По­бе­дом у оп­штин­ском дер­би­ју про­тив Сло­ге (3:0), фуд­ба­ле­ри Мла­до­сти из Бач­ког Јар­ка, на­ста­ви­ли су бор­бу за срп­ско­ли­га­шку ви­зу. Бра­ти­слав Је­лић, као дво­стру­ки стре­лац, за­слу­жио је епи­тет нај­бо­љег ак­те­ра, при че­му је у до­са­да­шњем де­лу пр­вен­ства по­сти­гао два­на­ест го­ло­ва. На­го­ве­штај до­бре фор­ме ви­со­ког на­па­да­ча и чла­на ама­тер­ске ре­пре­зен­та­ци­је ФСВ, био је и по­го­дак на про­лећ­ној пре­ми­је­ри у Ста­рој Па­зо­ви.

– Има­ли смо до­бру ре­ак­ци­ју по­сле по­ра­за у дер­би­ју про­ле­ћа од Је­дин­ства и већ у дво­бо­ју са ком­ши­ја­ма вра­ти­ли смо се на по­бед­нич­ки ко­ло­сек. Би­ли смо бо­љи, по­сти­гли го­ло­ве на вре­ме и меч уве­ли у ми­ран ток. Три­јумф је мо­гао да бу­де и убе­дљи­ви­ји, два пу­та смо по­го­ди­ли преч­ку – ка­же Бра­ти­слав Је­лић.

Про­тив­нич­ким де­фан­зив­ци­ма ства­ра гла­во­бо­љу, не са­мо због ко­шар­ка­шке ви­си­не од 197 цен­ти­ме­та­ра, већ и услед чи­ње­ни­це да има ко­рак по­пут га­зе­ле. Ни­је тај­на да је на рад­нич­ким олим­пи­ја­да­ма осва­јао злат­не ме­да­ље у атлет­ским ди­сци­пли­на­ма. 

– Код во­де­ћег го­ла, Алек­сан­дар Ерак је из­вео кор­нер, а лоп­та се про­ву­кла из­ме­ђу дво­ји­це игра­ча Сло­ге. Био сам на пе­тер­цу у ви­си­ни пр­ве ста­ти­ве и по­го­дио мре­жу. Ерак је био аси­стент и за мој дру­ги по­го­дак, еви­дент­но је да се од­лич­но раз­у­ме­мо на те­ре­ну. Ни­смо има­ли пра­во на пра­зан ход, до­за при­ти­ска је не­ста­ла чим смо до­шли до вођ­ства.

Пр­ве­нац је по­сти­гао но­вај­ли­ја Ма­ти­ја Бу­дин­че­вић, кон­це на сре­ди­ни те­ре­на ву­као је Мар­ко Ву­јо­вић, док је од­брам­бе­на ли­ни­ја пред­во­ђе­на ка­пи­те­ном Ива­ном Ја­ко­вље­ви­ћем от­кло­ни­ла сва­ку по­тен­ци­јал­ну опа­сност. За 90 ми­ну­та, Те­ме­рин­ци ни­су упу­ти­ли озбиљ­ни­ји уда­рац у оквир го­ла.

– Кроз од­го­во­ран при­ступ, оправ­да­ли смо уло­гу фа­во­ри­та. Дра­го ми је да сам го­ло­ви­ма дао до­при­нос, али ни­сам оп­те­ре­ћен лич­ним учин­ком. Шта вре­ди по­го­дак у Ста­рој Па­зо­ви, кад смо оста­ли без бо­до­ва и ли­дер­ске по­зи­ци­је. Кар­те су отво­ре­не, пу­но пре­пре­ка је до ци­ља, а Је­дин­ство је два ко­ра­ка ис­пред. Вре­ба­мо кикс глав­ног кон­ку­рен­та, да би­смо се вра­ти­ли на по­зи­ци­ју где смо окон­ча­ли је­се­њу ета­пу.

Пре шест го­ди­на, Мла­дост је из­гу­би­ла срп­ско­ли­га­шки ста­тус. Ути­сак је да је клуб по ква­ли­те­ту ка­дра и ор­га­ни­за­ци­о­ној струк­ту­ри са­зрео да се вра­ти у ста­ро дру­штво.

– Ли­ва­ди­ца тре­ба да бу­де епи­цен­тар срп­ско­ли­га­шких де­ша­ва­ња, јер Бач­ки Ја­рак је фуд­бал­ска сре­ди­на и на­ви­ја­чи нас пра­те у ве­ли­ком бро­ју. Мла­дост има бо­га­ту тра­ди­ци­ју и сви ула­же­мо мак­си­мум енер­ги­је да би­смо клуб вра­ти­ли на при­па­да­ју­ће ме­сто. Ово ми је дру­га се­зо­на ме­ђу пла­во-бе­ли­ма, же­лим да је за­о­кру­жим пла­сма­ном у ви­ши ранг.

Чак осам на­ред­них ме­че­ва, Ја­ра­ча­ни ће игра­ти са клу­бо­ви­ма из срем­ске рав­ни­це. На­ред­ни ри­вал је Ја­дран (Го­лу­бин­ци), за­тим сле­де окр­ша­ји са До­њим Сре­мом 2015, Хај­ду­ком (Б), Сре­мом…

– Са сви­ма мо­ра­мо да игра­мо пре или ка­сни­је, ни­кад се ни­сам оп­те­ре­ћи­вао рас­по­ре­дом. Све за­ви­си од нас, ка­да игра­мо у скла­ду са мо­гућ­но­сти­ма, он­да не по­сто­ји не­пре­мо­сти­ва пре­пре­ка. Сва­ки тим са ‘’Ју­га’’ за­слу­жу­је ре­спект, ли­га ни­је ни­ма­ло на­ив­на, па ће нам би­ти нео­п­ход­ни мак­си­мал­на кон­цен­тра­ци­ја и за­ла­га­ње. Из­о­ста­нак та­квог при­сту­па но­си ри­зик гу­бит­ка бо­до­ва, а то не сме­мо да до­пу­сти­мо, има­ју­ћи у ви­ду ам­би­ци­је – по­ру­чио је Бра­ти­слав Је­лић.

М. Ме­ни­ћа­нин

У САН МА­РИ­НУ ЗА ИСТО­РИ­ЈУ

Жре­бом је од­ре­ђе­но да ће на фи­нал­ном тур­ни­ру УЕФА Ку­па ре­ги­о­на у Сан Ма­ри­ну, ама­тер­ска ре­пре­зен­та­ци­ја ФС Вој­во­ди­не од­ме­ри­ти сна­гу са до­ма­ћи­ном, Че­шком и Шпа­ни­јом. Пр­ви ри­вал 23. ју­на би­ће Сан Ма­ри­но, а од Је­ли­ћа се оче­ку­је да го­ло­ви­ма по­мог­не у ис­пи­си­ва­њу још јед­не бли­ста­ве стра­ни­це.

– Пла­сма­ном на фи­нал­ни тур­нир, на­пра­ви­ли смо сја­јан успех, вре­дан по­што­ва­ња. Же­ли­мо да по­ка­же­мо да ни­смо слу­чај­но ме­ђу осам нај­бо­љих  и да нас исто­ри­ја пам­ти као кре­а­то­ре но­вих под­ви­га.

УИГРАН ТАН­ДЕМ: Ерак и Је­лић ФО­ТО: М. Ме­ни­ћа­нин

Извор: http://www.zurnal.rs