ХАЈДИН ПАКОВАО, РОМАНИЋ ПОГАЂАО: ЖЕЛЕЗНИЧАР ЈЕ БЛИЖИ ОПСТАНКУ НЕГО ИНЂИЈА ПРОМОЦИЈИ
Панчевци доминирали 60 минута на „Лагатору“, Сремци бољи у завршних пола сата, уз дилему да ли је био фаул пре првог гола друге утакмице баража – 2:1
(Од извештача Моцарт Спорта из Лознице)
Можда ће се мало променити рељеф фудбалске Србије. Макар на територији Војводине. Постоји шанса да Бачка добије још једног суперлигаша, Срем вероватно неће ниједног, а сва је прилика да ће на мапи фудбалске Србије остати уцртано Панчево као представник Баната. За разлику од Текстилца (стекао предност над Јавором и макар има чему да се нада пред реванш у Ивањици), Инђија је понудила два лица током обрачуна са Железничаром. Бледу сат времена и оно са бојом у завршних пола сата, због чега Дизелка, ипак, има гол вишка пред другу утакмицу истих тимова, 3. јуна на терену актуелног члана елитног ранга.
Ова на неутралној територији решена је минијатурама некадашњи фудбалера Црвене звезде. Тачно је да нису оставили дубок траг на стадиону „Рајко Митић“ и(ли) добили шансу у Љутице Богдана, међутим, Стефан Хајдин и Лазар Романић позиционирали су се као кључни фактори у слављу екипе Томислава Сивића током дуела на модерном Лагатору. Ауторитативно је изгледао леви бек, а ефикасно деснокрилни нападач и њихова копродукција решила је први меч баража – 2:1.
У већини потеза Жељиних првотимаца, нарочитом током првог полувремена, видело се да су бољи. Или их је томе научило такмичење у Моцарт Бет Суперлиги или их је из пролећне летаргије пробудила тренерска рука Томислава Сивића. Напослетку, ту је и индивидуални квалитет Хајдина и Романића, довољан да одлучи победника у Лозници, с тим да је Инђија у завршници понудила аргументе да би могла до обрта.
Преварио се свако ко је очекивао занимљивију борбу од оне на новосадском „Карађорђу“. Тај меч је био мање садржајан, али резултатски неизвестан, док је дилема по питању исхода другог сусрета доигравања за место у елитном рангу потрајала тек 20-ак минута. Толико је било потребно момцима у тегет дресовима да покажу разлику у опредељењу и стилу.
Чини се, уз малу благонаклоност судије Милана Стефановића због ситуације приликом водећег гола. Тад је са десног бока центрирао Бојан Балаж, у петерцу ка лопти кренули Лука Тасић и Стефан Хајдин, утисак је да се леви бек Железничара наслонио руком на голмана зелено-белих, омео га да дође до ње, успут је пребацио до Романића, да би је овај спровео у мрежу. Све пред очима Дејана Сантрача, председника Судијске комисије ФСС, присутног на стадиону „Лагатор“.
Ако је тај детаљ подложан анализи, већина осталих је показала фудбалску надмоћ Панчеваца. Оно што они раде једноставно, момци из Инђије би компликовали. Номинални гост је одигравао из прве и лако стварао ситуације да затресе мрежу, што се десило после уверљивог центаршута Хајдина баш на главу Романића, за 2:0 већ у 21. минуту.
Није случајно што је Хајдин пружио добру офанзивну партију, јер му је тренер Сивић омогућио да покрива целу страну и често је био у ситуацији да дејствује као крило. Чак и да проба са дистанце или шаље употребљиве лопте у казнени простор. Колико је Железничар био бољи у том делу постаје јасно ако се погледа сегмент у раздобљу од 22. до 29. минута, тад је пропустио чак четири зицера (Кахвић двапут, Балаж и Обрадовић) и демонстрирао брзину какву члан Моззарт Бет Прве лиге Србије није могао да прати скоро сат времена. Ваља знати да је Инђија била рањена изостанцима једног од њених најбољег играча Василија Јанић (против Графичара му страдао скочни зглоб) и прве нападачке опције Славише Стојановића (на претходној утакмици капитен повредио колену), а на све су се надовезали картони левом беку Душану Врбићу и штоперу Андрији Мијаиловићу.
Нико не може да зна како би изгледала са њима на терену. Са суженим кадром махом се ослањала на Александра Десанчића, ионако најпродуктивнијег појединца у сезони. Пробао је 28-годишњи везиста да покрене екипу, лоптама из средине, једном и сам покушао током секвенце оличене у атрактивном покушају Николе Поповића и најбољој шанси кад је најпре Мирослав Маричић уздрмао стативу, покушај Драгана Радосављевића на црти зауставио Стефан Обрадовић.
Све што је Инђија урадила тад, поновила је после сата игре, кад се ослободила стега, пребацила тежиште игре на поливину ривала, личина на Железничар из првог полувремена и заслужено стигла до гола наде. Аутор је био Милан Јањић, спретан да реагује после пречке коју је уздрмао Лазар Милошев и од тог часа меч је добио динамику за каквој је жудео. Голићева екипа је напокон изгледала отресита и такмичарски настројена, Сивићева није могла да се препозна, услед великог пада, пошто није искористила четири ситуације да оде на „плус три“ (Кнежевић, Кахвић, Хајдин, Романић) и казна је стигла.
Наговештај да се Инђија неће предати уочен је претњом Николе Поповића (одбрана Милана Мијатовића), а кад је Јањић поентирао напади номиналног домаћина постали су учесталији, чинило се да би пре могло да буде 2:2, него 3:1, али на крају више разлога за задовољство имају Панчевци. Утисак је – оправдано.
БАРАЖ ЗА ПЛАСМАН У МОЦАРТ БЕТ СУПЕРЛИГУ СРБИЈЕ, ПРВА УТАКМИЦА
ИНЂИЈА – ЖЕЛЕЗНИЧАР 1:2 (0:2)
/М. Јањић 75 – Романић 9, 21/
Лозница
Стадион: Лагатор.
Гледалаца: око 1.200
Судија: Милан Стефановић (Београд)
ИНЂИЈА: Тасић – Кукољ (од 79. Добријевић), Видић, Митровић, Вуковић – М. Јањић, Десанчић (од 89. Гајиловић) – Радосављевић (од 65. Тешић), Маричић (од 65. Суботић), Ђорђевић (од 65. Милошев) – Поповић. Тренер: Јован Голић.
ЖЕЛЕЗНИЧАР: Мијатовић – Балаж, Обрадовић, Станковић, Хајдин (од 88. Конатар) – Кнежевић (од 81. Трифуновић), Пуртић (од 90+1. Август) – Романић, Ђорђевић, Гргић (од 81. Јовановић) – Кахвић (од 81. Павлов). Тренер: Томислав Сивић.
ФОТО: Г. Петровић
Извор: http://www.mozzartsport.com