Комплетан садашњи ростер коштао је челнике клуба мање од пола милиона евра, ако се рачуна само вредност трансфера.

Импресивно је када се погледа како је склапан тим ТСЦ-а. Није било скупоцених странаца, није било преплаћених играча, фокус је био на искуству, али и потенцијалу. Играчи су довођени по калупу, како би се уклопили у планирани систем игре. За неке је деловало да су им каријере у паду па их је ова сезона вратила у живот. Само пар играча је доведено уз плаћено обештећење, сви остали су стизали по истеку уговора са претходним клубом, евентуално на позајмицу. Када се узме у обзир да је на почетку сезоне отишао Михајло Бањац у рекордном трансферу за клуб (1,6 милиона евра плус бонуси) и да клуб није тај новац у потпуности потрошио на довођење нових играча, величина успеха је већа. У суштини, комплетан садашњи ростер коштао је челнике клуба мање од пола милиона евра, ако се рачуна само вредност трансфера.

Искусни Ненад Филиповић који је годинама био први избор је пресељен на клупу, јер је место чувара мреже било предвиђено за Николу Бурсаћа. Млади голман се повредио дан пред премијеру против Чукаричког, па је ту игром судбине дошао Вељко Илић који је ове сезоне забележио прве минуте у сениорском фудбалу. Он је пре две године стигао из омладинског погона Црвене звезде и сада се његово ангажовање испоставило као прави потез клуба из Бачке Тополе. Чак 15 пута је Илићева мрежа остала мирна у првенству, одбранио је и два пенала. Након позива у младу репрезентацију уследио је и врхунац, пошто се нашао на проширеном списку селектора Драгана Стојковића Пиксија. Ове године ће напунити тек 20 година. Немања Јоргић, играч са најдужим стажом у клубу, преседео је целу сезону на клупи, посматрајући одатле историјски успех свог клуба. Памте се и даље његови наступи у трећем и другом рангу спрског фудбала, а уписао је и преко сто наступа за Тополчане.

У одбрани су од староседелаца сезону дочекали Немања Петровић и Горан Антонић. Некадашњи леви бек Партизана је после Хумске отишао пут Израела и Португала, да би каријеру потом оживљавао у редовима Рада и Напретка. Са Грађевинарима је Петровић био претпоследњи у лиги, глобална криза изазвана вирусом корона је спречила испадање тима из Београда. После Крушевца, сада ће са ТСЦ-ом други пут играти у Европи. Антонић је такође дуже време у клубу, играч који је поникао у суботичком Спартаку стигао је у тим из Бачке Тополе пре четири године из Јерменије, после освојеног купа са Алашкертом. Мало краће од поменутих дефанзиваца у тиму су Јосип Ћалушић и Аранђел Стојковић. Хрватски интернационалац је стигао из Цеља, са којим је био првак Словеније и већ играо квалификације за Лигу шампиона, каријеру су му често ометале повреде и често је изостајао, не и ове сезоне где је одиграо феноменално и био део друге најбоље одбране лиге.

Универзалац Стојковић је стигао из Војводине са којом је освојио куп Србије и врло је битан шраф у игри тима Жарка Лазетића. Пребачен на позицију централног бека, али може да покрије и по боковима и у везном реду. Играчи са највише искуства у задњој линији су свакако Душан Цветиновић и Милош Цветковић. Некадашњи фудбалер Ланса је откупљен у јануару од крагујевачког Радничког и дао је допринос освајању титуле вицешампиона. Без обзира на године високи штопер је показао да и даље може да се рачуна на њега, те да није случајно играо у Француској, Швајцарској, Норвешкој и Јапану. Цветковић је прошле сезоне заједно са Сашом Јовановићем играо по десној страни у екипи Младости из Лучана, а своју класу је приказао и у редовима ТСЦ-а. Након Црвене звезде, Напретка и Левског из Софије, одиграо је можда и најбољу сезону у својој каријери десни бек у Бачкој Тополи, а у јануару је напунио 33 године.

На крају што се тиче одбране, вреди поменути долазак Немање Стојића, кога је Жарко Лазетић довео из свог некадашњег тима у којем је Стојић постао и капитен. Није могао ни да сања Стојић да ће након испадања из лиге са Металцем стићи до другог места у Moцарт Бет Суперлиги и квалификација за Лигу шампиона. Добре партије су га довеле и до националног дреса, уписао је наступ у пријатељском мечу против САД, да би потом био и део екипе која је савладала Литванију и Црну Гору. Нису без разлога већ стизале бројне понуда за њега на адресу његовог тренутног клуба. Од млађих играча, ту је Вукашин Крстић, млади централни бек није добио значајнију минутажу, али је показао потенцијал и на њега ће рачунати Лазетић и следеће сезоне. Он је још једна аквизиција из омладинског погона Црвене звезде.

