ВИШИ РАНГ У МИСЛИМА

Мла­ди на­па­дач Лу­ка Ра­ду­ло­вић (20), ко­ји ове се­зо­не но­си дрес Омла­дин­ца из Но­вих Ба­но­ва­ца. По­сле не­што сла­би­јег је­се­њег де­ла так­мик­че­ња, про­ле­ће му је до­не­ло бо­љу фор­му – ка­ко лич­но, та­ко и за цео тим ко­ји се бо­ри за врх та­бе­ле. Не­дав­но је Ра­ду­ло­вић по­сти­гао пет го­ло­ва на утак­ми­ци омла­дин­ске се­лек­ци­је ти­ма из Ба­но­ва­ца, а у се­ни­ор­ском по­го­ну за са­да се че­ти­ри пу­та упи­сао у ли­сту стре­ла­ца.

– Дрес Омла­дин­ца за­ду­жио сам по­чет­ком пр­вог де­ла пр­вен­ства, али тек овог пр­о­ле­ћа ства­ри су кре­ну­ле ка­ко тре­ба. Пре до­ла­ска у Ба­нов­це играо сам у Цр­ној Го­ри, про­шао сам кроз ре­до­ве Бу­дућ­но­сти из Под­го­ри­це и Искре из Да­ни­лов­гра­да. 

Из Цр­не Го­ре пре­се­лио се у Ср­би­ју, где је нај­пре играо за Рад­нич­ки (Но­ви Бе­о­град).

– За Мај­сто­ре сам играо јед­ну се­зо­ну, али и за то крат­ко вре­ме сам био нај­бо­љи стре­лац еки­пе. По­сле за­вр­шет­ка пр­вен­ства од­лу­чио сам да про­ме­ним сре­ди­ну и кад је сти­гла по­ну­да из Омла­дин­ца при­хва­тио сам је без дво­у­мље­ња. Ово је сјај­на сре­ди­на за сти­ца­ње ис­ку­ства у се­ни­ор­ском фуд­ба­лу и при­ли­ка да се да­ље раз­ви­јам, да на­пра­вим ко­ра­ке ка ви­шим ран­го­ви­ма. Ми­слим да сам до­нео до­бру од­лу­ку, осе­ћам се ис­пу­ње­но. Ве­ли­ка је раз­ли­ка не са­мо из­ме­ђу фуд­ба­ла у Ср­би­ји и Цр­ној Го­ри, већ и омла­дин­ског и се­ни­ор­ског фуд­ба­ла. По­тре­бан је пе­ри­од адап­та­ци­је, при­ви­ка­ва­ња на зах­те­ве ко­је игра­ње за пр­ви тим под­ра­зу­ме­ва. На­рав­но и кон­ку­рен­ци­ја је ве­ћа, об­зиљ­ни­ја, па се за­ла­га­њем, од­но­сом пре­ма игри и клу­бу на те­ре­ну и ван ње­га тре­ба на­мет­ну­ти тре­не­ри­ма и упра­ви – ка­же Ра­ду­ло­вић ко­ји па­жњу на се­бе скре­ће и ви­си­ном од два ме­тра.

До са­да је по­сти­гао че­ти­ри го­ла, али ам­би­ци­је су и да­ље ви­со­ке. 

– Ни­сам још по­ка­зао пун по­тен­ци­јал и про­сто­ра за на­пре­дак има. Стар­тер сам и имам при­лич­но до­бру ми­ну­та­жу. Го­ло­ва, мо­рам при­зна­ти, ни­сам по­сти­гао ко­ли­ко сам мо­гао, не­ке при­ли­ке сам про­пу­стио, али се­зо­на још тра­је. Бо­ри­мо се за сва­ки бод до кра­ја пр­вен­ства и ци­ља­мо на врх та­бе­ле.

То­ком се­зо­не, тим Омла­дин­ца је про­шао и кроз тре­нер­ске про­ме­не.

– Сва­ки тре­нер има сво­је зах­те­ве, али сви у ти­му се тру­ди­мо да их ис­пу­ни­мо. Има­мо до­бар од­нос у свла­чи­о­ни­ци, ат­мос­фе­ра је по­зи­тив­на и то се ви­ди на те­ре­ну. Ми­слим да је игра ти­ма ге­не­рал­но бо­ља, де­лу­је­мо све ста­бил­ни­је, ма­да су нас мно­го му­чи­ле по­вре­де и дру­ги здрав­стве­ни про­блем ко­ји су по­је­ди­не мом­ке уда­љи­ле са те­ре­на на не­ко вре­ме.

Ра­ду­ло­вић се на­да да ће до кра­ја пр­вен­ства још не­ко­ли­ко пу­та по­го­ди­ти мре­жу и по­мо­ћи еки­пи да оства­ри што бо­љи пла­сман, a ка­ко при­зна­је, по­тај­но се на­да и ула­ску у ви­ши ранг.

Д. Ту­фег­џић

ФОТО: Д. Туфегџић

Извор: http://zurnal.rs