– За­хва­лан сам Наф­та­га­су, то ми је дру­га ку­ћа, али ви­ше ни­сам мо­гао. За­по­слен сам, ју­рио са по­сла на тре­нин­ге, увек био уз тим и це­лог се­бе да­вао за успех. По­же­лео сам сре­ћу у на­став­ку пр­вен­ства и да оста­не у вр­ху та­бе­ле – ре­као је Па­нић.

Са ка­ри­је­ром не­ће пре­ки­ну­ти. По­звао га је Јо­во Си­ма­нић, тре­нер Омла­дин­ца из Рав­ног То­по­лов­ца, де­би­тан­та у Под­руч­ној ли­ги­ Зре­ња­ни­на, да по­мог­не око пла­сма­на.

– Ма­ло је оба­ве­за, ко­ли­ко мо­гу то­ли­ко ћу да пру­жим. Си­ма­ни­ћев сам ду­жник, имао сам 19 го­ди­на кад ме је од­вео у За­дру­гар из Ла­за­ре­ва, где смо до­шли до Срп­ске ли­ге, по­том смо би­ли за­јед­но у Пе­тров­цу на Мла­ви, та­ко­ђе, ме­ђу тре­ће­ли­га­ши­ма. Кад се са­зна­ло да ви­ше не мо­гу да од­го­во­рим оба­ве­за­ма у срп­ско­ли­га­шкој еки­пи, имао сам ви­ше по­ну­да, али сам при­хва­тио То­пол­ча­не – ре­као је Алек­сан­дар Па­нић.

Ц. Б.

ИЗ СРП­СКЕ ЛИ­ГЕ У ПОД­РУЧ­ЈЕ: Алек­сан­дар Па­нић ФО­ТО: Ж. Ше­мић

Извор: http://www.zurnal.rs