Идентичном разликом (3:1) као и у првом мечу баража за пласман у Прву лигу пре 15 година, тим из Срема савладао Нишлије и оставио им танку наду пред недељни реванш на Чаиру

Раднички је на ивици амбиса, већ би могао да пакује кофере да Лазар Павловић голом у 85. минуту није пробудио танку наду за свој тим. И једни и други наставили су тамо где су стали у финишу својих првенстава. Предвођена двоструким стрелцем Славишом Стојановићем, Инђија је остварила четврту победу на последњих пет мечева, Раднички доживео трећи везани пораз, примивши макар гол на деветој узастопној такмичарској утакмици.

Много пута претходних пар дана у нишкој фудбалској чаршији, али чак и међу запосленима у клубу, могла се чути констатација да, ако не може да победи Инђију, Раднички ни не заслужује да остане у елити. И по томе, и по свему што је показао ове сезоне, тешко је превалити преко уста да заслужује. И никаква утеха није то што је, конкретно на овој утакмици, примио три гола из буквално три шута ривала, што је имао и више од игре и бројније прилике, што је статистика након утакмице рекла да је однос у ударцима ка голу био 16:5, а у корнерима 8:1 за госте, што су након Павловићевог поготка имали још два зицера да додатно ублаже пораз…

Упркос бројним кадровским проблемима, тренер гостију Драган Шарац ипак је успео да скрпи пристојан тим, без много импровизација, али док су се Нишлије адаптирале на услове за игру по великом пљуску, клизале се као Бамби на леду, Инђија је већ стекла резултатску предност. Лопта је у 7. минуту стигла до Драгана Радосављевића који је са ивице шеснаестерца распалио из окрета, ни не гледајући ка голу на који шутира, а лопта се, уз нешто слабију интервенцију Стевановића, забила у супротан доњи угао.

Примљени гол пренуо је госте, који су кренули са силовитим налетима и низали су шансе као на траци, али је Чупић био одличан на голу против клуба из свог родног града – одбранио је зицер Шкрбића, па покушај Пејовића искоса са дистабнце, а у неколико наврата домаћи штопери су фанатично интервенисали, падали на главу и блокирали шутеве.

У јеку иницијативе Радничког, Инђија је постигла и други гол. Постоје грешке које се могу разумети, али начин на који је Александар Месаровић одиграо прво полувреме заиста се може тумачити као понижавајући однос према клубу чији се дрес носи. Нису прошла ни три минута од почетка утакмице, а потпуно непотребним оштрим стартом на средини терена зарадио је жути картон и довео у ризик и себе и екипу, а онда је погрешним пасом у 22. минуту на делу терена и при распореду играча где се то нипошто не сме учинити, призвао погодак противника. Инђија је из транзиције брзо пренела лопту у противнички казнени простор, а она је тамо, како се то каже, букавлно легла на ногу Славиши Стојановићу. Као и код првог поготка, Пејовић је био најближи шутерима, али није успео да изблокира, а лопта је завршила у истом, супротном углу Стевановићевог гола.

И после овога, наставио је Раднички са нападима, али уз много више себичлука његових фудбалера у завршници. Једну полуконтру Шкрбић је завршио ударцем са 20 метара, у посебно је солирао Белаковић, који је форсирао ударце са левог крила, али их је све слао преко пречке.

Покушао је Шарац са Цветковићем уместо Мићина на полувремену, управо је овај фудбалер имао најопаснију прилику за госте, али је и његов покушај да погоди ближи угао у 52. минуту одбранио Чупић. Домаћи су се повукли, напунили сосптвени казнени простор, не допустивши противнику да их не угрожава ни близу опасно као у првом полувремену. Штавише, Инђија је још једном погодила мрежу Нишлија, али је голу Десанчића из 69. минута претходио минималан офсајд, који је потврђен из ВАР собе.

И онда, у 81. минуту, Славиша Стојановић се буквално поиграо са противничким штоперима. Стефан Марјановић био је потпуно дезоријентисан у ваздушном дуелу, Јовичић лако испао на финту, а искусни нападач постиже други гол против свог некадашњег клуба и израста у јунака ове бараж утакмице.

Свој тим на вештачком дисању у наредних неколико дана одржао је Лазар Павловић. У размаку од неколико десетина секунди најпре је постигао леп гол, пласирао је из колена у горњи угао, а онда силовитим ударцем из даљине затресао пречку гола Милоша Чупића, који је у самом финишу још два пута сјајно интервенисао, након покушаја Јамкама и Белаковића и сачувао свом тиму сјајан резултат, а „своје“ Нишлије спречио да повећају шансе пред реванш у Нишу.

Реванш који формално може да донесе преокрет, али познајући локални менталитет, велико је питање колико ће људи доћи да подржи играче у покушају да начине чудо, а колико њих да сачека да се фијаско комплетира и да крене са увредама…

БАРАЖ ЗА МОЦАРТ БЕТ СУПЕРЛИГУ – ПРВИ МЕЧ

ИНЂИЈА – РАДНИЧКИ 3:1 (2:0)

/Радосављевић 7, Стојановић 22, 81 – Павловић 85/

Инђија. Toyo Тирес Арена.

Гледалаца: 800.

Судија: Дејан Трифковић (Београд).

Жути картони: Стевановић, Радосављевић, Чупић (Инђија), Месаровић (Раднички).

ИНЂИЈА (4-2-3-1): Чупић 8 – Кукољ 6 (од 82. Србијанац -), Рађен 7, Мијаиловић 7.5, Вуковић 6.5 – Недељковић 6 (од 76. Ђоковић -), Десанчић 6.5 – Радосављевић 7 (од 46. Ђуричковић 6), Стевановић 6 (од 46. М. Стојановић 6), Ђурић 6 – С. Стојановић 8 (од 82. Ракић -).

РАДНИЧКИ (4-2-3-1): Стевановић 5 – Јамкам 6, Јовичић 5.5, Стефан Марјановић 5, Стојановић 5.5 – Пејовић 5.5, Месаровић 5 (од 74. Павловић -), Саша Марјановић 6 – Мићин 5 (од 46. Цветковић 6, од 63. Јовановић 5.5), Белаковић 6, Шкрбић 5.5.

Играч утакмице: Милош Чупић (Инђија).

Извор: http://www.mozzartsport.com