Најмање је ту спорна елиминација од Макабија у плеј-офу Лиге Европе – нити је Тополчанима тамо место, намерили су се на фаворита, ем су имали у џепу обезбеђену групну фазу најмлађег УЕФА такмичења – али примити три гола за уводних 12 минута… Па, да су заиграли баскет против Лоренца Брауна, Вејда Болдвина и осталих ведета из (прошлосезонске) кошаркашке секције Поноса Израела, делује да би били мање инфериорни него у тим тренуцима на “ћелавом” терену своје фудбалске арене. На крају, било је 5:1 у реваншу, а укупно у двомечу понижавајућих 8:1 за Макаби.

Можда више није ни фер стављати ТСЦ и Лазетића у исту реченицу, јер свако је кренуо својим путем, али када их је већ судбина спојила у овој квалификационој рунди, онда ваља констатовати да се млади стручњак може похвалити да је оба тима која су се вечерас састала на неки начин баш он увео у групну фазу УЕФА такмичења – Макаби кроз квалификације, а ТСЦ кроз прошлосезонски пласман у националном првенству.

ТСЦ-у, истина, остаје на понос незанемарив податак да ће, међу 72 екипе које ће се сутра наћи на два жреба у Монаку, бити једини представник српског фудбала. Али, вечерас му нису допринели за национални коефицијент макар Пировом победом. Само су постигли почасни погодак преко Престижа у надокнади времена. Могли су и раније, али је Пантовић пребацио празну мрежу, па погодио пречку.

Нису се гледаоци честито ни сместили на своја седишта, а Макаби је већ репризирао резултат остварен у Сомбатељу када је читаво полувреме имао два играча више. И нема ту никаквих изговора у виду одсуства неколицине првотимаца (Саша Јовановић, Ђорђевић, Бањац, Вулић, Кувељић…), а серија малера наставила се и током утакмице, када се Лука Цапан ухватио за препону јурећи за Хенријем Адом код другог гола Макабија.

Адо је био стрелац и првог, већ након 80 секунди игре, када је Макаби серијом брзих додавања, све на прву, направио вишак на левом крилу одакле је фудбалер из Гане десном ногом ударцем по земљи у контра угао савладао Вељка Илића. Свега четири минута касније, Пејић је изгубио лопту на средини терена, Тургеман из прве одиграо за Ада, пребацио преспоре штопере домаћина и казна је, овог пута левом ногом у исти угао, била сурова.

Могао је Макаби између ова два поготка да постигне још један, управо је Адо однео Влалукина у дуелу и искреирао прилику свом нападачу, али је Илић био на месту, а на истеку 12. минута лопта је после корнера са десне стране недопустиво одскакутала кроз читав казнени простор, кроз шуму ногу домаћих фудналера, све до Тајриса Асантеа на другој стативи, који је кроз Влалукинове ноге шаље у мрежу.

Сву фрустрацију Плавих лавова након кошмарног старта утакмице илустровао је потез Милана Радина из 15. минута. Његова срећа што је судија Пинеиро имао много више живаца па је из џепа извадио само жути картон када му се овај унео у фацу и зауставио се на ивици физичког контакта.

Оно што се затим дешавало до одласка на велики одмор неко ће тумачити као потез милости Жарка Лазетића и благо повлачење ручне кочнице, неко као касно буђење екипе тренера Клафурића. Истина је вероватно негде на средини, тек, утакмица је добила какву-такву равнотежу, иако су гости могли да подебљају предност, најпре преко Тургемана из слободног ударца, када је лопта чешала стативу, а онда и када је Илић парадом зауставио жабицу Давиде у 35. минуту. Голман Макабија Рои Мишпати ухватио је, и словима, једну лопту у првом полувремену, и то након нечега што је било између центаршута и шута који је упутио Ћирковић са крила.

Оставио је Клафурић на полувремену у свлачионици нервозног Радина и невидљивог Марка Лазетића, ТСЦ наговестио да би могао коначно до поготка – Ћирковић је имао још један опасан налет по левом боку, па онда проиграо Ђаковца, на чији ценаршут је Пантовић главом промашио малтене празан гол, а онда је Макаби поново показао да је у фудбалу највећи квалитет у једноставности. Опет серија кратких додавања, сјајан потез Каниховског, којим је Тургеману створио предност у односу на дефанзивце Тополчана, а сјајни нападач хируршки прецизно је шутирао по земљи са 18 метара – Вељко Илић био је далеко од те лопте.

Није ово било вече Милоша Пантовића, у 65. минуту погодио је оквир гола. Није се дало Тополчанима да дођу до утешног поготка. Обојица тренера прилично рано испунила су квоту за измене, вероватно већ помало размишљајући о предстојећим првенственим обавезама за викенд. У овом двомечу, све је већ одавно било решено. Ма, заправо, ниједног момента није било никакве неизвесности по питању коначног победника – била је ово игра мачке и миша, заокружена петардом у 89. Минуту, када је Шахар био на правом месту да покупи отпадак после шута Ревива и одбране Илића.  

ТСЦ – МАКАБИ 1:5 (0:3)

/Адо 2, 6, Асанте 12, Тургеман 56, Шахар 89/

Бачка Топола. Стадион: ТСЦ Арена.

Гледалаца: 3.500.

Судија: Жоао Пинеиро (Португалија).

Жути картони: Радин, Стевановић, Ђаковац, Престиж (ТСЦ), Јекезкел (Макаби).

ТСЦ (4-1-4-1): Илић – Влалукин, Цапан (од 9. Крстић), Стевановић, Петровић – Радин (од 46. Милосављевић) – Пантовић, Пејић, Ђаковац (од 60. Престиж), Ћирковић (од 71. Шош) – Лазетић (од 46. Станић).

МАКАБИ (4-3-3): Миспати – Јекезкел (од 46. Нахмиас), Асанте, Шломо (од 63. Битон), Ревиво – Перец (од 63. Шахар), Ван Оверем, Каничовски – Давида (од 46. Лајус), Адо, Тургеман (од 63. Мадмон).

Извор: http://www.mozzartsport.com