Велике амбиције зацртане пре почетка ове сезоне Моцарт Бет Суперлиге, фудбалери Војводине показали су да могу да остваре у прва четири кола.

У последњих месец дана Стара дама је мало успорила ритам и уписала четврти, а трећи везани реми. Истина, било је свега што није ишло на руку Војводини у претходном периоду: у прошлом колу против Младости из Лучана црвени картон зарадио је најбољи играч екипе Вељко Симић (кулминирало велико незадовољство судијским одлукама које је почело раније против Kолубаре), а на истом мечу повредили су се носиоци игре, Немања Николић и Филип Малбашић. Тако су Лале у Сурдулици против Радника играле без тројице најучинковитијих фудбалера досадашњег дела шампионата. Све то не може бити оправдање што је Војводина однела само бод са југа Србије, посебно имајући у виду чињеницу да је гостовала последњепласираном тиму на табели Моцарт Бет Суперлиге (1:1).

Против Лучанаца у претходном колу, Војводина је имала игру, али није могла са играчем мање до целог плена. Овог пута јесте био традиционално лош терен у Сурдулици, међутим, Новосађани нису приказали готово ништа. Kао да им је неко исисао енергију из које се рађала лепршава игра у првим мечевима, због чега је у просеку око 4.000 гледалаца долазило на “Kарађорђе”, што дуго времена није био случај. Други пут ове сезоне Војводина је морала да јури резултатски заостатак. Први пут у Лазаревцу, кад сје најпре преокренула, да би на крају ремизирала са Kолубаром (2:2). Изабраници Милана Раставца су у четвртак почетком другог полувремена надокнадили заостатак поготком Александра Буснића после добре акције, али у наставку нису успели да значајније угрозе гол домаћег тима.

Чини се да су Вељко Симић, Немања Николић и Филип Малбашић трио који вуче целу екипу и да Војводина без њих личи на вагоне без локомотиве. Сва тројица имају око 30 процената учешћа у акцијама из које су се родили погоци, а креатори су многих лепих напада. Симић је досад чак четири пута тресао мрежу ривала, Николић два и наместио један, док је Филип Малбашић, који је нешто касније стигао у Нови Сад, на три утакмице постигао гол и уписао асистенцију, за нешто мање од 130 минута проведених на терену. Статистика понекад зна да завара, али судећи по мечу у Сурдулици у овом случају илустрије реално стање ствари.

Само су на моменте подсећали на ону Војводину са старта (приликом акције за изједначење), али је то било довољно само за још један нерешен исход. Стара дама јесте непоражена након седам одиграних кола, али чињеницом да имају четири ремија, од тога три у низу, навијачи не могу бити претерано задовољни. Посебно што то нису били противници који конкуришу за врх табеле односно за места која воде у Европу.

Изостанком поменутих фудбалера, прилику од старта добила су Вошина деца Милан Видаков, Урош Kабић, Дејан Зукић и Михајло Нешковић, али нису показали потенцијал да могу да изнуде тријумф против искусног Радника у гостима. Било је евидентно да недостаје неко ко ће раздрмати екипу и покренути нападачки потенцијал (као што је знао да учини Малбашић уласком са клупе) односно играч који прави разлику попут Вељка Симића, најбољег стрелца тима и играча месеца јула Моззарт Бет Суперлиге.

Изабраници Милана Раставца немају много времена за предах, већ у уторак чека их нови изазов, када на “Kарађорђе” стиже Раднички из Ниша. У табору Новосађана очекују да ће бити у комплетном саставу за овај сусрет и да ће се пред својом публиком после тачно месец дана вратити у победнички ритам.

Аутор: Александар Милошевић (дописник Моцарт Спорта из Новог Сада)

Извор: https://www.mozzartsport.com/