Одбрана Тополчана учествовала код три поготка у победи над Радничким у Крагујевцу (4:1).

Не мањка мотивације екипи Жарка Лазетића, ипак се бори за Лигу шампиона. После пораза код куће од Партизана и враћања неизвесности у борбу за друго место, ТСЦ је успео да се поврати и оствари две везане победе. Чак осам голова у две утакмице и један примљен говоре о томе да је тим из Бачке Тополе крцат самопоуздањем и да један пораз не може да га поремети.

Започели су Тополчани плеј-оф поразом од Црвене звезде (1:4), победили кад је било напотребније Чукарички (1:0), а упркос поразу од још једног ривала за друго место, успели да се одрже на другој позицији успехом против Радничког у Крагујевцу (4:1).

Свега је било у игри тима са севера Србије. Карактеристичног високог пресинга, већег поседа лопте у већем делу меча, голова из прекида… Оно што запада за око љубитељима фудбала је константност ТСЦ-ових дефанзиваца који блистају ове сезоне, како по малом броју примљених голова (друга најбоља одбрана лиге, са Војводином и Партизнаом) тако и по учешћу у нападу. Изузев крилних бекова Немање Петровића и Милоша Цветковића, али и универзалца Стојковића, који су већ све навикли на своје излете напред, ускачу у први план и централни дефанзивци Горан Антонић, Душан Цветиновић, Немања Стојић, кога уме шеф струке Лазетић да помери и на задњег везног, те хрватски интернационалац Јосип Ћалушић.

Управо је некадашњи штопер Динама из Загреба био један од протагоноста победе у Крагујевцу. Погодак главом, али и две употребљиве лопте у казненом простору после којих су играчи Радничког скривили једанаестерце су његов учинак у Шумадији.

Гол је постигао у правом тренутку, у завршним тренуцима првог полувремена.

„Утакмица је била тешка и напета, знали смо да ће Крагујевчани стајати у ниском блоку, бранити се и покушавати из контре и полуконтре, што су и успели неколико пута. Те две дуге лопте код пенала су дошле захваљујући одличним кретањима саиграча који су то знали да искористе на најбољи начин. Сто се тиче гола то је увек посебан и леп осећај, надам се да ће и наставити сад тако“, каже Ћалушић у изјави за Moцарт Спорт.

Није непознаница последњој линији ТСЦ-а да шаље корисне лопте напред, чак и да упише асистенцију. Антонић је против Радника из Сурдулице уписао чак две, а Ћалушићу је то пошло за ногом у дербију против Војводине у Новом Саду, где је упослио Луку Илића који је касније постигао феноменалан гол. Одлично се сналазе дефанзивци Тополчана у формацији коју преферира Жарко Лазетић, чак и када се врше минималне ротације.

„Тактика ми одговара, посебно што ми штопери некад више учествујемо у игри и то је за мене одличнао. Играли смо више формација ове сезоне и прилагодимо се лако свему што тренер стави пред нас“.

Играо је рођени Сплићанин већ такмичења УЕФА, са Модрима има меч у групној фази Лиге Европе, док је после шампионске титуле са Цељем покушао да се домогне Лиге шампиона, нажалост по њега неуспешно. Препрека клубу из Словеније постао је норвешки Молде. Чини срећним Ћалушића играње у Европи и са Тополчанима, само је питање где ће завршити клуб из Бачке Тополе.

„Због оваквих ствари се игра фудбал и са толиком жељом и љубави, играо сам пар пута квалификације, али сваки пут је све лепши и лепши осећај, када знаш да се за такво нешто имаш могућност да се бориш“, закључио је Јосип Ћалушић.

Извор: http://www.mozzartsport.com