Фудбалска опсерваторија (ЦИЕС) из Нојшатела (Швајцарска) урадила је истраживање колико је тренера у 60 најјачих лига света остало од почетка до краја сезоне у својим клубовимама и резултати су поражавајући. Од 850 клубова, мање од половине (60%) је на клупи задржало стручњаке до 22. маја, до када је истраживање закључено. Тачније 485 тренера је отпуштено или су поднели оставку.

Моцарт Бет Супер лига је међу најгорим када је у питању третман и поверење у стручњаке, и заузимамо високо треће место. Од 16 суперлигаша чак 13 има нове стратеге. „Сечу“ су преживели Душан Керкез (Чукарички), Жарко Лазетић (ТСЦ) и Дејан Јоксимовић (Раднички 1923).

Најгоре се котира Премијер лига БиХ-а са 91,7 одсто смењених тренера, или 11 промена (12 клубова). Следи Северна Македонија са 90,9 одсто (10 промена), затим наша Супер лига, четврта је Премијер дивизија Костарике са 88,7 одсто, пета Лига 1 Алжир (81,3), шеста Лига 1 Тунис (81,3), седми Тајланд, осма 1 Дивизија (КИпар), девета Премијер лига Египта, десета НБ 1 (Мађарска)… Највише цене и уважавају тренери у Швајцарској, где су само тројица стручњака променила посао, или добили отказе (од 10 клубова). У италијанској Серији А од 20 клубова, седам је мењало шефове стручног штаба, клубови Премијер лига Енглеске сменили су 11 тренера.

Тренерска вртешка у Моцарт бет Супер лиги вртила се великом брзином. Чак 32 тренера, не рачунајући тројицу као привремено решење, променило је радно место.

Последњи Радник, коме у резултатском смислу није ишло, веровао је да кључ лежи у промени тренера, и на клупи су се смењивала четири стручњака, плус два краткорочна решења. Александар Линта је одрадио припреме и водио тим на два меча и напустио Сурдулицу. Наследио га је Драган Радојичић и после пет утакмица дошло је до прекида сарадње, следи Драган Перишић (четири меча). Прва победа је укњижена под командом Симе Крунића, али му није помогло да се дуже задржи. Најсвежије стручно појачање стигло је у лику повратника Славољуба Ђорђевића, који је Сурдуличане одвео до баража, што се може сматрати успехом.

Александра Линта није дуго био без посла и преузео је Младост ГАТ, уместо Бранка Жигића који је на четири меча имао биланс од четири бода. Линта је на девет утакмица имао победу и осам пораза, И то уједно означило растанак. Новосађани су поново ангажовали Љубомира Ристовског, са којим су ушли у друштво најбољих. Није му се посрећило и порази су утицали да оде и наследио га је контроверзни Ненад Лалатовић.

И на Чаиру је било прометно, тако да су за кратко време промењена четири тренера. Томислава Сивића је коштала елиминација у квалификацијама Лиге коференције од преставника Малте и клуб је напустио у петом колу (три бода). Исти период се задржао дежурни „ватрогасац“ Саша Мркић, који је упркос солидним резултатима командну палицу морао да препусти још једном повратнику Ненаду Лалатовићу, са којим се Нислије нису усрећиле. „Издао“ га је верни сарадник из стручног штаба Драган Шарац, који је прихватио врућ кромпир и није се прославио, и смењен је пред другу реванш утакмицу баража.

Илија Столица је предводио „црно-беле“ до шестог кола, није се истакао и елиминација из квалификација Лиге Европе и неочекивано дошао је помало заборављеног Гордан Петрић. Упркос пласману у 1/16 финала Лиге коференције, заостали су додатно за Звездом и неочекивано испали из купа. Ватру је у финишу покушао неуспешно да угаси Игор Дуљај (најгори пласман у новијој историји клуба).

Дејан Станковић је водио Звезду до осмог кола, имао максималан учинак у првенству, али је испадање из плеј-офа Лиге шампиона условило неочекивани растанак. Наследио га је Милош Милојевић, који је донео дуплу круну и ту се сарадња са младим стручњаком завршава.

Вождовац се већ у шестом колу растао са Небојшом Јандрићем због концепцијских неслагања, једну утакмицу је водио Михајло Трајковић и од седмог кола наследио га је Никола Пуача. Искусни Славко Петровић се задржао до 13. кола у Градском врту, када га је заменио некадашњи спортски директор Љубиша Дунђерски. Ни њему се није посрећило, поднео је оставку и наследио га је Милан Милановић, са којим су „голубови“ изборили опстанак.

Кад је Нови Пазар у питању одиграла се невероватна смена за наше прилике. Владимир Гаћиновић је са тимом на 16 утакица остварио историјске резултате и без објашњења отишао. Као привремено решење ангажован је Дамир Чакар, коме је завршетком првенства престала обавеза. Александар Станковић је од зимус водио „плаве“ и није изгурао ни март месец морао је да напусти кормило. Требао је да га наследи Феђа Дудић, али се брже вратио, него што је дошао. Сезону је закључио повратник Давор Бербер серијом пораза у плеј-офу, који је на крају сезоне раскинуо уговор са клубом.

Колубара се по други пут растала од Дејана Ђурђевића у 16. колу. Заменио га је Верољуб Дуканац са којим су, испоставиће се, неславно прошли и административним путем пресељени у Прву лигу. Игор Бонџулић је предводио Ивањичане до 16. кола, када је због слабијих резултата дошло до разлаза. Наследио га је Младен Додић, коме се није дало да одради посао до краја, и слађи део колача припао је првом сараднику Миловану Миловићу, који је у последњем колу плеј-аута изборио опстанак (без баража).

Војводина је планирала да са Миланом Раставцем склопи сарадњу на дуже стазе, али је већ после четири кола наставка првенства морао да оде и незахвалног посла прихватио се Радослав Батак. Најдуже се задржао Драгиша Жунић у Младости, до половине марта, следи кратки боравак тренерског вука Милорада Косановића, да би Лучанци успешно првенство привели крају са Томиславом Сивићем. Душан Ђорђевић је после три кола наставка морао да оде и посла се прихватио Драган Перишић са којим су Крушевљани завршили турбулентну сезону у плеј-ауту на првом месту.

Извор: http://www.srbijasport.net