МОЦАРТ АНАЛИЗА: ЛЕКЦИЈЕ КОЈЕ МОРАМО ДА ИЗВУЧЕМО ПРЕД ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО

Светско првенство је завршено, Србија је освојила бод, а селектор Драган Стојковић Пикси нацији поручио да у актуелном тренутку Орлови намучени повредама једноставно нису могли боље. Рекао је и да остаје на функцији са циљем да нападне пласман на Европско првенство, уз претходну анализу свега направљеног у Kатару.

Сада када су се утисци слегли и главе охладиле, хајде онда да наступ Србије на Светском првенству сагледамо са критичке тачке гледишта. Шта смо могли боље и што је још важније, које су лекције које можемо да извучемо за наш следећи велики турнир, надамо се за две године.

Kао што сте већ навикли, ваш стручни консултант је Serbian Football Scout.

 

ТРЧИ ПАМЕТНИЈЕ, НЕ ВИШЕ

Сваки пут када Србија не успе да направи нешто значајно у фудбалу, једна од првих ствари коју чујете је да наши играчи не трче довољно. Међутим, бројке говоре нешто друго.

 

Kао што видите горе, не само да смо трчали више од наших противника, већ смо трчали и више километара великом брзином. И то не само у поређењу са екипама из наше групе. Нација коју карактеришемо као јаку тркачку екипу, попут Јапана, трчала је у просеку пет километара мање по мечу (117-112).

Али зашто смо трчали више?

Један од главних разлога је био тај што нам је недостајала компактност и више смо трчали да затворимо рупе у формацији и да јуримо лопту. Уз све повреде које смо имали, било би боље да смо били конзервативнији без лопте, у компактном средњем блоку, са мало простора између линија, уместо агресивну одбрану оријентисану на човека.

 

 

KРЕАТИВНЕ ИГРАЧЕ ТРЕБА БОЉЕ KОРИСТИТИ

Још једна твдрња која се често помиње је да наши креативни играчи не трче довољно, нити улажу довољно труда. Али опет, да ли је то истина?

 

Душан Тадић је не само истрчао највише од свих наших играча, већ је имао и највише спринтева, док је Сергеј Милинковић Савић од свих играча највише притискао противничку одбрану и претрчао највише километара против Бразила.

Овде долазимо до нашег другог великог проблема. Да ли би наша два најкреативнија играча требало да трче више од осталих? Логично, не. Требало би да буде обрнуто. Требало би да имамо “раднике” који их ослобађају што је више могуће обавеза како би радили оно што најбоље знају. Један од могућих начина да се то уради је да имате правог дефанзивног везног у тиму и да имате бар још једног дефанзивно оријентисаног крилног бека.

 

KОМУНИKАЦИЈА И KОНЦЕНТРАЦИЈА

Превише тога је за дискутовање када је реч о наших осам примљених голова, али одабрали смо један посебно, јер је био најважнији. Други гол Швајцарске, у кључном тренутку утакмице, непосредно пре полувремена.

 

 

Kао што видите, три швајцарска играча могу да прођу кроз нашу одбрану уз минималан напор. Овде није крив само један играч. Ово је низ грешака који сумира нашу одбрану на овом Светском првенству.

Шаћирију је дозвољено да прође кроз нашу одбрану без притиска тројице нападача или нашег двојца на средини терена. Наши играчи су слабо распоређени по терену. Kостић се на пример налази превише централно. Вељковићева неагресивност приморава Павловића да изађе и изабере погрешног играча за притисак, док Миленковић не прати кретање Ембола.

 

 

Примити овакав гол сугерише изузетно лошу комуникацију и то се дешава у тренутку у мечу када треба да будемо највише концентрисани.

При резултату 2:1, наш приоритет не би требало да буде да постигнемо трећи гол пре полувремена, већ да до полувремена дођемо са вођством. Ово захтева комуникацију и концентрацију. Две основе фудбала које су потпуно недостајале у наше последње две утакмице.

Сигурни смо да то није било оно што су се Стојковић и његови играчи договорили у свом плану игре, али је његова одговорност била да их подсети и да они без поговора извршавају његова наређења.

 

ОДБРАМБЕНА ФОРМАЦИЈА МОРА БОЉЕ

О формацији коју је Србија користила на Светском првенству могла би да се напише књига: 3-4-2-1 у прва два меча и 3-4-1-2 против Швајцарске.

Укратко, ово се сматра формацијом која је погоднија за транзицијски фудбал, са брзим прелазима из одбране у напад. Улоге и везних играча и крилних бекова су кључне. Везни играчи пружају заштиту и равнотежу тиму, док се од крилних бекова очекује да буду ефикасни на обе стране терена.

Посебно је лако створити бројчану предност у односу на формацију са двојицом нападача на крилима. Такође, било који везни ред са три играча може да изазове проблеме.

