ПРЕПОЗНАТЉИВ РУКОПИС ГОЛГЕТЕРА

Три про­лећ­не по­бе­де, уз два ре­ми­ја је­се­њег пр­ва­ка Хај­ду­ка, отво­ри­ле су пут фуд­ба­ле­ри­ма Сло­ге из Чо­но­пље ка ли­дер­ској по­зи­ци­ји у Срп­ској ли­ги „Вој­во­ди­на”. Без при­мље­ног го­ла, са ин­спи­ра­ци­јом офан­зи­ва­ца, ка­пи­ту­ла­ци­ју су пот­пи­са­ли Наф­та­гас (2:0), Бо­рац из Шај­ка­ша (3:0) и ОФК Ки­кин­да (1:0).

Не­над Ку­дрић (25), упи­сао је још че­ти­ри рец­ке, чи­ме је обо­га­тио је­се­њи сал­до од пет го­ло­ва, па ак­тив­но уче­ству­је у тр­ци за епи­тет нај­бо­љег стрел­ца ли­ге.

– Ре­зул­та­ти су из­не­на­ђе­ње са­мо за не­у­пу­ће­не, јер има­мо од­ли­чан тим, са не­ко­ли­ци­ном игра­ча ко­ји у овом тре­нут­ку не би раз­о­ча­ра­ли ни на пр­во­ли­га­шкој сце­ни. Кроз озбиљ­ност то­ком при­прем­ног пе­ри­о­да и до­пун­ску се­лек­ци­ју ка­дра, уда­ри­ли смо чврст те­мељ за про­лећ­не иза­зо­ве. Учи­нак у увод­на три ко­ла чи­ни нас за­до­вољ­ним, али не­ма еуфо­ри­је – ка­же Не­над Ку­дрић.

Струч­ни штаб је у до­го­во­ру са ру­ко­вод­ством, ан­га­жо­ва­њем ис­ку­сних игра­ча у ми­ну­лом пре­ла­зном ро­ку, про­ши­рио играч­ку ле­пе­зу. Ог­њен Шве­љо и Де­јан Стан­ко­вић, пред­ста­вља­ју ка­ли­бар по уку­су сва­ког тре­не­ра, а спо­соб­ни су да јед­ним по­те­зом пре­ло­ме меч.

– Иде­мо до­брим пу­тем, по­глед на та­бе­лу то по­твр­ђу­је. Ма­ло је не­до­ста­ја­ло да је­се­нас пр­ви про­ђе­мо кроз циљ, али спу­та­ли су нас по­ра­зи од Омла­дин­ца и Же­ле­зни­ча­ра, то­ком за­вр­шних 180 ми­ну­та. Из­ву­кли смо по­у­ке, ана­ли­зи­ра­ли је­се­ња из­да­ња, с ци­љем да не по­на­вља­мо гре­шке. 

---

СА БРА­ЋОМ У ТИ­МУ

Уз Не­на­да, у ти­му је и две го­ди­не мла­ђи брат Игор, ко­ји је то­ком до­са­да­шњег де­ла пр­вен­ства на те­ре­ну про­вео 764 ми­ну­та, по­сти­гав­ши два го­ла. Дру­штво им пра­ви Алек­сан­дар Ко­ва­че­вић (18), брат од тет­ке. По­сле ста­жа у омла­дин­ском по­го­ну Вој­во­ди­не, пр­ве се­ни­ор­ске ми­ну­те по­чео је ле­тос да мно­жи у Сло­ги, а по­ка­зао је да на те­ре­ну ни­је ис­кљу­чи­во због чи­ње­ни­це да је бо­нус.

---

Про­ве­ре­ни на­па­дач, има бо­га­то ис­ку­ство у вој­во­ђан­ској рав­ни­ци. Бра­нио је бо­је Вој­во­ди­не (Бач­ко Гра­ди­ште), Ти­се, ОФК Бе­че­ја и Хај­ду­ка из Ди­во­ша, уз шест ме­се­ци у дре­су ОФК Бе­о­гра­да. 

