Веровање у себе, храброст да се та вера наметне супарнику и, пре свега, умеће играча и мудрост тренера, утицали су на то да фудбалери Младости ГАТ наставе с исписивањем најлепших страница историје клуба.

Јесу током лета значајно променили састав, али филозофију игре нису и то, ево, наставља да им доноси резултате. Вођени жељом да је све могуће када се довољно жели, начинили су први, велики и значајни суперлигашки корак, надиграли у Сурдулици екипу увек неугодног Радника (2:1), сугеришући тако укупној фудбалској јавности у Србији колико су озбиљни – и као тим, и као клуб.

Пред дуел на југу Србије, тренер Новосађана Бранко Жигић „промешао је карте“ и на терен послао помало неочекиван тим. У њему није било капитена Милоша Миловановића, баш као ни Милета Савковића, Душана Мијића или Данила Секулића. Они су остали на клупи, а момци који су их заменили потрудили су се да пруже прави одговор на поверење које су заслужили и у томе су, без дилеме, имали пуно успеха. Младост ГАТ не да се није бранила на тешком гостовању, већ је нападала и већ у првом делу игре могла је да заврши читаву причу.

Предвођени Срђаном Димитровим, а уз њега и повратником у наш фудбал, нападачем Миланом Миросављевим, уз апсолутну подршку свих осталих момака, Новосађани су били тим који се питао, постигао гол и стварао шансе. „Само“ 1:0, био је резултат с којим се отишло на паузу, а могла је мрежа Ранђеловића барем у још два наврата да се затесе. Димитров је погодио пречку, а међу стрелце могли су да се упишу и Поповић, односно Максимовић.

– Требало је да већ после првих 45 минута имамо предност од барем три гола – рекао је Владимир Kовачевић, нови стуб одбране Младости ГАТ. – Играли смо заиста добро и у истом стилу наставили у другом делу, када смо дуплирали вођство. Мало јесмо ушли у беспотребну панику у последњих десетак минута, али најважније је то да смо победили и да сада мирно можемо да очекујемо дуел с Војводином у наредном колу.

И у наставку, иако је био очекиван одговор ученика тренера Александра Линте, тим с границе новосадског Новог насеља и Сателита поново је био бољи ривал. Најпре је Андрија Радуловић, на асистенцију најбољег појединца сусрета Миросављева, повисио резултат на 2:0, а онда је, оправдано, други жути картон добио домаћи играч Јокић, који је морао да напусти терен. Већ одшкринута, врата ка важној победи широм су се отворила пред Жигићевим тимом, који је то умео да материјализује и, упркос мањим несигурностима пред крај, а нарочито после почасног поготка Радника, успео да старт у елити овековечи с три лепа и велика бода.

Текст и фото: А. Предојевић 

Извор: https://www.dnevnik.rs/