БРАНА ИЛИЋ (38) НАЈБОЉИ ИГРАЧ СЛОВЕНА ИЗ РУМЕ И ВОДЕЋИ СТРЕЛАЦ СРПСКЕ ЛИГЕ “ВОЈВОДИНА“ ЈЕСЕНАС БЕЗ ИЗОСТАНКА НА ТЕРЕНУ

Годину и по дана у Борковачкој долини, из угла Бране Илића делује – беспрекорно. Не само да се Словен вратио међу српсколигаше, него је и некадашњи играч Јадрана, Рада, Земуна, Партизана, Војводине, Актобеа, Jaњине, Ариса, Кишварде, Инђије, Феникса 1995 и Железничара (Панчево), упркос чињеници да ће половином фебруара прославити 39. рођендан, најбоље оцењени играч Румљана, при чему је минуле јесени, са капитенском траком, постигао десет голова. Такав голгетерски биланс, био је довољан да приграби епитет водећег стрелца “Војводине“.

– Када сам током лета 2022. године дошао у клуб, упознали су ме са чињеницом да је Словен на крају сезоне 2008/2009 изгубио српсколигашку визу и да дуго чека на повратак у старо друштво. Свесни да ниједан успех не долази преко ноћи, председник Милорад Батало и његови сарадници, поставили су стабилне темеље, а здрава прича је ишла у правцу да је неминовно да се циљ оствари пре или касније. Кроз захтевно такмичење војвођанског “Југа“, прошле сезоне, успели смо да се домогнемо вишег ранга. Са пуно енергије и ентузијазма, ушли смо у трку српсколигаша, али на премијери смо имали празан ход, јер су Бечејци однели бодове – каже Брана Илић.

Стартни пораз, није обесхрабрио тим тренера Зорана Васиљевића, уследиле су победе против Јединства (СП), Хајдука 1912 и Нафтагаса без примљеног гола.

– Таман сам помислио да смо ухватили победнички ритам, али после три везана успеха, поражени смо од Борца из Шајкаша (0:2) на домаћем терену. Имао сам утисак да је присуство великог броја навијача представљало психолошко бреме и кочницу, нарочито млађим саиграчима, па нису могли да се ослободе грча. Чињеница да смо више бодова освојили у гостима поткрепљује такав закључак. После седмог кола и победе у Белегишу, први пут смо запосели лидерску позицију. Касније смо се смењивали са Железничаром, да би уочи завршних 180 минута поново преузели штафету.

Најубедљивији тријумф, остварен је против ОФК Бачке (5:0), када је уписао две рецке, а у гостима само је Кабел успео да победи Румљане – 3:1.

-Није мала ствар остварити шест победа у улози госта у лиги, где свако може сваком да представља камен спотицања. Без ремија смо отишли на зимски предах, играли смо отворено, ниједног тренутка нисмо калкулисали и ишли на освајање бода. Најближи по годинама ми је штопер Александар Радишић (34), свесни смо да треба да будемо пример млађима и продужена рука стручног штаба на терену.

На врху табеле, издвојила су се два клуба која су летос дошла са војвођанског “Југа“. Четири бода мање има Железничар, кога су Румљани победили, после преокрета, голом у трећем минуту надокнаде.

– Немамо притисак око освајања првог места. Пре почетка првенства, циљ је био да будемо препознатљиви по допадљивој игри и да у крупан план избацимо што више младих снага. Јесење ловорике распирују машту навијача и намећу обавезу да задржимо исти ниво резултата. Кључ је у одличној атмосфери у свлачионици, то нас је вукло напред, пошто међу играчима нема сујете.

Већина његових вршњака је одавно ставила тачку на играчку каријеру, али не размишља у том правцу. Јесенас је одиграо свих 15 утакмица и био ударна игла тима. 

– Голубинци нису далеко од Руме, не представља ми проблем да редовно тренирам. Довољно је времена и да се посветим породици, покретачкој енергији. Битно је имати мотив, а тренутна звезда водиља је жеља да помогнем Словену да се пласира у Прву лигу. Срце ће ми бити пуно када то остваримо, верујем да већ ова сезона може да буде слављеничка – поручио је Брана Илић.

У Борковачкој долини су одувек ценили људске и играчке вредности. Мишљење о искусном нападачу најбоље илуструје чињеница да му је додељена капитенска трака и да тајне тренерског заната открива кроз рад са млађим селекцијама клуба.

М. Менићанин

СА ТРЕНЕРОМ ВАСИЉЕВИЋЕМ У ВОЈВОДИНИ

Поново су се укрстили фудбалски путеви Бране Илића и тренера Зорана Васиљевића, који је био помоћник у стручном штабу Војводине, када је 2011. године као млад нападач дошао из Партизана.

– Радо се сећам тог периода, борили смо се за титулу до краја првенства, далеко догурали и у куп такмичењу. Наступи за Војводину нису прошли незапажено, па је стигао позив из репрезентације. Нисам наступио у квалификацијама за Европско првенство против Северне Ирске и Естоније, а шансу сам добио у пријатељској утакмици са Јужном Корејом. Из Новог Сада, током 2012. године, први пут сам се отиснуо у иностранство, потписавши уговор са Актобеом.

ОТАЦ ЖИВКО ПРВИ ТРЕНЕР

Са шест година, почео је да тренира у Јадрану из Голубинаца, а први тренер био му је отац Живко. Пут се касније отворио ка Земуну, клуб из Горње вароши, у то време, имао је једну од најбољих омладинских школа, а уз тренера Драгана Шипку наставио је да напредује. Прошао је све млађе селекције и као најбољи стрелац омладинаца добио прилику да дебитује за први тим. Шансу му је дао тренер Милољуб Остојић, касније је носио капитенску траку и у периоду од 2003. до 2007. године уписао 93 званична наступа, уз 15 постигнутих голова.

Извор: http://www.nsfudbal.com