Вукао је колико је могао против АПОЕЛ-а, али у фудбалу сам ништа не можеш. А кад је почело да гори и на домаћој сцени опет је Никола Чумић био тај који се испрсио.

С тим да је овога пута имао подршку Џонатана Болингија чији је гол сломио тврд отпор Радничког из Ниша за првенац Војводине. Што опет не мења утисак – ништа од тога не би се десило да Чумић са два гола није погурао Лале до прве победе у новој сезони и тиме завредео признање за најбољег играча четвртог кола Моззарт Бет Супер лиге.

Чумићеви голови су уједно били и први Вошини после три сушна меча на старту шампионата Србије. Први је био посебно леп, са леве стране, прилично искоса, надмудрио је репрезентативног голмана Драгана Росића тиме што је са ивице казненог простора гађао ближи угао.

Други већ није био тако упечатљив, али је на практичном примеру демонстрирао колико значи тиму када играч прати акцију и креће се тамо где треба. Филип Малбашић је тукао, а Чумић се између двојице противничких играча пришуњао у срце казненог простора и лопту ћушнуо где јој је место.

Јесу се гости из Ниша потом вратили у живот и јесте Болинги погодио за прва три бода, али немојмо заборавити ни да је ту акцију за трећи гол покренуо ко други него Чумић. Са њим тако расположеним и други изгледају боље, па је и Урошу Николићу писана асистенција, а Болингију дебитантски гол у дресу Лала.

Свега тога не би било да Чумић није још једном показао зашто му је ове сезоне уручена капитенска трака у Новом Саду. Он и јесте апсолутни лидер ове генерације.

Извори: Моцарт Спорт и Суперлига