Кра­јем осам­де­се­тих и по­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка у рав­ни­чар­ском Сре­му до­го­ди­ло се чу­до. Се­ло са око 700 ста­нов­ни­ка, у пе­ћи­нач­кој оп­шти­ни, по­ста­ло је епи­цен­тар де­ша­ва­ња у овом де­лу Вој­во­ди­не. До та­да ма­ње по­зна­ти клуб ко­ји је та­во­рио у нај­ни­жем сте­пе­ну са не­ко­ли­ко за­не­се­ња­ка и по­кој­ним  Све­то­за­ром Ро­ги­ћем на че­лу, за крат­ко вре­ме по­стао је ви­ђе­но име. Ни­су се жа­ли­ли сред­ства, а ми­сли  су упе­ре­не чак и на дру­штво пр­во­ли­га­ша. Без кро­ва над гла­вом, јер је се­о­ско игра­ли­ште би­ло об­ра­сло ко­ро­вом, хра­бро се кре­ну­ло у по­хо­де. Сре­му је до­да­то име Тех­но­а­у­то и ту­ма­рао је по ра­зним те­ре­ни­ма у око­ли­ни, са та­да ску­пим игра­чи­ма ко­је је во­дио ле­ген­дар­ни Жив­ко Бу­ди­ми­ро­вић. За че­ти­ри се­зо­не му­ње­ви­то се до­спе­ло до Срп­ске ли­ге Вој­во­ди­на. Ва­сник клу­ба, ина­че ин­спи­ра­тор све­га учи­ње­ног, пре­ра­но је оти­шао на пут без по­врат­ка, без Цве­је ка­ко су га из ми­ло­ште зва­ли, бу­ре пу­но па­ра до­та­кло је дно.

Игра­чи се раз­бе­жа­ли, али ме­шта­ни ипак на вре­ме ста­ви­ли прст на че­ло. Ни­су до­зво­ли­ли га­ше­ње клу­ба и и уз ве­ли­ку по­моћ оп­шти­не Пе­ћин­ци по­ста­ви­ли те­ме­ље но­вог игра­ли­шта, јед­ног од нај­леп­ших, оиви­че­ног ви­со­ким ту­ја­ма са при­год­ним про­сто­ри­ја­ма.

Ко­рак по ко­рак на­ста­вље­на  је исто­ри­ја јед­ног но­вог клу­ба са ста­рим на­зи­вом Срем, ко­ји је про­шле го­ди­не пу­тем ба­ра­жа из­бо­рио пла­сман  у Вој­во­ђан­ску ли­гу Југ. Већ у пр­вој го­ди­ни за­бе­ле­жио је со­лид­не ре­зул­та­те, осво­је­но је ше­сто ме­сто, из 12 по­бе­да, пет ре­ми­ја и 13 по­ра­за, са гол-раз­ли­ком 44:37.

Но­во ру­ко­вод­ство скоц­ка­но углав­ном од бив­ших игра­ча све што је до та­да би­ло ста­ви­ло је у ар­хи­ву. Циљ је био ја­сан, нај­пре обез­бе­ди­ти оп­ти­мал­не усло­ве за рад свих се­лек­ци­ја,  ин­фра­срук­ту­ру до­пу­ни­ти по­кр­ве­ним  три­би­на­ма и ре­флек­то­ри­ма.

– Ни­сам се дво­у­мио кад сам про­шле се­зо­не при­хва­тио да пре­у­змем еки­пу -ка­же Ми­лан Ву­ја­син, струч­њак бо­га­тог ис­ку­ства и зна­ња у во­ђе­њу Је­дин­ства (СП) и уга­ше­ног Фе­ник­са.- Из­не­на­дио сам се усло­ви­ма и све­му ви­ђе­ном на  те­ре­ну и око ње­га. Играч­ки ка­дар је до­пу­ња­ван но­вим  име­ни­ма, али без ве­ли­ких при­ма­ња. По­кри­ва­ли смо се пре­ма гу­бе­ру, а сви су то при­хва­ти­ли па је ство­ре­на до­бра ат­мос­фе­ра, сја­јан тим­ски дух.

У при­пре­ма­ма су бе­ле­же­ни ре­зул­та­ти из­над оче­ки­ва­ња, а у од­но­су на про­лећнх се­зо­ну по­ја­ча­на је кон­ку­рен­ци­ја до­ла­ском гол­ма­на Ми­ла­на Жив­ко­ви­ћа, из бе­ле­ги­шког По­ду­нав­ца, Ива­на Жив­ко­ви­ћа (Ја­ња, БиХ), Вла­ди­ми­ра Пај­ко­ви­ћа (Зве­зда­ра), Ми­ла­на Ми­лин­ко­ви­ћа (Ја­дран, Го­лу­бин­ци), Ма­ти­је Ми­ли­во­је­ви­ћа (Зу­це, Бе­о­град) и Сте­фа­на Жив­ко­ви­ћа (Са­ви­ци­ум, Ша­бац). Ко­стур ти­ма и да­ље ће чи­ни­ти вре­ме­шни гол­ман, јед­на од ле­ген­ди срем­ског фуд­ба­ла

Ми­ро­слав Ја­го­дић и са 40 го­ди­на и не­пре­мо­сти­ва пре­пре­ка, за­тим Са­ша Бо­го­је­вић, Сте­фан Сре­до­је­вић, Бо­јан Бје­ло­брк, Ђор­ђе Бе­жа­но­вић, Вељ­ко Ра­га­сто­вац, Сте­фан Цвет­ко­вић, Зо­ран Ко­ма­зец, Сте­фан Рај­ко­вић, Ни­ко­ла Ран­чић, Сте­ван Ву­ја­си­но­вић и Све­то­зар Ма­тић.

– Има­ће­мо јак тим, без бом­ба­стих име­на, али за­то игра­че по­све­ће­не клу­бу, при­мер­ног вла­да­ња на те­ре­ну и ван ње­га, што нам га­ран­ту­је да ће­мо се на­ћи из­над цр­те, мо­жда ма­ло  бли­же вр­ху у од­но­су на про­шлу се­зо­ну. По­др­ша­ка упра­ве мно­го зна­чи, свав­ко ра­ди свој по­сао, рев­но­сно и пре­да­но у ин­те­ре­су ку­ба. На ге­не­рал­ној про­би па­ри­ра­ли смо Ин­ђи­ји (1:1) и схва­ти­ли да има­мо тим да по­ста­не­мо стан­дард­ни у ја­чој ли­ги

Пр­во од­ме­ра­ва­ње сна­га Срем­ци има­ју са ТСК-ом у Те­ме­рин, са ко­јим су про­шлу се­зо­ну за­вр­ши­ли по­ра­зом (2:3), али на­да­ју се да ће  се са бач­ке стра­не вра­ти­ти не­по­ра­же­ни.

М. Бзов­ски   

Извор: http://www.zurnal.rs