НАЈВЕЋА ПРЕТЊА ЗВЕЗДИ МОМАК КОЈИ ЈУ ЈЕ ДВА ПУТА ОДБИО: ВИСОК САМ, ПА ЉУДИ ГРЕШЕ ДА САМ ЗАДЊИ ВЕЗНИ
Игром није одушевила, али Црвена звезда је у 167. вечитом дербију задржала два бода предности над Партизаном, па у финиш сезоне улази пуна оптимизма да ће на стадион „Рајко Митић“ донети и пету узастопну титулу првака. Далеко од тога да је посао завршен, јер до краја такмичарског циклуса црвено-беле очекује још неколико изазовних степеника, а први међу њима гостовање код ТСЦ-а и Михајла Бањца, можда и откровења сезоне у Суперлиги.
Уосталом, добро то знају и у Љутице Богдана. Још пре две године су први пут звали Бањца, изабрао је тада да уместо на Топчидерског брда оде у Бачку Тополу. Ове зиме контакти су обновљени, али до сарадње опет није дошло.
“Још док сам био у Инђији се први пут причало да су ме звали, говорили да је Звезда заинтересована. Размишљао сам. Знаш, кад си клинац не мислиш само о величини клуба. Мислиш о томе да будеш срећан, а да би био срећан мораш да играш. Зато сам и изабрао ТСЦ, да будем срећан. Са ове дистанце значило ми је“, почиње Бањац причу за Моцарт Спорт.
“Зимус се опет појавила иста прича, али моје мишљење је да сам овде довољно показао и да бих можда најрадије прескочио тај један степеник и одмах отишао у иностранство. Да се развијам даље. Наравно, ни сада не гледам неке вансеријске клубове, већ неке здраве средине где ћу моћи да играм и постанем још бољи“.
А кад би звао Реал?
“Добро, онда бих се можда предомислио“, смеје се 22-годишњи везиста Михајло Бањац спреман за окршај са црвено-белима
Шалу на страну, Бањац ове сезоне заиста привлачи пажњу. Постигао је шест голова, према подацима аналитичке платформе Цомпарисонатор, засноване на информацијама чувеног ИнСтата, уписао је и 10 асистенција, а на позицијама на којима је углавном играо – централни и офанзивни везни, као и лево и десно у средњем реду – поделио је и највише кључних пасова: 28.
У тој конкуренцији први је и по броју успешних дугих пасова, пети по броју додавања у последњу трећину терена. У ствари, ако говоримо о укупном офанзивном индексу – за добре потезе добијате, за лоше потезе губите бодове – испред Бањца су на поменутим позицијама само Александар Kатаи, Мирко Иванић и Саша Марјановић из Напретка. Милош Јојић ту одлично стоји, али њему се већина утакмица пише на месту задњег везног.
“Доста добра сезона иза мене, мада увек може боље, али генерално сам задовољан. Ово је реално и прва сезона у мојој каријери да играм константно, да сам на свим утакмицама на терену. Одговара ми и што сам у тиму који форсира тај нападачки стил игре, то мени лежи“.
Па ипак, можда би сви ови подаци изненадили просечног љубитеља фудбала, који више гледа у Премијеру лигу него у Суперлигу. Некако се чини да многи чак 186 центиметара високог Бањца и даље гледају као задњег везног, иако он то никад није ни био, већ је углавном играо по левом или десном крилу или као офанзивни везни, ређе као централни.
“Да, многи греше, мисле да сам задњи везни, ваљда због висине изгледам тако, јер су офанзивци обично нешто нижи. Али мени одговара та улога офанзивног везног, ту се најбоље сналазим, волим кад имам лопту у ногама“.
Имала је и Звезда прилике да се увери у то. У децембарском судару у Бачкој Тополи Бањац је постигао један и наместио један гол за ТСЦ, али су црвено-бели на крају ипак извојевали победу од 3:2. Да разлика ипак није толико мала показала је касније у купу победом од 4:0 на домаћем терену. Пета узастопна против Тополског спортског клуба.
“У том децембарском мечу је фалило само да нас срећа мало погледа, а у том другом… Маракана је чудо. Kад играју код куће, видело се то и у Европи, заиста су много опаснији. А ми смо у купу још примили рани гол, па онда у другом полувремену пенал и црвени картон, нема шта ти да тражиш са десет играча на Маракани“.
Овај сада дуел сасвим нова прича. ТСЦ је везао победе над Вождовцем и Чукаричким, у ствари, ако изузмемо дуеле са вечитима, овог пролећа је изгубио само још од Младости још у првом колу друге полусезоне. Сутрашњи меч се ипак често гледа само кроз призму шампионске битке вечитих.
“Знамо да је тако, али ми имамо наш циљ, а то је Европа. У налету смо, домаћи терен много значи. Победили смо на Бановом брду, а неће баш други тимови тако лако да узимају бодове Чукаричком. Идемо на победу, као и увек. Не гледамо друге, гледамо себе. Ако се деси и да изгубимо, играће и други са вечитима“, оптимиста је Бањац.
Јер како сам каже: најлепше је против вечитих.
“Нико не очекује много кад играш против Црвене звезде или Партизана. Нити може много да очекује. Тако да су мени лично те утакмице најлакше“.
Истина, то офанзивно опредељење ТСЦ-а умело је да их кошта против вечитих. Све сами порази ове сезоне. Свеједно, неће се приступ мењати.
“Ми играмо наш фудбал. Увек. Сад, Звезда је умела да нас казни за сваку грешку, али ми се не одричемо нашег стила. Играмо на посед, отворено, то нас краси од старта, то чини да смо другачији од других“.
Можемо да очекујемо отворен фудбал дакле, за разлику од суботњег вечитог дербија, завршеног без голова.
“Kласичан дерби. Тврд и напет, нема ту много лепоте за нас посматраче. Али тако су се одлучили и једни и други“, одмахује Бањац.
У Бачкој Тополи би требало да буде много другачије. И требало би да буде много више фудбала. На можда и најфудбалскијем стадиону Србије.
“Домаћи терен и нама много значи. Није тешко да се човек на добро привикне. И сам стадион, терен посебно. Аутоматски играш бољи фудбал. Па, свака екипа која дође код нас због самог амбијента жели да игра прави фудбал. Штета је само што нема више таквих стадиона по Србији. Уверен сам да би лига била много боља, фудбал квалитетнији“, завршава Бањац.
Можда у том случају ни он ни слични играчи не би размишљали о тако раном одласку? Али то већ није питање за младе фудбалере…
Аутор: Дејан Станковић
Фото: МН Прес