Од де­би­та­на­та у Срп­ској ли­ги „Вој­во­ди­на”, са­мо су Пер­ле­жа­ни оста­ли у опа­сној зо­ни и на од­мор оти­шли са прет­по­след­ње по­зи­ци­је. Хај­дук, Сло­бо­да, Сло­га и ОФК Вр­бас по­ре­ђа­ли су се у вр­ху, а Вој­во­ди­на 1928, из три по­бе­де, осво­ји­ла је де­вет бо­до­ва и са­мо су Бе­чеј­ци ко­рак иза. 

Оче­ки­ва­ли су у Вој­во­ди­ни 1928, да пред спу­шта­ње за­ве­се по­бе­де Бо­рац и при­мак­ну се еки­па­ма ис­пред се­бе, али го­сти су две лоп­те сме­сти­ли иза ле­ђа гол­ма­на Ан­дре­ја Но­са­ља за ве­ли­ка три бо­да.

Шај­ка­ша­ни су ума­кли за пет, Пан­чев­ци за де­сет, Зре­ња­нин­ци за 11 бо­до­ва и пла­во – бе­ли су у те­шком по­ло­жа­ју.

– У по­след­њем ко­лу Бо­рац је ство­рио две при­ли­ке и од­нео плен, ми смо про­ма­ши­ли ви­ше шан­си и по­но­во би­ли ка­жње­ни. За­ла­га­ње игра­ча и по­све­ће­ност би­ли су на ни­воу, али кад не­ма го­ло­ва не мо­же да се ра­чу­на на бо­до­ве. Уз све, ни­сам за­до­во­љан су­ђе­њем и не бих ни­шта ви­ше до­дао – ре­као је тре­нер Мар­ко Гу­те­ша.

Ње­го­ви иза­бра­ни­ци је­ди­ни ни­су упи­са­ли ре­ми и при­ми­ли су 29 го­ло­ва, нај­ви­ше у ка­ра­ва­ну и са­мо про­тив но­во­сад­ских „ка­на­ри­на­ца“, мре­жа је оста­ла не­так­ну­та. На осам ме­че­ва Пер­ле­жа­ни ни­су по­го­ди­ли мре­жу. 

– Ис­па­да да смо игра­ли на све или ни­шта, кад ни­је би­ло не­ре­ше­них ре­зул­та­та, а ни­је та­ко. Не­мам у по­го­ну игра­че ко­ји ће да од­и­гра­ју за­тво­ре­ну ва­ри­јан­ту. Го­то­во да је ком­пле­тан тим про­ме­њен у од­но­су на про­шлу го­ди­ну и ве­ћи­на но­вај­ли­ја су за ве­зни и офан­зив­ни део ти­ма. Кад се има у ви­ду да су сти­гли из клу­бо­ва ни­жег сте­пе­на, са же­љом да што пре до­ђу до афир­ма­ци­је, да не­ма­ју ис­ку­ства, ја­сно је за­што смо где је­смо.

При­мет­но је да играч­ки по­гон ври од мла­дих игра­ча и да је тре­ба­ло вре­ме­на да се са­став уигра.

– Мом­ци су до­бро ра­ди­ли, бо­ри­ли се, же­ле­ли нај­ви­ше, али не мо­же без ис­ку­ства. Пре­ко но­ћи не мо­же до успе­шних ре­зул­та­та. За јед­ну од нај­мла­ђих еки­па, не­до­ста­је ис­ку­сних игра­ча ко­ји мо­гу, у по­је­ди­ним ли­ни­ја­ма ти­ма, да чи­не пре­ва­гу. Све оста­ле но­вај­ли­је у ли­ги су не­мер­љи­во ис­ку­сни­је, па су и у вр­ху. У од­но­су на ле­то и са­да, ин­ди­ви­ду­ал­ни на­пре­дак је очит, не и до­во­љан да за не­ко­ли­ко ме­се­ца до­ђе­мо до же­ље­них ре­зул­та­та.  

