Нови председник Војводине за Моцарт Спорт говори о амбициозним плановима у Новом Саду, буџету од 4.000.000 евра колико је Лалама потребно за живот, прелазном року и жељи да на свим на битним функцијама у клубу буду искрени навијачи Старе даме.

У свету бизниса већ добро познато име. У свету одбојке шестоструки узастопни шампион. Али фудбал је ипак димензија за себе и Драгољуб Збиљић тек треба да убеди навијаче да заиста може да стане иза својих речи и истински нападне вечите београдске ривале што је обећао још кад је преузео председничку функцију у Војводини. Ни коју недељу касније не одустаје од те идеје и у интервјуу за Моззарт Спорт децидирано каже да то није никаква научна фантастика, већ реалан циљ можда не за следећу сезону, али сигурно током његовог мандата на месту првог човека новосадске Старе даме.

Kаже и да је задовољан како је све кренуло и да је уверен да је нови шеф струке Милан Раставац идеално решење за клупу Воше не за следећу сезону, већ за наредних неколико. И мада неке спонтанте ситуације сведоче да је свестан колики га посао чека – као када је једном од запослених добацио да залепе итисон који се одлепио од ограде у свечаној ложи како се слика о клубу не би урушавала на ситницама – говори са приметним оптимизмом кога у фудбалској Србији нема у превеликој мери.

“У овом мандату ћемо сигурно напасти титулу. Да ли ће то бити већ ове сезоне, не знам, сигурно ћемо у њу ући с тим размишљањем, али у ону следећу идемо – пуним гасом. Не мислим као већина да је титула загарантована Црвеној звезди или Партизану. Имамо ВАР и регуларне услове да се надамо. Најискреије мислим да је сасвим реално да у овом мандату нападнемо титулу и да је уз мало среће и освојимо. Уопште не сматрам да је то у домену научне фантастике“, категорички ће Збиљић на почетку интервјуа за Моцарт Спорт.

Истина, сличних смо се изјава наслушали на разним местима у протеклим годинама, али само су ретки речи спровели у дела. И сам Збиљић је 2016. године већ био у Управном одбору Војводине па се није дуго задржао. Шта се то у међувремену променило да поново покуша?

“Тада је проблем био недостатак новца, што је и сада случај кад говоримо о амбицијама које имамо. Али тада нисмо могли да код банака користимо јемства и колатерале наших компанија, већ само имовине клуба, а она није певелика. У међувремену је то некако усклађено тако да сада имамо одрешене руке и можемо да користимо колатерале наших компанија, а да смо сигурни да ће то бити наплаћено. Не знам колико је јасно читаоцима, али једноставно: створени су услови да можемо финансијски да затегнемо клуб у потпуности. Можемо краткорочно да се задужујемо и да се то враћа на време, а да опет користимо колатерале наших компанија, а не нашег клуба“.

РАСТАВАЦ, ЈОВАНОВИЋ И ЛОKАЛ-ПАТРИОТИЗАМ НА НАЈВИШЕМ НИВОУ

Kолатерали, јемства, кредити… Све су то ствари од којих директно зависи судбина клуба, али које просечног навијача не интересују посебно. Њега занима терен, а Воша је и ту већ повукла одређене потезе. Први и најбитнији: Милан Раставац је постављен за новог шефа струке, а Марко Јовановић за спортског директора.

“Први корак који смо направили је подизање локал-патриотизма на највећи ниво. То значи да стручни људи на стручним позицијама морају да буду стоодстотни навијачи Војводине. Није довољан амбициозан тренер уколико је он бивши играч Црвене звезде или Партизана. Осим што је амбициозан, мора бити у срцу сланинар, војводинаш. Да зна да направи резултат, али и да живи за овај клуб. Управо то је Милан Раставац. Не желим да нападам ниједног претходног тренера, али ти ранији концепти по мени нису били добри. Желим концепт по којем је председник клуба потпуни војводинаш, као и спортски директор, председник скупштине, шеф стручног штаба, али и 90 одсто играча. То ствара енергију да играмо наш препознатљив стил и модеран фудбал“.