– Го­ди­ну да­на про­вео сам у Хај­ду­ку, рас­та­ли смо се ле­тос, па се ука­за­ла при­ли­ка да на­ста­вим ка­ри­је­ру у Сло­ги. Ни­сам по­гре­шио у из­бо­ру сре­ди­не, би­ло ми је бит­но да бу­дем део здра­ве при­че и да на­ста­вим кон­ти­ну­и­тет игра­ња у срп­ско­ли­га­шкој кон­ку­рен­ци­ји. Ужи­вам у фуд­ба­лу, ни­је ми про­блем да из Бач­ког Гра­ди­шта пу­ту­јем на тре­нин­ге у Чо­но­пљу.

На­гла­ша­ва да у клу­бу пре­по­зна­ју и це­не људ­ске и играч­ке ква­ли­те­те, па је ство­ре­на под­ло­га за нај­ви­ше до­ме­те. На­ви­ја­чи су ме­ђу нај­број­ни­јим у ли­ги и у ве­ли­ком бро­ју ша­љу ве­тар у је­дра на до­ма­ћем те­ре­ну, где су осво­је­на 22 бо­да. 

– Не­ма­мо при­ти­сак, иде­ја је да у сва­кој утак­ми­ци од­и­гра­мо нај­бо­ље што мо­же­мо. Мо­ти­ви­ше нас мо­гућ­ност да под­вла­че­ње цр­те до­че­ка­мо као пр­во­пла­си­ра­ни, по­што би то би­ла кру­на уло­же­ног тру­да и не­се­бич­ног тро­ше­ња енер­ги­је на сва­ком тре­нин­гу и утак­ми­ци. Про­лећ­на ета­па се тек за­хук­та­ва, пу­но бо­до­ва је у оп­ти­ца­ју. Не гле­да­мо пре­ви­ше да­ле­ко, по­све­ће­ни смо ис­кљу­чи­во на­ред­ном про­тив­ни­ку.

Пред го­сто­ва­ње РФК Но­вом Са­ду 1921, тим тре­не­ра Сло­бо­да­на Ба­чи­ћа, има два бо­да ви­ше од нај­бли­жих пра­ти­ла­ца Сло­бо­де и Хај­ду­ка.

– Упра­во са њи­ма ће­мо од­ме­ри­ти сна­ге по­сле ме­ча на Де­те­ли­на­ри, где же­ли­мо да на­ста­ви­мо по­зи­ти­ван низ, чи­ме би­смо са­чу­ва­ли бо­дов­ну дис­тан­цу пред два уза­стоп­на дер­би­ја. Не­из­ве­сно је ко­ли­ко ће еки­па да оста­не ис­под цр­ве­не ли­ни­је, по­ло­ви­на ли­ге стре­пи за оп­ста­нак, па сва­ки меч има ве­ли­ки улог. По­ку­ша­ће­мо да оста­не­мо на по­бед­нич­ком ко­ло­се­ку и да на­ви­ја­чи­ма по­да­ри­мо што ви­ше про­лећ­них ра­до­сти.

Лич­ни учи­нак му ни­је у пр­вом пла­ну, са на­гла­ском да фуд­бал као ко­лек­тив­ни спорт из­и­ску­је да ком­пле­тан тим функ­ци­о­ни­ше без пра­зног хо­да. 

– Кад смо на ви­си­ни за­дат­ка, он­да ко­лек­тив не­ми­нов­но из­ба­ци по­је­дин­ца као ју­на­ка, при че­му је ма­ње бит­но да ли ће тај епи­тет да при­пад­не не­ком од са­и­гра­ча или ме­ни. На­рав­но да је за­до­вољ­ство дво­стру­ко уко­ли­ко се по­бе­да по­кло­пи са го­ло­ви­ма, као што је то би­ло у оба ме­ча са Бор­цем, про­тив Сло­бо­де, Вој­во­ди­не 1928, Ка­бе­ла и Наф­та­га­са – ре­као је Не­над Ку­дрић, нај­бо­љи стре­лац Сло­ге.

М. Ме­ни­ћа­нин

Извор: http://www.zurnal.rs