Хет-трик нападача српсколигаша са Тисе Ненада Kудрића против Панчеваца никога није оставио равнодушним. Уосталом, не дају се сваки дан три гола на једној утакмици. Дода ли се тома да је, после четири кола, са шест постигнутих голова водећи стрелац каравана војвођанских српсколигаша, онда је разумљиво што заслужује да се о њему напише који ред.

Подсећања ради, јесен је последњих година плодна за нападаче Бечејаца. Тако је у јесен 2019. године као први стрелац војвођанских српсколигаша са 12 голова завршио Милош Зличић и у зимском периоду постао члан прволигаша ОФK Бачка. Две година касније, јесењу полусезону је као први „снајпериста“ са 15 голова окончао Милош Савановић и то му је била препорука да пролеће настави у дресу прволигаша, сада суперлигаша, Младост ГАТ из Новог Сада. Kако је Ненад кренуо, можда је бити и убојитији, а можда и трезвенији, па неће „загрсти удицу“ и током зиме прећи у клуб који му неће пружити потпуну могућност да покаже свој голгетерски нерв, него ће у истом дресу уз помоћ саиграча пунити мреже ривала и пун самопоуздања тек на лето видети шта и како даље.

– Голови су чудо, лече све ране. А било их је у мојој досадашњој каријери, када сам читаву полусезону морао да пропустим због повреде предњих укрштених лигемета колена. Било, не поновило се. То је оставило трага на мојој игри у Тиси из Адорјана, па и минулој полусезони крај Тисе, пошто сам постигао само два гола, присећа се немилих дана Ненад Kудрић.

Пред младићем који је последњег априлског дана напунио 23 године се тек отвара фудбалски дијапазон.Прве фудбалске кораке научио је у Школи фудбала Војводине из Бачког Градишта, прешао је у млађе категорије Бечеја, вратио се у матични клуб и у Подручној лиги са 32 гола и 28 асистенција дао огроман допринос уласку у Војвођански лигу „север“, полусезону провео у српсколигашу Тиси из Адорјана, поново носио дрес најстаријег клуба имена Војводина, сада у војвођанској лиги, и зимус поново обукао дрес Бечеја.

– Можда сам требао раније, а било је прилике, да дођем у Бечеј и лакше „зрим“, јер ме овде људи познају и имају стрпљења, сам себи поставља питање Ненад Kудрић и примећује. Поготово, што током припремног периода не дајем често голове, већ тек када крене такмичарски циклус, али…

За просутим млеком, не треба плакати, каже народна пословица. Актуелна сезона би могла да покаже ко је најбољи у спортској породици Kудрић. Јер, две година старији брат Давид је дефанзивац, а исто толико година млађи Игор игра по десном боку и од овог лета је крај њега у Бечеју, немају улогу голгетера, а они су увек на цени. Ако настави у овом ритму…

– Не зависи то само од мене, већ и саиграча. Без сарадње на терену и њихове помоћи, лопта не би стизала до мене и голови би изостали. Примера ради, Никола Томић ми је код три гола ове сезоне асистирао, а очекујем пуну сарадњу од искусног Чедомира Тимчића, те мог брата Игора, наравно и осталих. Уосталом, фудбал је екипни спорт и тимска ига избацује на површину појединца. Жао ми је што нисам био стрелац у Бачкој Паланци, где се пречка испречила да се радујем голу, а екипа избегне једини пораз до сада у актуелној сезони. У осталим сусретима сам постигао гол у Новим Бановцима за „минималац“ вредан три бода, а против Јединства из Старе Пазове сам се два пута уписао у листу стрелаца. Наравно, било је још прилика. Морам да поправим концентрацију и ефикасност ће бити већа, закључује Ненад Kудрић.

Аутор: В. Јанков

Фото (В. Јанков): Без обзира колико је играча око њега, Ненад Kудрић је увек опасан 

Извор: http://www.srbijasport.net