Показао је у првом колу класу Михајло Бањац, а потом се отиснуо пут Русије и Краснодара у рекордном трансферу за клуб. Везни ред је остао најтањи део терена и ту су највише фудбалера довели Тополчани. Капитен Томановић је остао до полусезоне па је прешао у Железничар из Панчева којем је донео пласман у Moцарт Бет Суперлигу, а сем Ифета Ђаковца сви остали су новајлије. Ђаковац је дошао пре две године из Златибора, плаћен је свега 55.000 евра и одиграо је до сада најбољу сезону у својој каријери. Десет погодака у првенству је свакако велики успех за фудбалера који често игра као задњи везни. Из Вождовца је прошлог лета стигао Иван Милосављевић, некадашњи полазник Партизанове фудбалске школе. Пар добрих партија креативног везисте, који је оправдао уложен новац. Никола Кувељић је дошао на позајмицу из Висле Краков, да би пред крај сезоне ТСЦ откупио његов уговор за 150 хиљада евра. Кувељић је одличне партије пружао у Јавору, и баш против тима из Бачке Тополе је постигао погодак, пре одласка у Пољску. Као залог за будућност су доведени и млади Миљан Крпић, којег Лазетић воли да користи када има потребу да сачува резултат, као и Михајло Милосавић, бивши фудбалер омладинаца Црвене звезде. Милан Радин је појачао везни ред у јануару ове године, памте га љубитељи фудбала по играма у Партизану и наступима у Лиги Европе, а пре ТСЦ-а две сезоне је играо у Грузији, где му је саиграч био и садашња звезда Наполија Кваратсхелија.

Дуго се летос причало о његовом доласку, у питању је била позајмица, да би на крају играч који је био и под уговором са Манчестер ситијем стигао у Бачку Тополу. Лука Илић је као и неколицина фудбалера тима одиграо сезону живота, био мотор екипе и носилац игре вицешампиона Србије. Након позајмица у Твентеу, НАЦ Бреди и Трои, у којој није ни играо, многи су отписали некадашњег фудбалера Црвене звезде, који је помало био у сенци свог рођеног брата и репрезентативца, Ивана. Оживео је своју каријеру Лука и стигао такође до дреса Орлова, за њега се сада отимају клубови широм Европе.

Заједно са Цветковићем из Лучана је летос стигао и Саша Јовановић. Крилни нападач ће сигурно по лепом памтити своју прву сезону у ТСЦ-у, након опоравка од повреде се усталио у првом тиму, те је на крају сезоне уписао десет погодака, 14 асистенција и два изнуђена пенала. Бивши играч Кордобе и Депортива из Ла Коруње је изгледа као вино, што је старији то је бољи. Такмичарску годину завршава као најбоље оцењени играч MoцартБет Суперлиге. Често критикован и оспораван је био Петар Ратков, на крају је млади центарфор рођен 2003. године завршио као трећи најбољи стрелац првенства (заједно са Николом Чумићем) са 13 погодака. Нико није знао за њега када је са 17 година дебитовао у сениорском фудбалу, јер је пре Тополчана играо за ДИФ из Београда. Ратков је мета многих клубова и тешко ће га задржати екипа ТСЦ-а.

Када је Мартин Мирчевски дошао у редове тима из Бачке Тополе, био је најбољи стрелац македонског првенства. Његова је једина несрећа што су сви који играју на његовој позицији одиграли сезону живота. Без обзира на мању минутажу, Мирчевски је постигао седам погодака уз један хет-трик, први у историји клуба у елитном рангу такмичења. Због добрих партија у ТСЦ-у је и дебитовао у репрезентацији Северне Македоније.

Као алтернатива Раткову се нашао старији и искуснији Стефан Вукић, који је као и Ђаковац доведен из екипе Златибора из Чајетине. Није се распуцао ове сезоне, за разлику од претходне у којој је постигао 13 голова Вукић, али је био користан у неким мечевима. Након играња у готово свим ранговима домаћег фудбала, за Вукића следи прави изазов уколико остане јер ће имати прилику да се такмичи у елитном такмичењу УЕФА.

Југа Станојева нисмо виђали често на терену у наставку сезоне, али је због веће минутаже у првом делу успео да скупи двоцифрен број мечева. Брзоногог нападача је омела повреда и због ње је дуже изостајао са терена. Након три године од како је стигао из Црвене звезде, он ће како стоје ствари напустити ТСЦ и потражити нови клуб.

Вредни помена јер су дали свој допринос, макар и минималан, су и фудбалери који су ретко виђени на терену. Слободан Станојловић је после поготка у првом колу отишао на позајмицу у Нови Пазар, Бубакари Дукуре се вратио у Јавор, Николас Шпалек је показао да није више у форми као када је играо Серију А па је брже боље отишао у МТК у јануару. Никола Чолић је такође играо на кашичицу, али не треба да очајава јер му је тек двадесет година. Секе Адриан који је стигао у јануару из Диошђера, такође није оправдао очекивања, забележио је четири уласка са клупе. Немања Крсмановић је одиграо минут фудбала, да би се током зимских припрема повредио и удаљио са терена до краја сезоне.

ТСЦ СЕЗОНА 2022/2023, друго место у MOЦАРТ БЕТ СУПЕРЛИГИ:

Голмани: Вељко Илић, Ненад Филиповић, Немања Јоргић

Одбрана: Милош Цветковић, Аранђел Стојковић, Јосип Ћалушић, Горан Антонић, Немања Стојић, Вукашин Крстић, Немања Петровић, Немања Крсмановић, Душан Цветиновић;

Везни ред: Никола Кувељић, Милан Радин, Саша Томановић (до фебруара 2023.), Миљан Крпић, Ифет Ђаковац, Лука Илић, Михајло Милосавић, Југ Станојев;

Напад: Саша Јовановић, Петар Ратков, Стефан Вукић, Мартин Мирчевски, Никола Чолић, Адриан Секе, Слободан Станојловић (до августа 2022.), Николас Шпалек (до јануара 2023.)

Извор: