Место број 11 на УЕФА листи коефицијената донела је Србији значајне повластице у европским такмичењима од 2023. године. Највећа од свих представља добијање два представника у Лиги шампиона. Тачније, једног директног учесника у групној фази (шампион) и једног квалификанта (вицешампион).

Поред тога, осигурано је место у плеј-офу за Лигу Европе, као и два у Лиги конференције (трећепласирани из Суперлиге иде у треће коло квалификација за Лигу конференције, а четвртопласирани у друго).

Дакле, четири гарантоване позиције, од чега два клуба практично имају обезбеђену групну фазу током 2023.

Србија никада није имала такав статус у континенталном фудбалу. То је заслуга добрих резултата два највећа клуба – Црвене звезде и Партизана.

Вечити су последњих година имали успеха на међународњ сцени. Закључно са овом сезоном, у којој су изборили нокаут фазе Лиге Европе и Лиге конференције, винули су Србију тик испод Топ 10 групе најуспешнијих земаља.

Укупно 33.375 бодова има наша држава на листи. У близини испред налазе се Русија са 34.482 и Шкотска са 36.100, док су испод Украјина са 31.800, Белгија са 30.600 и Швајцарска са 29.675.

Сада следи онај тежи посао – додатно напредовати или барем очувати постојећу позицију. За то ће бити неопходан и допринос осталих клубова, који исти нису имали претходних година. Или, ако јесу, онда је то најчешће било на занемарљивом нивоу. У крајњој линији, ниједан од њих није дочекао европску јесен…

Војводина је одлазила најдаље у Европи у новијој историји. Од 2013. до 2017. у три наврата је стизала до плеј-офа за пласман у Лигу Европе, али се ниједном није домогла групне фазе. Успешнији су били Шериф, Плзењ и АЗ Алкмар. Прошлосезонско евро учешће Лале су окончале у трећем квалификацоном колу за Лигу конференције поразом од ЛАСK Линца.

До исте рунде стигла је и екипа Чукаричког (пораз од Хамарбија), док је пре тога четири пута испадала на другој препреци у квалификацијама за ЛЕ (од Гредига, Габале, Видеотона и Молдеа).

Спартак ЖК је стигао до трећег кола квалификација у сезони 2018/19. савладавши Колерајн из Северне Ирске и чешку Спарту из Прага. Прејак за „голубове“ био је дански Брондби.

Kонтиненталне покушаје имао је и нишки Раднички. У сезони 2018/19. поход је завршио у другом колу (Макаби Тел Авив), а сезону касније већ на првом (Флора).

Историјску прилику да се у следећој сезони покаже са иностраним ривалима могао би, по свему судећи, да добије и Вождовац. Потребно је да остане на четвртој позицији Суперлиге.

Уз Змајеве, не треба занемарити ни дугорочни пројекат ТСЦ. Kлуб из Бачке Тополе, за сада, само инфраструктурно трасира своју европску стазу. Уколико се велелепни стадион испрати и квалитетним тимом, могли бисмо се надати и њиховом адекватном доприносу.

Ако Лига шампиона и Лига Европе у овом тренутку делују недостижно, онда је Лига конференције такмичење као створено да „мања“ имена добију своју шансу. Исту треба искористити већ од предстојећег лета.

Србији је постојећа сезона донела сјајних 9.500 бодова. Од почетка наредне из рачунице испада сезона 17/18 са 6.375, али остају 18/19, 19/20. и 20/21. Све три су биле изузетно изузетно лоше – 6.000, 6.000 и 5.500.

Од таквог скора мора се много боље како излазак два представника у Лигу шампиона не би био изоловани случај. Могу ли остали српски клубови испрате вечите и направе додатни искорак?

Фото: Срђан Стевановић /Старспорт

Извор: https://sport.blic.rs/