ЈАНОШ ЖЕМБЕРИ: ЗА ДАН, ДВА ОТКРИЋЕМО ГДЕ ИДЕ РАТКОВ
Јанош Жембери – креатор бачкотополског фудбалског чуда: ТСЦ, симпатични клуб из плодоносно / живописне равнице, као председник и главни финансијер претворио је у вицепрвака Србије и лансирао га на европску мапу, изградњом велелепне Арене, продукта визије и жеље за ванвременском задужбином, дарујући му темељ да бајка не траје само једно лето!
Иако… Војводина ће, за вјеки вјеков, да бруји о јулу и августу 2023: плаво-бели ће на међународној позорници и у склопу највећег успеха у 110 година дугој историји да стартују у трећем колу квалификација за Лигу шампиона!
Отуд, Журналовог госта већ на старту разговора суочавамо с фонтаном жеља и листом „да се најежиш” потенцијалних противника: Ренџерс, Брага, ПСВ или Олимпик Марсеј?
– Ако бих могао да бирам – Ренџерс! Тамо је играо Гордан Петрић, мој добар друг, још важније – протестантске сам вере, знамо које вредности шкотски великан заступа. На не-ки начин, његов сам навијач, Глазгов је, приде, леп град. Дакле, Ренџерс! – није имао дилему Јанош Жембери, првог гутљаја кафе на 12. спрату Политикине палате.
ВУЧИЋ И ОРБАН ОБОЖАВАЈУ ФУДБАЛ
Хвале вас и два председника – пријатеља: Александар Вучић и Виктор Орбан (друго место ТСЦ-а честитао је са „Живео Жембери!”). Пуно вам је срце кад премијер Мађарске изјави да ће на Светском првенству да навија за Србију?
– Наравно! Поносан сам на наше председнике, драго ми је ако су и они на мене.
Из прве руке: ко више воли фудбал?
– Вучић обожава и, знате и сами, изузетно се бори за фудбал, Орбан… можда још више: кад одете на Пушкаш академију сваког играча зна по имену и презимену. Ја не, ал’ он… Драго ми је што ми, из српске и мађарске средине, не морамо да бирамо, већ смо – једно!
Добро, ал’ да нису Шкоти играчки јачи од Португалаца, Холанђана и Француза?
– Ту су… негде. Играчки, јачи су и од нас, међутим, сачуваћемо „наштеловану” екипу, с већом мотивацијом и уз неколико појачања тражићемо шансу. Кад већ споменух Ренџерс, шкотско првенство је слабије од француског, сећамо се – знао је и Селтик да киксне у ра-ној фази квалификација. Ко зна, можда на нашој страни буде – моменат!
Како год, имате и сигурну „утешну награду” – групу Лиге Европе. Ливерпул, Виљареал, Спортинг, Брајтон… можда су и квалитетнији од горепоменутих?
– Догоди ли се такав сценарио, желео бих најјачег – Ливерпул! Ту, наравно, не би требало тражити шансу, за разлику од дуела с клубовима из другог и трећег шешира. Није реално да зацртамо пролазак групе, али учинићемо све да освајамо бодове за српски фудбал, нарочито на домаћем терену. Борићемо се као лавови!
Може ли ТСЦ буџета, како откристе, 10 пута мањег од Звездиног и пет од Партизано-вог, равноправно да се ухвати у коштац с таквим алама?
– Не предајемо се унапред, да се разумемо – не пристајемо чак ни на ту, како је ви назвасте, „утешну награду”. Играћемо за част!
Подсетимо, у групи Лиге Европе прошле сезоне није се прославила ни Црвена звезда: страхујете ли да не будете лак залогај?
– Не плашим се да будемо и последњи, није проблем кад се од вас више и не очекује. Јед-ноставно, сви могући ривали имају већи буџет, можда и важније – традицију и међународно искуство. Не можемо да направимо екипу као Виљареал, али трудићемо се да поправимо коефицијент.
Свакодневно радите на уздизању клуба, најновије – именовали сте новог спортског директора: Зорана Кунтића?
– Млад смо клуб и извлачимо поуке из грешака. Не пада нам напамет да лудујемо, рецимо, потрошимо четири, пет пута више новца и боримо се у Србији за прво место. Може ли ико, чак и у том случају, да нам га гарантује? Куп је друга прича, хоћемо да га освојимо, али… Паметно и рационално, уз неопходне мирноћу и реорганизацију, ето – поред спортског директора имамо и нове скауте, тренере у школи, омладинце однедавно води Еде Вишинка. Јачамо, хоћемо достојно да представљамо регију, имамо коректне односе са свим клубовима, доприносимо фудбалу и заједници.
Вера у Жарка Лазетића донела вам је историјски резултат?
– Вера у тренера, играче… генерално, вера се у животу редовно исплати. Драго ми је што је Жаре успео, навешћу вам још један пример: на најбитнијој утакмици, против Чукаричког, указали смо шансу Вељку Илићу, тад – трећем, четвртом голману. И… познато вам је шта се догодило.
Кад већ пређосмо на играче, Србија, богами чак и добар део Европе, бруји о Петру Раткову. Колика му је цена и зар и Црвена звезда не може да га плати?
– Не знам да ли ћемо скоро да имамо играча за којег постоји веће интересовање?! Премијер лига, Бундеслига, Русија, САД… Раткову је време за искорак, у „мору” озбиљних понуда нећемо да изаберемо најбољу за ТСЦ, већ за играча. Изгубићемо на парама, али то ће да буде боље за нашу будућу сарадњу с тим клубом.
Дакле, Петар неће да остане за европске квалификације?
– Нећеее…
Иде у „лигу петице”?
– Открићемо за дан, два…
Дотле, колико су процентуално шансе да Лука Илић и наредне сезоне игра за ТСЦ, по већ плодоносној „позајмица опцији”?
– Постоји шанса, није велика, али… Продужи ли уговор с Манчестер ситијем, није искључено да остане код нас. Сигуран сам да би играњем за ТСЦ у Европи порасло интересовање за Илића, самим тим – и цена.
Голман Вељко Илић направио је бум, шта каже тржиште – докле је „догурао” и, оно што интересује Бећаре, хоће ли да чува и даље мрежу Бачкотопополчана?
– Хоће, не планирамо да га продамо пре играња у Европи. Екипа му верује, расте, позван је и у репрезентацију. Сачуваћемо га још пола године, сезону, наравно – водећи рачуна шта по трансферу. Из Војводине смо, као решење, ангажовали Симића. У међувремену, растали смо с Филиповићем…
Још неко је подигао сидро?
– Југ Станојев, истекао му је уговор. Више нико…
Фудбалску Србију, с друге стране, занима – ко ће (још) у ТСЦ?
– Свиђа нам се Петар Станић, послали смо Звезди понуду. Из Спартака кажу: „Што сте толико запели, па код нас, бар у почетку, није ни играо?” Међутим, то је играч по нашем укусу, можда не буде као Лука Илић, али као Бањац – сигурно. Да ли ћемо с црвено-бе-лима да се договоримо – видећемо.
Помињао се долазак Немање Николића, дугогодишњег репрезентативца Мађарске, кад…?
– Завршио је каријеру! Желели смо да то учини код нас, имао је и проверени нападач, ина-че – из наших крајева, за то вољу, међутим… Изузетно га поштујем, јесте ли га некад чули како говори? Прави спортски дипломата! Не искључујем могућност да, уместо на месту „деветке”, једног дана буде у нашем спортском сектору.
Заинтересовани сте и за Милоша Пантовића, чујемо – поново се у трку за крилног на-падача укључио и Партизан?
– Да, послали смо понуду Вождовцу, сад… можда као у случају нас и Раткова: не пресуди највећа. Не можемо изнад тога…
Ко је још „на видику”?
– Урош Миловановић! Да ли ће та жеља да нам се оствари, сазнаћемо у наредних три, четири дана…
Звучи обећавајуће… да ли и довољно за задовољство у јуну 2024?
– Можемо већ сад да доведемо неколико квалитетних играча, уз дилему – шта ако се за 20 дана појаве бољи? Што се тиче пласмана… треба бити реалан, будемо ли на крају следеће сезоне и четврти, пети – сматраћу то за успех. Видите ли шта се догодило с Партизаном у Србији и Ференцварошом у Мађарској после успешних јесењих издања на међународној сцени? Европа зна да скрене пажње, најважније – да нам идућег лета не измакне. Ако успемо више – супер!
ИСКОПАЛИ БУНАР НА 500 МЕТАРА И ТОПЛОМ ВОДОМ ГРЕЈУ ТЕРЕНЕ
Имате најлепши стадион у Србији, међутим, капацитет (4.500) није по УЕФА стандарду за играње групне фазе европских такмичења?
– Није било рационално да направимо већи стадион у тако малом граду! Из УЕФА су нам рекли: за квалификације – може, за групу – можда добијемо и специјалну дозволу. Намеће се: које је друго решење? На Звездином стадиону играће се Лига шампиона, Партизанов ће, како ствари стоје, да се реновира.
Колико је коштала изградња ТСЦ арене, помиње се – 15 милиона евра?
– То је био план, али… нисмо могли. Повећали смо на 20, за 25 планирали и хотел, међутим… изградићемо га у скоријој будућности. Нисмо штедели – све за фудбал!
Одржавање велелепног здања није јефтино?
– Само смо у машине уложили пола милиона! На пример, пробушили смо бунар 500 метара, топлом водом грејемо терене. То је, као и солар, било скупо улагање, сад – доноси ефекте.
У плану је спонзор стадиона, шушка се, МОЛ?
– Видећемо… Стадион, кад је утакмица – велики ресторан, доноси нам озбиљан приход. Долазе нам људи од Новог Сада до Суботице, зарадимо, отприлике, колико нас и кошта – пола милиона.
ФОТО: М. Рашић
Извор: http://www.zurnal.rs