Први део првенства у Српској лиги, Војводина, окончан је успехом новајлија. Трилинг из малих фудбалских средина очитао је лекцију староседеоцима, донео свежу крв, прерасподелу снага и лигу учинио интересантнијом и квалитетнијом.

Друго место Слободе не предста изненађење. Ради се о стабилном клубу чије боје бране сјајни индивидуалци као што су Јосимов, Кокир Ђуричић, голман Јагодић… Имали су гранитну одбрану (примили пет голова), полусезону су одиграли уравнотежено, без осцилација. Остаће у комфорној зони и на зиму би требало да подмладе редове. Треће место Слоге представља највеће изненађење. Тренер Бачић је инсистирао на дисциплини и да нису у последња два кола поражени можда би се шепурили на водећој позицији.

ОФК Кикинда је са две победе на крају испеглала јесен и резултатски се остварили. Види се ручни рад дојучерашњег тренера Здравка Тривковића који је са младим саставом одиграо дисциплиновано и инсистирао на трчању и брзој транзицији. До пораза од Хајдука у 10. колу били су непоражени и уколико понове игре у наставку ето их поново у врху.

Нафтагас је дугогодишњи стабилни српсколигаш и са две победе у финишу нашли су се на месту које им по квалитету припада. Играли су промељиво, кући су освајали бодове, на страни губили. Имају групу играча која индивидуалним квалитетом може да реши меч. Временом су расли и на заласку каријере дошла у Елемир И оставили печат.

Железничар је тек у финишу подсетио на шампионске дане и позиционирао се на шесто место. Више се очекивало од актуелног првака, имали су пуно пехова, који су се одразили на резултате. Очајан старт толико је депримирао тренера Ливају да је изјавио да следи борба за опстанак. Остали су без Ковачевића и Добријевића, на које се озбиљно рачунало тако да је Ливаја морао да импровизује. Извукли су сезону И са постојећим саставом близу су свог максимума.

Суноврат до скора водећег ОФК Врбаса зауставио се на седмом месту. На почетку су били право откровљење и постојећи пласман представља реалан домет у овом тренутку. Временом ће се привикнути на Српску лигу и када се буду стабилизовали у наредним сезонама могу напасти врх.

Кабел је разочарао и од снова о титули заглавили су се у средини табеле. Екипа која гаји шампионске склоности не може на Штранду узети мизерних шест бодова (једна победа) и захваљујући сјајном издању на страни имају какве-такве шансе да маштају о врху.

Омладинац се са две победе винуо до деветог места. За млад састав јесен је била турбулентна и тренер Душан Ђокић је извукао максимум. Посебно на значају добија победа на Штранду којом је заустављен пад, морају се тргнути, бити константни како би обезбедили опстанак. Подунавац представља позитивно изненађење и тиму коме су предвиђали борбу за голи живот нашао се на деоби од 10. до 12. места. Тренер Стојковић је радио посвећено, извукао максимум од младих играча из Београда. Морају довести искусније игрче да не би ушли у проблеме.

Нови Сад је велика енигма која и даље траје. Свега је било на Детелинари, почев од закаснеле регистрације играча до покушаја намештања утакмице, где су дебљи крај извукли суспензијама челник клуба и тренер Тешовић. Пред канаринцима су два пута, или ће кренути ка бољем формирањем нове управе и стручног штаба, а ако се то не деси следи најгори сценарио. Зрењанинци су желели у врх а заостали су далеко. Сјајно су одиграли пролеће, нису успели да задрже тим на окупу и алтернативе нису испунили очекивања. Имамо апсурдну ситуацију да су се некадашњи играчи Радничког преселили у Елемир, а Зрењанинци су се ослонили на играче са стране. Имају симетричан однос победа и пораза (по пет), то је показатељ да су играли промљиво и ближи су борби за опстанак.

Панчевци су оставили негативан утисак, нарочито су попустили у самој завршници. Имају довољан број добрих индивидуалаца предвођених Стевановићем, Станимировићем, Дашићем и осталима који су се вратили у матични клуб. Нешто се лоше дешава поред Тамиша, немају финансијску стабилност и морају обезбедити опстанак. Испод Динама 1945 је такорећи оптисана тројка предвођена пробуђеним Борцем. Заостају пет бодова и тешко је веровати да могу доћи до коте од 40-так бодова која гарантује опстанак. Борац се са три победе (једна службеним резултатом) ухватио за сламку спаса. Да би опстали неопходно је да буду финансијски јаки и саставе озбиљан тим. Питање је каква је стратегија клуба, да ли желе да играју у Српској лиги.

Војводину 1928 и Бечеј 1918 ни теорија не држи у игри. Перлежани са младом екипом нису ни очекивали жетву бодова. Свесни постојећих околности наставиће првенство без притиска, имају своју политику и знају да се враћају на војвођански Исток. Бечеј 1918 представља највеће разочарење и више су се борили са недаћама у својим редовима него са противницима. О некој тактици и уигравању није могло бити ни речи и све се сводило на импровизацију и индивидуални учинак. Искусни Томчић на заласку каријере играо је без тренинга што је неспојиво са трећим рангом. Смене тренера су имале утицаја и одласком Ивановића кола су кренула низбрдо. Праву ствар би урадили ако на зиму доведу младе играче и створе здраво језгро са којим ће моћи успешно да воде борбу на војвођанском Северу.