МАЛБАШИЋ: ЖЕЛИМ ДА СЕ ОДУЖИМ НОВОСАЂАНИМА

Филип Малбашић, капитен Војводине, срећу и спокој пронашао у породици

Био сам део јако доброг састава Рада, чије боје су, заједно са мном, тада бранили Борјан, Лука Миливојевић, Чава Димитријевић, Бранислав Јовановић, Витас, Чаушић и да не ређам даље – присетио се Малбашић. – Играли смо добро и стигао ми је позив из Хофенхајма, који, једноставно, нисам могао да одбијем.

Ипак, имали сте тада само 19 година, а сведоци смо да млади играчи, кад протекне неко време, постану свесни тога да су можда прерано отишли у иностранство. Из данашње перспективе, мислите ли и ви тако?

– Јесте, било је то прерано за мене, јер је Хофенхајм озбиљан клуб. Желео сам да се наметнем квалитетом и талентом, уз много рада, али је у фудбалу потребно и да човек има доста среће. Нисам тамо добио праву шансу, па сам прешао у Лехију из Гдањска, где сам, на моју жалост, покидао предње укрштене лигаменте и био сам приморан да паузирам више од шест месеци. Од лепе прилике, коју сам прижељкивао, пољско искуство било ја за мене ружно, али сам из њега много тога научио.

Тада сте се вратили у Србију и обукли дрес Војводине?

– Тренер је у Новом Саду био Ненад Лалатовић, екипа је јурила Европу, али ја, после дуже паузе, нисам играо најбоље. Лала ме је, међутим, истрпео, на чему сам му и данас захвалан. Била је то екипа коју су чинили Планић, Антић, Трујић, Милетић, Пушкарић, Палочевић и остали и, како је време одмицало, играли смо све боље.

Такве игре нису остале без одјека, па вам је стигао позив из Тенерифа?

– Прешао сам у Шпанију и кренуло ми је веома добро. Био сам пун самопоуздања, почео сам да постижем голове и схватио да кад ти у животу крене добро, онда је то права ствар и играш квалитетно у континуитету. После боравка на Тенерифама, дошао ми је позив Кадиза, клуба који се борио за улазак у најјачу шпанску лигу, а моја велика жеља била је да играм у таквој конкуренцији. Успели смо да уђемо у елиту и врата снова су ми била широм отворена.

Нажалост, тамо нисте били стандардни?

– Почео сам да падам у форми и нисам био редован у стартном саставу. Једноставно, изгубио сам ритам који сам на Тенерифама имао, али ми је боравак у Кадизу остао драга успомена, јер не може свако да игра у Примери, а мени је то успело. Због тога сам поносан на себе и данас. Знам да сам могао и више да урадим, али… Уследио је разлаз с клубом и пуних шест месеци био сам без ангажмана, кад ме је позвао Бургос, у који сам отишао потпуно неспреман и нисам успео тамо да оставим дубљи траг.

Поново се тада појавила Војводина, која вас је позвала да, други пут у каријери, понесете њену опрему?

– Баш то ми је тада било потребно, да дођем у клуб који познајем и међу људе који знају мене. Желео сам да се вратим у форму, али током првих шест месеци нисам играо како умем. Постигао сам само један гол и имао асистенцију или две, али сам за то време био свестан тога да могу много више. Уз мене је, ево већ шест година, моја супруга Неда, с којом имам сина Огњена и ћерку Елену и у породици сам стекао велику подршку. Знате, само они који имају децу, знају колико она човеку значи и колика је то срећа и задовољство. То ми много помаже и убеђен сам да ћу бити прави у наставку сезоне.

Како оцењујете игре Старе даме током јесени?

– У глобалу, иза нас није најбоља полусезона, јер су сви, па и ми, очекивали да урадимо више. Имам утисак да смо јефтино испуштали неке бодове, али је то било условљено променом тренера и доласцима играча у ходу. Уместо Радослава Батака, екипу је преузео Ранко Поповић и била нам је потребна адаптација на нове захтеве у игри и тек крајем полусезоне, почели смо боље да играмо. Заслужио је овај клуб да му се одужим квалитетним и ефикасним партијама и настојаћу да то на терену и урадим.

Ипак, све до победе над ТСЦ-ом у Бачкој Тополи, нисте успевали ваши саиграчи и ви да остварите победу у гостима?

– Не знам шта је био узрок поста. Имали смо неке веома добре партије, попут оне у Суботици, где смо изгубили од Спартака, али нас није ишло у голгетерском смислу. Онда смо добили ТСЦ, недуго потом и Раднички у Нишу. Надам се да ћемо на пролеће да играмо много боље и јуришамо ка освајању места које би нас одвело у Европу. Војводина је велики клуб, заслужује да игра на међународној сцени и велика ми је жеља да будем део тима којем ће то успети да уради. Осим што је велика, Војводина је и средина која захтева добре игре у континуитету и то је логично. Такав је, уосталом, фудбал којем тежимо.

У јесењем делу актуелне сезоне, после одласка Николе Чумића у Русију, понели сте и капитенску Новосађана. Колико вам је та чињеница важна?

– Лагао бих ако бих рекао да ми трака не значи. Она ми доноси лепу одговорност и свестан сам да то стално морам да потврђујем. Никада раније нисам  био капитен и предводник екипе и у тој улози добро се осећам. Знам да у Војводини има још момака с лидерском цртом, али и искуством и, само сви заједно, можемо да урадимо оно што желимо. Надам се да ћемо на крају сезоне да обрадујемо навијаче и спремам се да будем на максималном нивоу када се првенство настави – закључио је Филип Малбашић.

СИН ОГЊЕН ВОЛИ ФУДБАЛ

Филипов син Огњен (3) почео је да показује знаке опчињености фудбалом.

– У последњих неколико месеци јако је заволео лопту. Стално гледа утакмице, свеједно да ли на ТВ-у или уживо и никада му није досадно. Нисам од оних родитеља коју децу терају на нешто, али волео бих да он и Елена буду у спорту. Не форсирам их у томе и надам се да ће, управо кроз спорт, имати прилику за праву социјализацију и да израсту у здраве и квалитетне људе.

ЗДРАВЉЕ ПРВА ЖЕЉА

Нема Малбашић посебне жеље за 2024.

– Пре свега, важно је да будем здрав и да ме мимоиђу повреде. Потрудићу се да се што боље спремим и да бољим играма допринесем томе да Војводина оствари амбиције.

ФОТО: С. Сандић

Извор: http://www.zurnal.rs

ОБЈАВЉЕНО: 01. 01. 2024.

ПОДЕЛИТЕ СА ДРУГИМА!