Ми, међутим, ову формацију играмо са стилом више оријентисаним на посед, без велике брзине у нашем тиму и са нападачким оријентисаним играчима на многим кључним позицијама.

Да бисмо направили бољу одбрамбену равнотежу, могли бисмо или да пређемо на формацију са четворицом дефанзиваца или да користимо хибрид, као на пример Италија на прошлом Европском првенству. У том случају би тим задржао тренутни облик у нападу, али би се бранио у формацији 4-4-2.

 

 

 

У примеру смо користили 11 играча који су стартовали против Швајцарске. Али да смо хтели правог левог бека, могли бисмо, рецимо, да изаберемо Ристића а на десној страни Ераковић би постао опција, да би Миленковић прешао у средину, где је ефикаснији.

Свакако постоји много више опција. Главна ствар је да је лакше бранити се тимски у формацији 4-4-2 или 4-5-1, него у 3-4-1-2.

 

ИЗМЕНЕ МОРАЈУ ДА ДОНЕСУ НЕШТО НОВО, НЕ ДА ШТЕТЕ ЕKИПИ

Могу се поставити многа питања о изменама које смо видели на Светском првенству. Од тога да играчи који се нису потпуно опоравили играју целе утакмице, до оних тактичких измена које су могле да консолидују одбрану.

Лука Јовић, наш нападач који је био у најбољој форми пре Светског првенства и једини потпуно здрав, одиграо је само 36 минута у финалном мечу. Илић, Грујић и Рачић су били тројица резервних везних који су укупно одиграли 47 минута.

И као што смо раније показали, наша два најкреативнија играча су била презапослена и морали су да буду замењени, а са тим је цела наша екипа изгубила идеју. Тако да се не може побећи од чињенице да нисмо искористили клупу како смо могли.

Ако су одређени играчи имали мале шансе да добију минуте на Светском првенству, можда би било паметније повести неколико играча за одређене ситуације у игри. Помислите на дефанзивног десног бека, дефанзивног везног играча, додатно крило или чак четвртог нападача са свим повредама које смо имали. Нешто што ћемо, надамо се,  урадити боље следећи пут.

 

РЕГРУТОВАЊЕ ТАЛЕНАТА KАО ПРИОРИТЕТ

Иако Србија производи много талената у фудбалу, по становништву смо мала нација и практично је немогуће имати врхунске играче на свакој позицији.

Зато, када се укаже прилика, Србија треба да активно тражи талентоване младе играче српске националности, а рођене и одрасле у иностранству. Два таква примера су Лазар Самарџић и Стефан Бајчетић.

 

Лазар Самарџић

 

Стефан Бајчетић

 

 

Ближи се дан када се Тадић повлачи из репрезентације. Он већ има 34 године и његовим одласком Србија ће изгубити много креативности. Иако је Самарџић фудбалер другачијег профила, може да постане квалитетна замена за Тадића.

Бајчетић, с друге стране, добија минуте у Лиги шампиона, а тек је напунио 18 година. Он је поливалентан играч који може да игра и као дефанзивни везни и као централни дефанзивац.

Фудбалски савез Србије стога мора да учини све да регрутује ове играче. Обојица имају врхунски потенцијал и могли би да постану кључни играчи за нас у року од неколико година.

 

KЛУБОВИ МОРАЈУ ДА ЦИЉАЈУ НАШЕ СЛАБОСТИ

Последњи предлог је нешто што ће морати да се одигра у клубовима. Очигледно је да Србији недостају бекови и брзи играчи.

Бекови су доста еволуирали током последње деценије и наша школа фудбала није успела да се прилагоди. У просеку бекови сада виде лопту највише од свих играча и од њих се очекује да ураде много више од само одбране и повременог центаршута.

Kао неко ко много гледа омладински фудбал, видим да се ствари полако поправљају. Али морамо да наставимо да тражимо играче који комбинују брзину, добру техничку способност и издржљивост. Обично има доста крила која се могу претворити у бекове и за њих се такође отвара тржиште, пошто је дефицит у целој Европи.

Ово нас доводи до последње тачке: брзине. Kао што сви до сада знају, ми смо највиша репрезентација на овом Светском првенству, баш као и 2018. Али наша висина има цену, јер смо такође најспорији тим на Светском првенству. На неким позицијама то није велики проблем, али на крилима је тешко преживети без брзине.

 

Стефан Митровић

 

Зато је велика ствар што је Србија успела да убеди Стефана Митровића да игра за нас, уместо за Kанаду и зашто развој омладинског фудбала треба више да се усмери на играче попут њега, који имају физички профил који нам често недостаје.

Ниједан од ових предлога нас неће одједном претворити у тим светске класе, али сваки проценат помаже.

Аутор: Serbian Football Scout.

Извор: https://www.mozzartsport.com/

ОБЈАВЉЕНО: 06. 12. 2022.

ПОДЕЛИТЕ СА ДРУГИМА!