Судбина европског фудбала зависи од 15 људи. Сви су чланови Европског суда правде у Луксембургу. Од њих зависи да ли ће опстати садашњи поредак, такозвани европски модел спорта, или ће фудбал Старог континента бити „американизован“ попут кошарке у којој су кровној организацији клубови поткопали темељ и преотели моћ.

Европски суд правде обично броји између тројице и петорице судија. Повећање на 15 судија указује да је реч о процесу од историјског значаја, каже др Катарина Пијетловић, доцент спортског права на Манчестер метрополитен универзитету, аутор књиге „Спортско право Европске уније и алтернативне лиге у фудбалу“ која је основа за разумевање судског процеса између УЕФА и Компаније Супер лиге, у којој су остали Барселона, Реал и Јувентус, који је почео пред Европским судом правде у Луксембургу.

– Број од 15 судија показује да је у току историјски процес и да следи пресуда која може да промени стање ствари и утиче на европску фудбалску структуру – каже др Пијетловић: – Мали број судија се окупља за процесе који неће имати велике последице. Пресуда у процесу између УЕФА и Супер лиге неће променити само фудбал, већ ће имати далекосежне последице. Утицаће и на друге спортове и на друге индустрије у којима постоји приватни регулатор који учествују на трежишту који регулише.

Како је могуће да решеност клубова који су формирали Супер лигу да се супроставе одлуци УЕФА да је забрани може да има тако далекосежне последице?

– Проблем у правном смислу је да ли УЕФА злоупотребљава своју позицију да би заштитила улогу монополисте. По закону, мора да постоји конкуренција, право на избор… У европском фудбалу практично нема могућности избора. Једина такмичења су она којима руководи УЕФА. Питање је да ли УЕФА може да буде једини регулатор фудбала у Европи. Супер лига је навела да УЕФА зауставља иновације, инвестиције у тржиште, слободу избора… Са правне стране положај организације која постоји дуже од 68 година је снажно уздрман.

Какви су аргументи УЕФА да спречи формирање Супер лиге?

– Такође законски. Супер лига, онако како је представљена, је картел, а то је по ервопским законима веома лоша позиција. Супер лига је затворено такмичење малог броја клубова. Њих 12 о свему одлучују. Таква форма је у супротности са законом. Велико је питање и јавног интереса. Шта је са допинг контролом, контролом клађења и проверавањем регуларности утакмица? Под знаком питања је и солидарност, расподела новца, брига за мање клубове… Картели све то не познају у свом раду, а Супер лига је тако представљена.

Шта је то што Супер лига може да искористи као најјачи адут против УЕФА?

– У Статуту УЕФА постоји члан који одређује да је за формирање неког такмичења у Европи потребна лиценца коју одобрава УЕФА. Грешка УЕФА је што је на томе стала. УЕФА није одредила на основу чега може да се добије лиценца. По закону мора да се наведу критеријуми за добијање лиценце, транспарентност, недискриминациони услови за добијање лиценце… Све то није било наведено. Произилазило је да само треба питати УЕФА и чекати одговор „да“ или „не“. Тај одговор се није базирао ни на чему објективном, ни на каквим регулативама, па УЕФА није могла да каже „не“.Супер лига није хтела да чује „не“, јер сматра да УЕФА није имала право да спречи њено покретање због недостатка било каквих услова и одредби у процесу лиценцирања.

Колико је резолуција Европске комисије о заштити европског модела спорта повољна за УЕФА?

– Резолуција Европске комисије не обавезује Европски суд да донесе одређену пресуду. Суд гледа само оно што пише у закону, међутим, Европска унија има много докумената који нису правноснажни, али имају великог утицаја на све што се ради, па и у спорту. Постоје и одређене полуге за спровођење таквих одлука. Европски модел спорта се заснива на резултатима, систему напредовања у више лиге и испадања у ниже рангове такмичења. Одржавање европског модела спорта је кулутуролошко питање, али не сме да се користи за блокирање тржишта. Суд ће све то узети у обзир. У крајњем исходу ће направити одређени баланс између тржишних и фудбалских културолошких вредности. Зато ће пресуда бити од историјског значаја. Направиће нови однос између спорта и економије и тако ће имати далекосежни утицај.

Шта предвиђате као коначну последицу пресуде?