Да не буде забуне, јер је шира јавност и Раставца и Јовановића упознала док су исте функције обављали у нишком Радничком: обојица су и те како везани за Вошу. Раставац је Новосађанин и дете Војводине, то сви знају, Јовановић је почетком овог века одиграо више од 100 утакмица за Лале.

“Милан Раставац је током пет година у Грчкој показао да зна да направи добар резултат. Успели смо да га анимирамо мало пре његовог одласка у АЕK или у Динамо Москву, где би можда био помоћник Славиши Јокановићу, јер им је слична тренерска школа. Један од најважнијих услова је био тај што је војводинаш. Заиста га видим дуго на тој позицији, најмање четири године. Иако смо сад потписали само на две, сигуран сам да ћемо продужавати уговор, јер мислим да он може да буде Арсен Венгер Војводине. Он је развојни тренер и многи Вошини клинци требало би да стасају уз њега. Зна да постави игру и уклопи искуство и младост, како ти клинци не би изгорели у жељи него постепено стасавали уз старије саиграче“, сигуран је Збиљић у свој избор.

Исто важи и за Јовановића.

“Марко Јовановић је у Нишу имао 17 трансфера у једној сезони. Раднички је финансијски поставио на здраве ноге, тако да они наредних пет година могу да живе на тим трансферима, јер су остали неки проценти. Показао је да зна да ради, такође и он је велики војводинаш што је важно“.

Тражимо искрен одговор: колико ће њих двојица имати слободе у раду, јер није редак случај у српском фудбалу да профит буде важнији од идеја спортског сектора?

“Ако бих рекао да ћу се у потпуности склонити или да ћу се потпуно мешати, ни једно ни друго не би било тачно. И у одбојкашком клубу сам се мешао колико је то било потребно. Није ни препоручљиво у потпуности дати одрешене руке струци, јер неко мора да брине и о буџету. На пример, ако бисте питали Раставца, он би довео сад још четири појачања, али ако питате мене, са штопером којег смо довели (прим. аут. Мамаду Траоре), завршен је прелазни рок. Мера је вероватно негде између. Наравно, ако се деси да нам оду један или двојица играча, сигурно нећемо стати са појачањима. Суштина једног система јесте у томе да свако ради свој посао, али опет да сви зависимо једни од других. Увек треба тражити меру и верујем да ћемо у томе успети“.

МАРKО ПОЛЕТАНОВИЋ МОЈЕ НАЈВЕЋЕ РАЗОЧАРАЊЕ

Мамаду Траоре је дакле најновије појачање, али како прелазни рок траје до краја августа нико не може са сигурношћу да каже да ће бити и последње. А за сада, Војводина је довела и Ива Барајеа, Немању Николића, Радомира Милосављевића и можда и најзанимљивије појачање – Лазара Царевића. Да ли је договор са фудбалером Барселоне – истина омладинског тима – наговештај неке нове, амбициозније Војводине?

“Председник Барселоне је председник и Б тима и ја сам потписао са њим уговор. То је сигурно један од највећих трансфера, не финансијски, али јесте репутационо, с обзиром на то да је Лазар Царевић наш голман наредне три сезоне. Поносим се веома тим трансфером. Иначе, сва појачања су била жеља Милана Раставца, уз одобрење Марка Јовановића. Чекам да почне сезона да видим шта су на крају урадили добро, шта лоше, али имам апсолутно поверење у њих. Моје је било да обезбедим буџет за то што траже. Немања Николић је био велика наша жеља и ту сам се лично укључио у преговоре. Захвалан сам му што је преломио и на крају потписао на две године. Верујем да ће нам донети велики квалитет“.

Нису наравно преговори увек лаки, посебно не у клубу у којем је не тако давно и сам тренер на конференцијама за новинаре говорио о неисплаћеним зарадама. Можда баш због тога Збиљић толико инсистира на том локал-патриотизму, јер сматра да би искрени војводинаши требало да помогну клубу када је најтеже. И зато га је један неуспешан покушај на тржишту посебно разочарао.

