Инђија је, минулe сeзоне, испала са елитне сцене, сви су имали калкулације, рачунице и прорачуне, али зелени су достојанствено ћутали. Нису ни у кога упирали прстом, нису се оглашавали поводом чудних резултата, нити су се гађали саопштењима.

 

Оног момента када је и званично било јасно да су постали део прволигашког каравана, председник Драган Пилиповић имао је кратку, али јасну поруку: „Видимо се за годину дана“!

 

На почетку јесење сезоне чинило се да је Инђија на добром путу да обећано постане остварено. Прволигаш из сремске равнице газио је без пардона, ривале као од шале бацао на колена. Зелени су имали идеју, акције су биле нерешива енигма за ривале, знали су да протуре лопту кроз ноге, направе рингишпил… Није бижо тренера, али ни посматрача који није похвалио стил игре Инђијаца, били су, једноставно, без конкуренције. У сваком погледу.

 

После 22. кола зелени су били убедљиво први, од другопласиране Младости ГАТ имали су седам бодова више, чинило се многима недостижних.

 

На крају сваког разговора са играчима, последње питање било је на којој позицији види Инђију када се спусти завеса на сезону. И сви су одговарали на првој! Нико није рекао макар ни „надам се првој…“

 

Понесени серијом добрих резултата чинило се да су упловили у фазу по принципу „лако ћемо“, не помишљајући да и други, такође, имају рачуницу. Уследио је реми са РФК Графичаром (1:1), па ОФК Бачком (1:1), уз минималан пораз од Златибора, у том тренутку једанаестопласираног на табели. После тог дебакла, Небојша Јандрић поднео је оставку на функцију шефа струке, а, спортски директор, Обрад Бошковић указао је поверење Милану Куљићу. На дебију је претрпео минималан пораз од Тимока и ремизирао са ИМТ- ом (2:2), а први тријумф забележен је у 28. колу против Младости ГАТ (2:1). Савладана је и Будућност (1:0), а онда је Железничар, у последњем мечу пред плеј-оф, одржао лекцију зеленима у виду победе.

 

Упркос томе, Инђијци су у нокаут фазу ушли са лидерске позиције и многи су их већ видели у друштву најбољих, али што је најгоре и они сами себе. А када се занесете у амбицијама казна уме да буде сурова.

 

У уводном колу плеј-офа, на колена их је бацила Младост ГАТ (1:2), па и Железничар (1:3), а онда је и Јавор из сремске равнице однео плен (0:1). И десило се да је Инђија за три кола са трона спала на четврту познцију. Горе, чини се, није могло.

 

Играчима, руку на срце, није могао да се припише пораз од тима из Ивањице, једноставно није им се дало. Тргнули су се, у четвртом колу плеј-офа, па су у мечу са ОФК Жарковом, у Макишкој шуми, оправдали улогу фаворита и славили – 2:0. Да ли је тај тријумф светло на крају тунела показаће време. Осим што су освојили плен, зелени могу да се подиче и завидном игром.

 

Када тим који је готово целе сезоне био на лидерској позицији доживи то да је готово миљама далеко да се директно пласира у највиши ранг, крајњи је моменат да се стави прст на чело или да се исти упери у најодговорнијег. Ко јe спреман да преузме одговорност, питање је сад?

 

Аутор: Ј. Радисављевић

 

Извор: http://www.zurnal.rs/