ГОЛОВИ И ПОБЕДЕ У НАДОКНАДИ НИСУ СЛУЧАЈНОСТ, ВЕЋ ВОШИНА СПЕЦИЈАЛНОСТ
Новосађани у самом финишу нокаутирали ТСЦ и по други пут савладали актуелног вицешампиона, што ником није пошло за руком у овој сезони
(Од дописника Mozzart Спорта из Новог Сада)
Утакмицу због које вреди доћи на стадион и на којој могу да позавиде и много јаче лиге од нашег шампионата приредили су новосадској публици Војводина и ТСЦ, где је у лудом финишу дербија новосадски тим стигао до победе (3:2). Вошин капитал од два гола предности из првог полувремена истопила је екипа из Бачке Тополе и вратила се потпуно у сусрет, али за разлику од рецимо мечева против Јавора у Ивањици или Железничара у Новом Саду, када су Новосађани остајали без горива, овог пута успели су да се подигну попут феникса и у самом финишу великом ривалу задају кључни ударац. Тај нокаут потписао је Његош Петровић 20 секунди пре истека петоминутне надокнаде времена. Неки ће рећи „срећа“, али има и она реченица да срећа прати храбре. Други ће казати „случајност“, али се ово Војводини дешава превише често да би било случајно.
Ти моменти славља у последњим секундама сусрета су својеврстан „дежа ви“ меча против Вождовца, када је Лазар Јовановић у 96. минуту донео победу на „Карађорђу“ (2:1), после којег су ствари кренуле узлазном путањом. Од тог момента Стара дама се усправила и кренула да гази све пред собом. Пали су редом ИМТ, Нови Пазар, Радник, Железничар, сада и ТСЦ.
А такође и на неким од тих мечева Војводина је постизала победоносни гол у самом финишу меча. Тако је било против Новог Пазара (1:0) када је такође титулу хероја понео Његош Петровић (постигао гол у 85. минуту), који како време одмиче игра све боље и доказује да је велико појачање за Новосађане. Воша је и против ИМТ-а постигла гол у надокнади времена, он није био одлучујући, али свакако веома важан да се овери победа (3:1). Новосађани као ретко која екипа црпе снагу и у последњим моментима умеју да сломе противнике, те самим тим славе најслађе победе. Било би сигурно лакше Вошиним присталицама да се ствари реше много раније, али овако је слађе, уз много више адреналина и праву ерупцију одушевљења. Па ни у покрајинском дербију против ТСЦ-а није могло другачије. Јесте Зади Сери у 70. минуту погодио за 3:1, али ВАР је поништио гол због фаула. Богови фудбала имали су другачији план – да се три бода и прва победа над тимом из Бачке Тополе слави у дубокој надокнади времена, у невероватној завршници.
А то је све последица јаког карактера, па је и тренер Војводине нови успех свог тима приписао управо снажном менталитету својих изабраника.
„Честитам играчима на победи. Нису били толико свежи као у неким претходним мечевима. Имали смо много проблема у дефанзиви у првом полувремену. Јесмо дали два гола, али нисмо били на нивоу претходних мечева. У другом полувремену смо променили неке ствари. Примили смо два гола после наших изгубљених лопти, али иако нисмо били на свом нивоу, победили смо утакмицу на карактер“, рекао је Божидар Бандовић после меча.
„Наша песма сад се чује, све одјекује, наша Воша гази редом, све побеђује“ и добро познато „Пази, Воша гази!“ скандирали су навијачи Војводине, а фудбалери су те стихове и речи преточили у дела. Онолико колико су своје верне присталице доводили до ивице нерава на почетку пролећног дела сезоне (имали три ремија и пораз), толико су им сада вратили квалитетним изадњима и што је најважније – победама. Ово је био шести тријумф чете Божидара Бандовића на последњих седам мечева у првенству, а ту је и пролаз у полуфинале Купа Србије након елиминације Чукаричког на пенале. Новосадски суперлигаш се може похвалити и тиме да је једини ове сезоне успео да два пута туче актуелног вицешампиона ТСЦ, забележивши прву победу над тимом из Бачке Тополе на свом стадиону, након три пораза и једног ремија.
Понављао је Божидар Бандовић, у моментима када није ишло његовим изабраницима и када му се тресла клупа, да им је неопходан само један тријумф како би проиграли. Можда јесте звучало као фраза, али испоставило се као истинито, јер од те победе над Вождовцем Стара дама је упалила моторе и направила страшан низ, најбољи у последње четири сезоне.
Тимски успех прати и раст форме појединаца, а у свакој линији тима је евидентан напредак: распуцао се млади Михаило Ивановић, а у нападачком арсеналу су још Алекса Вукановић (један од најбољих током целе сезоне), Андрија Радуловић (погодио Његоша у трепавицу), разиграни Зади Сери (уписао асистенцију), те у последње време расположени Норман Кембел (стрелац другог гола против ТСЦ-а). Све боље партије пружа и Вукан Савићевић (имао неколило квалитетних додавања и идеја), Његош Петровић блиста и, иако му није примарни задатак да постиже голове, сакупио је већ три. Капитен Дејан Зукић, као дете клуба, зрео је да носи траку око руке (погодио мајсторски из слободног ударца). Стуб одбране је штоперски тандем Сеид Кораћ – Ђорђе Црномарковић (коректно га је одменио Игор Јеличић), на десном беку задацима одговарају Милан Лазаревић и Марко Бјековић. А могу се Лале похвалити и са двојицом врло квалитетних чувара мреже, Лазаром Царевићем (тренутно први избор) и Драганом Росићем. Чини се да су коцкице лепо посложене, али да има простора и за напредак.
Војводина са четвртог места иде у плеј-оф и пред кључне битке има добар психолошки моменат на својој страни, а за седам дана поново ће Лале одмерити снаге са ТСЦ-ом у Бачкој Тополи. Руководство новосадске Старе даме поставило је циљ на почетку сезоне да буду бар трећепласирани, што је реално јако тешко достижно (на минус 10 су у односу на ТСЦ), али оно што може и мора да радује навијаче јесте тренутни приступ и резултати. Делује да овај тим тренутно не зна за лимите и да је ТСЦ-у показао да су сазрели да их прескоче на табели, ако не ове, онда свакако наредне сезоне.
Стару даму тек сада очекују прави испити, јер им следе најважније борбе против најјачих екипа, с јасним циљем да се заузме четврто место и избори Европа. Наравно, уз амбицију да се освоји и трофеј Купа и преко тог фронта досања дуга европска јесен.
Његош Петровић и Зади Сери (@Starsport)