Дуго, чак, предуго су Бечејци чекали дан када ће победити Тису из Адорјана у првенству. И мало је недостајало да и 917. дана то не остваре, јер, је Дејан Живков победоносни пети, а свој други, гол за 5:4 постигао у последњем минуту утакмице. А могло је све лакше да се догоди.

Добар део кривице што тако није било пада на помоћне судије. Милан Рунић из Житишта није подигао заставицу и сигнализирао аут, мада је лопта изашла ван терена, Варга је застао и беспотребно се упустио у расправу са њим, а Золнаић узео лопту прошао по левој страни и додао Костићу за 1:1. И други гол Тисе иде на душу помоћника на другој страни терена Душана Петровића из Зрењанина. Заостао је пар метара иза задње линије домаћих и није сигнализирао очигледну офсајд ситуацију у којој се стрелац Митровић нашао. Да би све би јасније, утакмицу сам пратио, управо, у линији другог гола, а на десетак метара од аут ситуације код првог гола. Наравно, нико не тврди да су помоћници имали намеру да помогну гостима, него се све изродило после њихових очигледних грешака и грешака одбрамбених играча Бечеја.

– Велика три бода за нас, а још кад сам чуо да смо срушили неугодну традицију… Добро смо отворили утакмицу, ушли са потребном енергијом, али смо примали наивне голове и све довели у неизвесност. Морамо да отклонимо неке укорењене грешке и биће боље. Ово је друга победа на домаћем терену и стичемо полако самопоуздање кад играмо пред нашим навијачима. Сада ћемо и у гостима играти растерећеније. Прва прилика да то потврдимо је наредни сусрет у Бачкој Паланци. Свесни смо да је Бачка клуб са дугом и успешном традицијом, али и ми смо. Идемо да се надигравамо и најважније је да не изгубимо, оптимиста је тренер Бечејаца Зоран Левнаић.

Киша голова, а од којих је погодак Крмара из слободног ударца за 3:2 био за ТВ шпице, „бисер“ је, свакоко, последњи. Не само због тога што је пресудио у коначном резултату, већ због начина на који га је стрелац Дејан Живков постигао.

– Било је момената у каријери да сам у финишу утакмице постизао победоносне голове, али на овакав начин никада. Требало је савладати са лоптом по неравном терену неких шездесетак метара, а када сам видео да сам стигао у позицију из које могу да шутирам прибрано сам је послао у мрежу на моју и радост саиграча, рекао нам је Дејан Живков.

Нова два гола су омогућила Дејану Живкову да избије на чело клупске гол листе, а ако тако настави могао би и бити и први трелац каравана војвођанских српсколигаша. Били су то већ последњих сезона играчи ОФК Бечеј 1918 Милош Зличић, Милош Савановић и Ненад Кудрић на крају полусезоне, што их је лансирало у бољерејтинговане клубове.

В. Јанков

Извор: http://www.srbijasport.net