го­сти су успе­ва­ли да бр­зо из­јед­на­че, нај­пре пре­ко Ни­ге­риј­ца Ка­јо­деа, по­том и ауто­го­лом но­вај­ли­је ти­ма из Срп­ске Ати­не Ку­фреа Ете, па су, због хра­бро­сти, за­слу­жи­ли да ку­ћа­ма од­не­су ве­ли­ки бод. 

Тре­не­ра цр­ве­но-бе­лих Ми­ро­сла­ву Тањ­гу и ње­го­ве са­рад­ни­ке мо­ра да за­бри­не то што су њи­хо­ви уче­ни­ци по­но­во по­су­ста­ли у фи­ни­шу су­сре­та, баш као и про­тив ОФК Бе­о­гра­да. У Ста­рој Па­зо­ви су, ме­ђу­тим, осво­ји­ли сва три бо­да, али на свом те­ре­ну у то­ме ни­су ус­пе­ли.

– Од­и­гра­ли смо до­бро, али је по­но­во до­шло до па­да кон­цен­тра­ци­је у по­след­њих 15 ми­ну­та, кад ви­ше ни­смо ли­чи­ли на еки­пу – на­гла­сио је по­моћ­ни тре­нер Но­во­са­ђа­на Љу­би­ша Дун­ђер­ски. – То нам се пр­во де­си­ло про­тив ОФК Бе­о­гра­да, та­да ни­смо би­ли ка­жње­ни, са­да, на­жа­лост – је­смо. Вра­ти­ли смо се по­сле из­јед­на­че­ња го­сти­ју на 1:1, по­но­во смо по­ве­ли, али тек ће­мо да ана­ли­зи­ра­мо због че­га смо у по­след­њих пет ми­ну­та ола­ко гу­би­ли лоп­ту и оста­ли без два бо­да.  

Цр­ве­но-бе­ли су сил­но же­ле­ли да об­ра­ду­ју и се­бе и гле­да­о­це, пре­ви­ше су се по­тро­ши­ли и, чи­ни се, оста­ли без сна­ге за по­след­ње ми­ну­те.

– Мо­жда смо за­и­ста пре­ви­ше же­ле­ли да ре­ши­мо утак­ми­цу и за­бе­ле­жи­мо но­ву по­бе­ду. У јед­ном тре­нут­ку оти­шли смо сви у на­пад, па је Ја­вор про­вла­чио лоп­ту кроз сред­њу зо­ну и имао два зи­це­ра. Све­сни смо да смо би­ли до­ми­нант­ни до за­вр­шни­це, мо­жда смо се за­и­ста по­тро­ши­ли, па је то био узрок па­ду кон­це­тран­ци­је… Не знам, ви­де­ће­мо по­сле ана­ли­зе. А. Пре­до­је­вић

ДУН­ЂЕР­СКИ: Ви­до­са­вље­вић ускоро на рас­по­ла­га­њу

Љу­би­ша Дун­ђер­ски је че­сти­тао Ла­за­ру Ран­ђе­ло­ви­ћу на по­врат­нич­ком го­лу по­сле осам ме­се­ци па­у­зе, а про­ко­мен­та­ри­сао је и игру но­вај­ли­је Ку­фреа Ете. По­ред то­га, од­го­во­рио је и на пи­та­ње да ли се у ти­му Вој­во­ди­не уско­ро мо­же оче­ки­ва­ти да за­и­гра но­вај­ли­ја Ми­лу­тин Ви­до­са­вље­вић.

– Ви­ди се да Ран­ђе­ло­вић има успо­на и па­до­ва, што је и нор­мал­но по­сле ду­ге па­у­зе, па је тим пре за­слу­жио да по­стиг­не гол. Од­лич­но је ра­дио и дра­го нам је што се пот­пу­но опо­ра­вио и за­тре­сао мре­жу. Ета је, опет, мо­ћан играч, ко­ји ће тек да уђе у наш си­стем. Ва­жно је то што мо­же да игра зад­њег ве­зног и што­пе­ра и си­гур­но ће да бу­де пра­во осве­же­ње за нас. И Ви­до­са­вље­вић ће уско­ро да нам бу­де на рас­по­ла­га­њу, про­тив Ја­во­ра је то би­ло не­из­во­дљи­во, јер је од­ра­дио са­мо је­дан тре­нинг с еки­пом – под­ву­као је Љу­би­ша Дун­ђер­ски.