Војводина у Крагујевцу остварила 13. нерешени резултат и остаје јој борба за четврто место

Разлика између великих екипа и оних које то (још) нису, крије се у учинку у „малим” утакмицама. Великани те дуеле лако решавају у властиту корист и стварају бодовну залиху, стицајући на тај начин предност у односу на ривале и чекајући тренутак да квалитет потврде у „великим” сусретима. Они који желе да буду или да заслуже такву одредницу, дозвољавају себи могућност да киксну у дуелима у којима су фаворити, губећи тако тешко грађени победнички менталитет и оклизну се тамо где то нико од њих и њихових навијача не очекује.

Војводина је у госте Радничком 1923 отпутовала вођена мишљу да би за задовољење њених амбиција тријумф на „Чика Дачи” био јако пожељан. Новосађани би са три бода, испоставило се, претекли Партизан и показали ТСЦ-у и Чукаричком да се не одричу борбе за треће место. Све то, међутим, постало је много теже после ремија у срцу Шумадије, пошто је Стара дама остала на петом месту и није успела да искористи замах у којем се нашла после две победе над Новим Пазаром.

За (не)очекивани исход дуела у Крагујевцу, велике „заслуге” имају играчи тима Радослава Батака. У нападу су играли солидно, чак доста добро у појединим моментима, стварали и промашивали шансе, али су у одбрани били прилично несигурни, па и конфузни, поклањајући ривалу могућности да им озбиљно прети и погађа њихову мрежу. У једном случају, чак, штопер Новосађана поигравао се пред својим голом, изгубио лопту, па Милуновићу није било тешко да савлада голмана Царевића. Други пут је дезоријентисано деловао готово комплетан последњу бедем, после чега је лопта стигла до левог бека Пецеља, којем такође није било тешко да погоди у центар.

Срећа за тим из Новог Сада је у томе што има заиста квалитетна и бројна решења у нападу, па је најпре Чумић изједначио на 1:1, а онда је, у самом финишу, то за ногом пошло и сналажљивом Малбашићу, који је у 88. минуту поравнао на 2:2 и спречио да пукне ланац резултата без пораза. Међутим, утисак је, то је само мала олакшавајућа околност за навијаче црвено-белог тима, јер су њихови миљеници уписали и 13. реми у 32 одиграна дуела. Имају их далеко највише у плеј-оф делу такмичења, али и у читавом првенству и баш у великом броју ремија ваља потражити и пронаћи разлог њиховог заостатка у односу на највеће ривале. Ипак, треба бити поштен и истаћи и то да Војводина, после Црвене звезде која је и даље непоражена, има најмање „нула” на свом конту и да је доживела само четири неуспеха.

Кулминација сезоне се брзо ближи и места за жаљење једноставно – нема. Тим из Српске Атине сутра игра са Вождовцем, биће домаћин и, треба ли на то посебно да се подсећа, пред собом ће за циљ имати победу. Квалитет, игру и жељу Батакови ученици неспорно имају, али је за њих и те како важно то да подигну ниво концентрације у одбрани и да не дозволе, или сведу на најмању могућу меру, грешке којима ривалу сами отварају могућности да их непријатно изненади. Њихова победа је важна и због низа сусрета који следи црвено-белима, а у којем ће за супарнике, и то три пута у гостима, имати играче из све четири екипе које су тренутно боље рангиране од њих.

НАСТАВАК СЕРИЈЕ КАО УТЕХА

Није старији суперлигаш из града подно Петроварадинске тврђаве успео да слави у Крагујевцу. Ипак, за његове симпатизере остала је утеха у томе да, ни после 19 утакмица у оба такмичења (првенство и Куп Србије), није поражен и сада низ Старе даме износи десет победа и девет ремија, чиме је додатно поправила клупски рекорд. Уз то, сутра ће црвено-бели имати прилику да га додатно поправе, пошто на „Карађорђу” дочекују Вождовац од 19 часова.

ИПАК, БЕЗ ТЕЖИХ ПОВРЕДА

Поново је капитен Новосађана Урош Витас већ у првом полувремену морао да напусти терен због повреде, а у наставку је, из истог разлога, то учинио и Никола Чумић.

– Одмах смо у Крагујевцу организовали Витасов преглед, а, по повратку у Нови Сад, исто смо учинили и у Клиничком центру Војводине – рекао је др Борко Вукосав, шеф медицинске службе Старе даме. – Он се жалио на бол у доњем делу грудног коша, али нас је клиничка слика уверила у то да оштећења нема и сада је на нама да решимо то питање што је пре могуће. Чумић је осетио тегобе у задњој ложи, на примљени ударац се, још после Новог Пазара, пожалио и Урош Николић, који зато није почео сусрет с Радничким 1923. Чинимо све да сву тројицу оспособимо што пре, што није нимало лако у згуснутом распореду такмичења, али се надамо њиховом брзом повратку у конкуренцију за тим.

ФОТО: Н. Котлајић

Извор: http://www.zurnal.rs