По­бе­да у че­твр­том ми­ну­ту на­док­на­де про­тив До­њег Сре­ма 2015 (2:1), уз по­раз Је­дин­ства (СП), у дер­би­ју ко­ла од Ве­тер­ни­ка, омо­гу­ћи­ла је фуд­ба­ле­ри­ма Мла­до­сти из Бач­ког Јар­ка да се по­сле три ко­ла вра­те на ли­дер­ску по­зи­ци­ју вој­во­ђан­ског „Ју­га”.

Да­ле­ко од то­га да су Ја­ра­ча­ни пот­це­ни­ли го­сте из Пе­ћи­на­ца, об­зи­ром да су све­сни да је так­ми­че­ње та­квог ка­ли­бра да не­ма уна­пред упи­са­них бо­до­ва, већ им је тре­ба­ло ду­го вре­ме­на да про­на­ђу ре­ше­ње за ре­бус, ко­ји им је за­дао гол­ман Дра­ги­ша Ри­стић. По­тез вре­дан бри­са­ња ре­зул­тат­ског ми­ну­са, по­ву­као је Но­ви­ца Мак­си­мо­вић, ко­ји ће у пе­так да про­сла­ви 37. ро­ђен­дан, по­сле ак­ци­је ка­пи­те­на Ива­на Ја­ко­вље­ви­ћа и аси­стен­та Алек­сан­дра Ера­ка, при­зем­ним удар­цем по­го­дио је су­про­тан угао, се­дам ми­ну­та пре кра­ја. 

 – Зна­ли смо да ће го­сти ди­сци­пли­но­ва­ном игром, са по­ја­ча­ном од­бра­ном, по­ку­ша­ти да оста­ну не­по­ра­же­ни. На њи­хо­ву во­де­ни­цу ишао је не­до­ста­так кон­цен­тра­ци­је у за­вр­шни­ци, при че­му смо већ то­ком пр­вог по­лу­вре­ме­на до­при­не­ли да њи­хов гол­ман од­бра­на­ма стек­не до­дат­но са­мо­по­у­зда­ње и по­ша­ље ве­тар у је­дра са­и­гра­чи­ма. На кра­ју, ис­па­ло је све ка­ко смо пла­ни­ра­ли, ма­ло смо се по­и­гра­ли са стр­пље­њем на­ви­ја­ча, али ве­ру­јем да нам не­ће за­ме­ри­ти, по­што смо по­но­во ли­де­ри – ка­же Но­ви­ца Мак­си­мо­вић.

Ис­ку­сни ве­зи­ста, сво­је­вре­ме­но ка­пи­тен Вој­во­ди­не, ушао је у клуп­ски ал­ма­нах Но­во­са­ђа­на, као је­дан од игра­ча са ви­ше од сто­ти­ну од­и­гра­них зва­нич­них утак­ми­ца. Бо­га­ту ка­ри­је­ру, по­чео је у Цр­вен­ки, за­тим је на­сту­пао за Хај­дук из Ку­ле, Но­ви Сад, Сло­бо­ду (Ужи­це) и Спар­так. У Вој­во­ди­ни је био то­ком два ман­да­та, бра­нио је бо­је Мла­дост ГАТ, док је ин­тер­на­ци­о­нал­но ис­ку­ство сте­као у Ма­ђар­ској, Грч­кој и Ка­зах­ста­ну. Пре до­ла­ска ме­ђу пла­во-бе­ле, но­сио је дрес Зви­је­зде 09.

– Као је­дан од ис­ку­сни­јих игра­ча у ти­му, све­стан сам да мо­рам да пре­у­змем од­го­вор­ност, на­ро­чи­то у си­ту­а­ци­ја­ма ка­да не иде по пла­ну. У Мла­дост сам до­шао да би­смо из­бо­ри­ли пла­сман ме­ђу срп­ско­ли­га­ше. На про­лећ­ној пре­ми­је­ри по­ра­же­ни смо у Ста­рој Па­зо­ви, оба го­ла до­би­ли смо из пре­ки­да, иако смо у дру­гом по­лу­вре­ме­ну над­и­гра­ли глав­ног кон­ку­рен­та. Има још пу­но бо­до­ва у оп­ти­ца­ју, опет смо на вр­ху и са­ми кро­ји­мо сво­ју суд­би­ну.

Ле­тос је до­нео од­лу­ку да ста­ви тач­ку на игра­ње про­фе­си­о­нал­ног фуд­ба­ла, по­сле 18 го­ди­на су­пер­ли­га­шких ис­ку­ше­ња у Ср­би­ји и ино­стран­ству. Би­ло је по­ну­да, али ни­је их раз­ма­трао, јер би то зна­чи­ло по­нов­ни од­ла­зак од по­ро­ди­це и ку­ће. По­зив ду­го­го­ди­шњих при­ја­те­ља и не­ка­да­шњих са­и­гра­ча Мир­ка Ива­ни­ћа и Дар­ка Пу­шка­ри­ћа ни­је мо­гао да за­не­ма­ри.

 – По­зна­то ми је ко­ли­ко Мир­ко Ива­нић во­ли Мла­дост и да­је не­се­бич­ну по­др­шку клу­бу, а пра­тио сам и рад Дар­ка Пу­шка­ри­ћа у но­вој уло­зи, као тре­не­ра. Они су ку­мо­ва­ли од­лу­ци да об­у­чем дрес Мла­до­сти. До­па­да ми се ат­мос­фе­ра у свла­чи­о­ни­ци и енер­ги­ја око клу­ба, по­сто­је сви пред­у­сло­ви да на­пра­ви­мо ис­ко­рак ка срп­ско­ли­га­шком дру­штву. 

Уче­ство­вао је и у ак­ци­ји код по­гот­ка вред­ног три бо­да. Ком­би­на­ци­ја по ле­вом кри­лу са Да­ја­ном По­ње­ви­ћем, до­би­ла је на­ста­вак кроз цен­тар­шут на дру­гу стра­ну, где је де­сни бек Ми­лан Ста­нић про­сле­дио лоп­ту до Алек­сан­дра Ера­ка, ре­жи­се­ра пре­о­кре­та.

– Те­шко је на­бро­ја­ти и опи­са­ти си­ту­а­ци­је пред го­лом До­њег Сре­ма 2015, ко­је су ми­ри­са­ле на по­го­дак. Два пу­та ми је гол­ман од­бра­нио удар­це, тре­ћи по­ку­шај се по­сре­ћио. По­го­ди­ли смо и ста­ти­ву, углав­ном се игра­ло на њи­хо­вој по­ло­ви­ни, а то је по­тро­ши­ло до­ста енер­ги­је. Из је­ди­ног шу­та у оквир го­ла, го­сти су по­го­ди­ли мре­жу и при­мо­ра­ли нас на то­тал­ну офан­зи­ву. То је драж фуд­ба­ла, упор­ност се ис­пла­ти­ла у че­твр­том од пет ми­ну­та на­док­на­де.

То­ком апри­ла, пред­сто­је ме­че­ви са клу­бо­ви­ма из Сре­ма. Пр­ва пре­пре­ка је Хај­дук (Бе­шка), за­тим сле­де ис­пи­ти са Сре­мом, Рад­нич­ким 1910, Рад­нич­ким (НП) и Шу­ма­ром.

– Сви же­ле да по­бе­де ли­де­ра или бар из­ву­ку бод. То нас при­мо­ра­ва да сва­ку утак­ми­цу до кра­ја се­зо­не од­и­гра­мо од­го­вор­но и без им­про­ви­за­ци­ја. Те­шко је на ду­же ста­зе одр­жа­ти кон­ти­ну­и­тет по­зи­тив­них ре­зул­та­та, али упра­во тај сег­мент пра­ви раз­ли­ку. Ве­ру­јем да мо­же­мо да ис­тра­је­мо на пу­ту до ци­ља. Без об­зи­ра што се у ви­ши ранг мо­же и кроз ба­раж, же­ља свих је да срп­ско­ли­га­шку ви­зу из­ва­ди­мо без до­дат­них ква­ли­фи­ка­ци­ја – по­ру­чио је Но­ви­ца Мак­си­мо­вић.

М. Ме­ни­ћа­нин

АСИ­СТЕН­ЦИ­ЈА И ГОЛ ЕРА­КА 

Алек­сан­дар Ерак, спе­ци­ја­ли­ста за аси­стен­ци­је, у до­са­да­шњем де­лу пр­вен­ства, оправ­дао је реј­тинг јед­ног од нај­бо­љих игра­ча Мла­до­сти. Меч са До­њим Сре­мом 2015, по­чео је на клу­пи, јер је био ро­вит, али у 55. ми­ну­ту, мо­рао је на те­рен, да би по­ве­зао офан­зив­не ни­ти. Го­лом и аси­стен­ци­јом из­ма­мио је апла­у­зе на Ли­ва­ди­ци.

 – Ср­це ми је пу­но и при­ја по­глед на та­бе­лу, јер смо ис­пред свих. Је­дин­ство има бод ма­ње, Ве­тер­ник је пет ко­ра­ка иза, па ће до кра­ја се­зо­не би­ти же­сто­ка бор­ба за ви­ши ранг. Сва­ког ри­ва­ла по­шту­је­мо, ис­ку­ство нас је на­у­чи­ло да не­ма ла­га­них бо­до­ва, та­ко да ће­мо озбиљ­но при­сту­пи­ти на­ред­ним иза­зо­ви­ма, по­чев од Хај­ду­ка из Бе­шке, ко­ји нам је је­се­нас от­ки­нуо два бо­да на на­шем те­ре­ну – ре­као је Алек­сан­дар Ерак.

Извор: www.zurnal.rs