Стратег вицешампиона Србије пронашао добитну комбинацију и остао непоражен у окршају са Црвеном звездом

Сви иза лопте, само да се не прими гол, а напред – шта буде. Традиционална филозофија свих условно речено малих клубова која је умногоме и отерала публика са стадиона. Зато су они ретки који су бирали да заиста играју фудбал лако привлачили симпатије јавности. ТСЦ је тако, још од суперлигашког дебија у сезони 2019/2020, заслужио место у том малобројном друштву изузетака.

Међутим, оно што већина таквих клубова није успела да уради јесте да од „пријатеља фудбала“ – а они нас увесељавају колико жељом да се надмећу толико и тиме што некоме од два београдска титана оставе ливаду да могу да могу да се разлете – направе скок до истински такмичарског тима. И чини се да баш на том плану ТСЦ све више еволуира.

ТСЦ је рецимо у 12 окршаја са Партизаном још без победе, мада је пет пута изборио реми. Против Звезде има ту једну победу, али и чак 12 пораза на 15 утакмица. Неки су били и болни, завршавали са четири или пет голова у мрежи тополског клуба. Чак и тада хвалило се опредељење ТСЦ-а да нападне, али као да пука жеља да се одмери са јачима више не задовољава тим Жарка Лазетића. Сада се жели и резултат, а не тапкање по леђима за храброст и труд.

Било је таквих примера сијасет. Баш против Звезде прошле сезоне, када је ТСЦ диктирао ритам игре у Бачкој Тополи, стварао шансе и опет морао да се помири са поразом од 1:2. Синоћ је шеф струке вицешампиона извршио тактичке модификације и поучен ранијим искуствима ограничио нападачке способности екипе Барака Бахара. Печат на комплетну замисао дали су резервисти Урош Миловановић и Ифет Ђаковац, после чије акције је и пао изједначујући погодак- 1:1.

Приметно је било већ по стартних 11 да се ТСЦ неће јурити по терену са Црвеном звездом. Помало налик на формацији са Вест Хемом од почетка је заиграо тандем задњих везних, Милан Радин и Никола Кувељић, што је значило да ће њих двојица бити кључан фактор у средини терена, и код преноса лопте на релацији одбрана – напад, заједно са истуренијим Петром Станићем. Без класичног центрафора је у јучерашњем дербију заиграо Лазетић, ослањајући се на брзоногог Сашу Јовановића и Александра Ћирковића. И умало да та комбинација буде добитна, да није било израелског чувара мреже Омрија Глазера који је ногом спречио прошлосезонског најбољег играча Моцаарт Бет Суперлиге да се поново упиште у листу стрелаца против тима из Љутице Богдана.

Иако је клуб из Бачке Тополе под палицом садашњег тренера био препознатљив по стилу у којем излази високо, напада последњу линију одбране противника и лови простор у којем ће преотети евентуално неку лопту, морали су у ТСЦ-у да признају да то није гарант успеха у дуелима против екипа као што је вишеструки шампион Србије. Пробали си и у Европи да играју на тај начин, па им је болну лекцију дала Брага. Али лекције су ту да би се из њих учило. Лига Европе је велика школа за ТСЦ и чини се да и Лазетић и цела екипа расту у прави такмичарски тим.

Стрелац поготка за изједначење против црвено-белих, Ифет Ђаковац, истиче значај европских утакмица за њега и саиграче, поготово у садашњем окружењу када већина први пут игра у оваквом ритму са утакмицама на сваких пар дана.

„Утакмице у Европи свакако да су донеле велико искуство за све нас. Распоред је густ, није нешто на шта смо навикли, али видели смо да можемо да играмо на том нивоу. У Европи имамо тешку групу, сви противници су вредни поштовања и фаворити су на свакој утакмици против нас, али ми смо показали да, иако нам је ово тек прва сезона у Европи, нисмо за потцењивање. На свакој утакмици смо дали гол, на две чак и водили, извукли смо велики бод против Олимпијакоса, када сам ја постигао гол који је имао велику сентименталну вредност за мене“, каже Ђаковац за Moцарт Спорт.

Такође, и припремна утакмица са Црвеном звездом летос је била добра поука, говорио је о томе и сам Жарко Лазетић. Контролна утакмица у којој је екипа Барака Бахара била убедљива у дуелу против вицешампиона (3:0), показала је потенцијал којим располаже тим израелског стручњака, али и назначила одређене мане које се могу експлоатисати.

„Много нам је значила пријатељска утакмица са Звездом овде летос. Звезда сада није у моменту као тада, када је побеђивала Зенит, Фјорентину, све редом. Ми смо тада играли да се измеримо, нисмо се тактички намештали. Данас нисмо желели да остављамо простор да нам трче у леђа. Када сам видео тим који су извели, мислим да није био много креативан и да Звезда има проблем у организацији напада. Идеја нам је била да излазимо са три-четири играча, да не идемо скроз високо, јер су они добри на другим лоптама и да не дамо да нам трче у леђа. Тиме смо их свели на мало број стоодстотних шанси“, рекао је по завршетку меча Лазетић.

На крају, биће задовољан шеф струке Тополчана и чињеницом да је до бода великог као кућа стигао у саставу који се лаички не би могао назвати најјачим. Стартни штопер Немања Стојић није играо, на голу је уместо Вање Илића био Никола Симић, од старта су заиграли Јован Влалукин и Александар Ћирковић, док су шансу из улога резервиста вребали Ифет Ђаковац, Милош Цветковић и Милош Пантовић. На крају, и гол и асистенција су стигли са клупе.

Добар показатељ за комплетан клуб да је летос на добар начин продубио ростер. Сада више не игра само стартних 11. И сада ТСЦ има способност трансформације.

Извор: http://www.mozzartsport.com