– Пресуда ће одредити ко ће владати европским фудбалом. Европи је потребно тело које ће да контролише и регулише фудбалско тржиште. Не видим које друго тело може да замени УЕФА. Могуће је да ће се догодити промена на тржишту. На пример, питање је ко су власници телевизијских права. УЕФА, као организатор такмичења, или клубови са чијих се стадиона утакмице преносе? Мислим да ће се фудбалска организација померити са садашње тачке, али не на начин коме се нада Супер лига. Постојаће модел за формирање нових лига ван УЕФА и за то ће постојати јасни законски оквири, а то значи да ће та лига морати да буде отворена, и интегрисана у европску пирамиду такмичења. Могуће је да ћемо добити нешто попут Супер лиге, међутим, неко ће морати да је контролише, а УЕФА ће вероварно задржати ту регулаторну улогу – закључила је др Катарина Пијетловић.

ЛИГА БЕЛИХ ФУДБАЛЕРА

Бука коју је подигла Супер лига утишана је свеопштом и жестоком реакцијом у Европи. На површини је супростављена традиционална поставка фудбала и намера малог броја клубова да се из чисто финансијских разлога та поставка промени.

Др Пијетловић јасно објашњава да има много значајнијих питања испод површине.

– УЕФА је искористила своју позицију, утицај и полуге моћи да заустави Супер лигу. Супер лига је уздрмала правну позицију УЕФА. Остало је, ипак, најважније питање контроле. Шта би, на пример, било кад би неко хтео да формира лигу у којој би играли само бели фудбалери? Можемо да претпоставимо какав би био одјек у јавности, али искључиво правно гледано шта би и ко би могао да дозволи или спречи формирање таквог такмичења. Излазак из фудбала у сферу права отвара многа законски решена или нерешена питања.

НАРУШЕНА РАВНОТЕЖА МОЋИ

Процес у Европском суду је коначан обрачун сукоба који је почео 1998. године.

– Од дана кад је Силвио Берлускони најавио да ће клубови формирати своју лигу УЕФА је непрестано под притиском. Сваки пут кад би УЕФА нашла начин да смањи притисак, клубови су налазили начин да га појачавају. Дошло се до позиције у којој УЕФА контролише 49 одсто фудбала, а клубови 51 одсто. Оснивање Европске асоцијације клубова је повећало притисак на УЕФА, али је временом дошло у питање правно оправдање те организације. Од преко 1.000 професионалних клубова у Европи у чланству има само око 250 клубова, али више од половине нема право гласа. Нарушена је равнотежа моћи. О свему одлучује мали број клубова који формира руководеће тело те асоцијације. Онда то тело даје чланове за Извршни комитет УЕФА и тако утиче на одлуке. Нико не контролише рад ове асоцијације, али сви европски клубови осим 20-30 најбогатијих немају никога да заступа њихове интересе у европском фудбалском екосистему.

САВЕЗ ЕВРОПСКИХ КЛУБОВА

Фудбалска Европа ускоро ће добити још једну организацију, открива др Пијетловић.

– Формирамо Савез еропских клубова. Окупљање средње и мале клубове у организацији која ће се борити за њихова права. Имамо подршку више фудбалских организација. Надам се да ће бити заинтересованих клубова и у Србији, већ смо водили неколико разговора.

УТИЦАЈ И НА КОШАРКУ

Сукоб између УЕФА и Супер лиге је борба да се фудбалу не догоди оно што је задесило кошарку и на крају довело до спора између ФИБА и Евролиге. Др Пијетловић је до детаља упућена и у кошаркашки спор.

– Фудбалске организације су поступиле боље од кошаркашких. Изабрале су судски поступак. ФИБА и Евролига одлуку траже од Европске комисије. Европска комисија може да одлаже одлуку годинама и процес је много исполитизован. Друго, њена одлука није обавезујућа. Реч суда ће дефинисати и односе у кошаркашкој организацији. На крају, пресуда ће утицати и на све остале спортове и показати им у којим оквирима права и тржишта могу да се крећу.

ДОКТОРАТ О АЛТЕРНАТИВНИМ ЛИГАМА

Катарина Пијетловић је рођена у Добоју. После завршене средње школе образовање је наставила у Естонији, на Универзитету у Талину.

На Хелсиншком универзитету је двапут докторирала, оба пута на тему алтернативних лига и примене правне контроле.

Једну годину је живела у Њујорку. Последњих шест година је доцент спортског права на Манчестерском метрополитен универзитету.

Објавила је 2015. године књигу „Спортско право Европске уније и алтернативне лиге у фудбалу“.

Као један од најцењенијих спортских стручњака у области спортског права давала је правне савете професионалним тенисерима и фудбалским клубовима.

Помагала је Новаку Ђоковићу приликом формирања Удружења професионалних тениских играча.

Извор: http://www.zurnal.rs/