Пер­ле­жа­ни су на не­ким ме­че­ви­ма има­ли ре­зул­тат­ску пред­ност и ола­ко је ис­пу­сти­ли, а вид­но је би­ло да су фи­зич­ки спрем­ни и да мо­гу до­бре да тр­че.

– Све се сво­ди на ис­ку­ство, кад се по­ве­де и игра­чи ста­ну на лоп­ту и ка­на­ли­шу игру, он­да мо­жеш да се на­даш до­бром ре­зул­та­ту, ако то­га не­ма, не­ма ни бо­до­ва. Што се фи­зич­ке спре­ме ти­че, све мо­је еки­пе увек су би­ле на по­треб­ном ни­воу. На­дам се да ће­мо ан­га­жо­ва­ти по­ја­ча­ња, од­мах за те­рен, да бу­ду но­си­о­ци игре. 

Гу­те­ша је све­стан по­ло­жа­ја на та­бе­ли и бо­дов­ног сал­да и до­бро зна ко­ли­ко тре­ба на­по­ра да се из­бег­не опа­сна зо­на и обез­бе­ди оп­ста­нак.

– Ре­кли смо на по­чет­ку ле­то­шњих при­пре­ма да је оп­ста­нак је­ди­ни циљ. Оче­ки­ва­ли смо ви­ше, али ни­је се де­си­ло, до­бро зна­мо да смо у те­шком по­ло­жа­ју. Не­ма, ипак, пре­да­је, по­ку­ша­ће­мо да се из­диг­не­мо. Ово је здра­ва сре­ди­на, клуб до­бро ор­га­ни­зо­ван и оба­ве­зе је ис­пу­нио. Са те стра­не све је у ре­ду, а да би се при­ча за­о­кру­жи­ла, тре­ба да се по­ја­ча­мо. Са ис­ку­сним но­вај­ли­ја­ма уве­рен сам у бо­љи на­ста­вак пр­вен­ства – ис­та­као је ис­ку­сни шеф стру­ке Пер­ле­жа­на.

Иза име­на ка­пи­те­на Зо­ра­на Је­ши­ћа (31), пи­ше се 13 се­зо­на у пр­вој еки­пи. По­чео је при­чу од по­след­њег ме­ча у ко­јем ни­је оче­ки­вао по­раз.

– Игра у ду­е­лу са Шај­ка­ша­ни­ма је, мо­жда, нај­го­ра у пр­вом де­лу тр­ке. Ла­ко смо при­ми­ли два го­ла, док смо на­ше при­ли­ке про­пу­сти­ли и ни­је пр­ви пут. Има­мо пре­ви­ше мла­дих, без ис­ку­ства и мо­ра­ло је да нас ко­шта. Кад се по­гле­да та стра­на, не чу­ди што смо при­ми­ли нај­ви­ше го­ло­ва. Уоч­љи­во је да су во­де­ћи ти­мо­ви на­го­ми­ла­ни ис­ку­сним игра­чи­ма – ка­же Је­шић.

Сви при­ча­ју да су Пер­ле­жа­ни фи­зич­ки до­бро при­пре­мље­ни, да ла­ко тр­че, али бо­до­ви не мо­гу да се осва­ја­ју је­ди­но на „фи­зи­ку“. 

– Кад вра­тим филм, ни­су нас про­тив­ни­ци над­и­гра­ли, ко­ли­ко ре­зул­та­ти по­ка­зу­ју. Че­сто је би­ло под­јед­на­ко, али пре­ва­га је ишла на стра­ну ри­ва­ла. На­дам се да ће сти­ћи по­ја­ча­ња и не сме­мо да се пре­да­мо. Не­ћу ни да ми­слим да не мо­же­мо бо­ље од ово­га – ре­као је ка­пи­тен Зо­ран Је­шић.

Ц. Б.

Игра­чи Вој­во­ди­не 1928 по­сле ус­пе­ха над Рад­нич­ким (2:1) ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈЕ: Ж. Ше­мић

Извор: http://www.zurnal.rs