“Моје највеће разочарење прелазног рока је Марко Полетановић, с којим сам био пред договором. Просто не могу да верујем да није дошло до трансфера. Дали смо му и боље финансијске услове него у Пољској… Мислио сам искрено да много више цени Војводину и да поштује Нови Сад, тако да сам тиме веома разочаран“, потпуно отворено ће Збиљић.

А кад већ поменусмо те неисплаћене зараде, каква је ту данас ситуација? Збиљић уверава – потпуно другачија.

“Војводина не дугује никакав порез, никакве доприносе и на дан 30. јун неће дуговати ниједану плату ниједном фудбалеру и ниједном запосленом! Ако смо у Европи, а јесмо, то треба да буде нормално, али је то у Србији, ипак, вест. Зато ћемо да тражимо потврду пореске управе и то ставити на увид како би свако ко жели могао да се увери. Мислим да је то први велики показатељ да ова управа озбиљно размишља о држави, граду и својој омладинској школи. Сматрам да смо кренули како треба. Веома је важно да немате никаква дуговања, што је први темељ да дисциплину дижете на виши ниво“.

ГОДИНА У ВОШИ – 4.000.000 ЕВРА

Нема ни кредита, мада клуб сада има могућност да се задужи што ће и урадити само ако процени да ће то вратити кроз профит од Уефиних награда у Европи. А колики је буџет клуба без тога?

“Година у Војводини нас кошта око 4.000.000 евра. Kад видимо приходе од Уефе, који ће бити између 6.000.000 и 8.000.000 евра ако се уђе у групе, онда је логичније да нападнемо спортски резултат него да живимо од трансфера. Желим да честитам и претходној управи и Душану Бајатовићу. Можда нисмо играли добар фудбал, али добро знам како је изгледао клуб 2016, а како изгледа сад. Дуг клуба кад сам дошао био је 1.829.000 евра. За моје схватање фудбала – то је статистичка грешка. Успели смо то да санирамо за месец дана и сад је време за спортске резултате. Имамо озбиљну репутациону подршку града и приватних компанија. На почетку сезоне ћемо представити цео спонзорски тим. Осећа се енергија која је стваралачка и која може да донесе велики резултат“.

ПРВИ ПОТЕЗ БИЛА ЗАБРАНЕ ПРОДАЈЕ KАБИЋА, НЕ БИХ ПРОДАВАО НИ МИЛОШЕВИЋА

Идеја је да се буџет првенствено пуни од резултата, али то није увек лако. Нити је увек могуће одбити вишемилионске понуде, првенствено за најмлађе играче по којима је Војводина својевремено била позната. Међутим, милионски излазни трансфер није имала још откако су клуб напустили Мијат Гаћиновић и Срђан Бабић након освајања титуле У20 првака света на Новом Зеланду. Занимљиве деце ипак има, Моззарт Спорт је већ писао да је Бенфика спремна да понуди 3.500.000 евра за Јована Милошевића, најбољег стрелца недавно завршеног У17 првенства Европе. Хајмо прво конкретно о њему.

“Ви сте поменули Бенфику и један италијански клуб, а имамо и две понуде из Бундеслиге. Међутим, имајући у виду како сад игра на припремама у Словенији, ја га искрено не бих продавао. Такође, чекамо да се здравствено опорави Урош Kабић, који је исто био на трансфер листи прошле управе. Kад сам ја дошао, прва одлука је била забрана продаје Kабића, сматрам да може много тога да донесе и да је тек почео да показује шта зна. Ако треба да дође до трансфера, онда то треба да буде за годину или две, након што овде остави траг“.

Лепо то звучи, историја нас учи да није увек изводљиво?

“Не бежимо од трансфера. Имамо понуде и за Милана Мајсторовића, Михаила Ивановића и интересовања за још поједине играче, на пример за Мирка Топића. Разговарамо са њима и менаџерима и покушавамо да нађемо меру, што је овде кључно. Велики је искорак у ових месец дана што смо постали свесни себе, својих могућности и величине клуба. Није поента само пунити буџет већ морамо да направимо и озбиљне резултате. Желимо висок пласман у домаћем првенству и сигурно играње у Европи у наредним годинама. То нема алтернативу. Ако то значи да би требало да сачувамо сва ова имена, сви ће остати овде, а уколико значи да би требало неке играче да продамо – и то ћемо учинити. Наравно да нема резона да продајемо све, јер желимо да овде вратимо добар фудбал и да напунимо овај стадион“.

Значи ли то да ће бити заустављена пракса одласка Вошине деце и пре но што добаце до првог тима? Збиљић каже да је то један од приоритетних задатака. И његов и спортског директора.

“Марко Јовановић то веома студиозно ради и обратићемо више пажњу на то како се они уводе у први тим. На пример, Бранислав Миланов из омладинске школе, добио је једну понуду и хтео да иде. Лично сам разговарао с њим и договорили смо се. Потписао је уговор и добиће позицију левог бека. Разговор решава много тога. Верујем да ће наши клинци добити шансу овде у Војводини и да ће знати да је искористе“.

Миланов је наравно само један пример.

“Милошевић и Мајсторовић су се на припремама показали одлично. Ту је и Михаило Ивановић на ког озбиљно рачунамо, као и Милан Видаков којег смо вратили из Младости ГАТ са позајмице. Пројекат клуба у наредном периоду могли би да буду Лазар Јовановић, син Ланета Јовановића и Вук Бошкан, син Слободана Бошкана. То је генерација 2006. Према томе, размишљамо дугорочно и имамо јасне планове“.

НЕМА ЕВРОПЕ БЕЗ ЈАKЕ ЛИГЕ

Kраткорочан сан скоро свих суперлигаша клубова за наредну сезону – изборити место у првих пет и излазак на европску сцену. И многи истичу такве амбиције, па се чини да ће конкуренција бити јача но иначе. Уз Црвену звезду и Партизан, требало би да имамо никад бољи Чукарички, још организованији ТСЦ, па оснажени Раднички из Ниша, Напредак, Војводину наравно…

“По мени, то је одлично. Kо год да изађе у Европу – биће спремнији. Није добро ако имате првенство које је лагано. Сад причам из угла одбојке, прошетали смо се кроз првенство 2017, 2018, 2019. године и тек кад смо изашли у Европу видели смо колико смо слаби. Зато је боље да имамо јачу лигу. Тако ће се момци, а посебно они из омладинске школе, стварно намучити да би показали шта знају. Самим тим ће бити спремнији и за европске утакмице“.

УМИВАЊЕ KАРАЂОРЂА

Kад већ причамо о Европи и жељи да се коначно вечитима придружи у групним фазама међународних такмичења није тајна да само Црвена звезда и Партизан имају стадионе који дозвољавају играње тих утакмица. Неки нови стадиони ничу широм Србије, помињало се да ће се то десити и у Новом Саду, али Збиљић овде искрено одговара – нема новог Kарађорђа. Бар не за сада.

“Kарађорђе би требало да се мало умије и прилагоди Уефином стандарду како бисмо били спремни да овде играмо Европу следеће године. С обзиром на то да је Град Нови Сад власник стадиона, не очекујем ништа више од тога, нити је реално нешто више очекивати у овом тренутку. Тек ћемо се бавити тим питањем како бисмо видели шта је све потребно да урадимо да испунимо Уефине услове. Разговараћемо са градоначелником и видети како то да решимо“, завршава Збиљић.

Звучи лепо, али тек треба све ове планове и идеје пренети тамо где је најважније – на терен.

Аутори: Дејан СТАНKОВИЋ и Александар МИЛОШЕВИЋ

Извор: https://www.mozzartsport.com/