Дневников турнир у малом фудбалу одувек је био више од спортског догађаја – био је симбол једне ере у којој је Нови Сад био престоница малог фудбала.

На теренима широм града свакодневно се играо „петопарац“, а из тих квартовских дружина израстали су врхунски играчи и локалне легенде.

Данас се Нови Сад са тугом сећа двојице таквих – Мирослава Хоме „Миркеца“ (1959) и Златана Мујезиновића „Мује“ (1960), који су преминули у размаку од свега неколико месеци.

Њихове спортске каријере обележила је тешка саобраћајна несрећа 1986. године, када су се враћали из Марибора са утакмице Прве лиге СФРЈ у малом фудбалу наступајући за „Рестотеку Точак“. Несрећа код Новске оставила је трајне последице – обојица су остала везана за инвалидска колица.

Ипак, оно што их је издвајало није била само играчка класа, већ и снага духа. Нису се предали. Наставили су да се такмиче – у кошарци и стоном тенису за особе са инвалидитетом – и остали део спортског живота града. Дружења су наставили и ван терена, често уз пецање које им је доносило мир и задовољство.

Мирослав Хома, скроман момак са Сателита, био је играч којег су противници често потцењивали – на своју штету. Иза крхке грађе крио се изузетан таленат и борбеност. Био је кључни играч у екипама за које је наступао, а касније је освојио и сребрну (2013) и бронзану медаљу (2017) на европским првенствима у парастоном тенису, наступајући за репрезентацију Србије.

Златан Мујезиновић, чувени Муја са Грбавице, био је синоним за сигурност на голу. Неустрашив, поуздан и готово непробојан, био је голман којег су многе екипе желеле у својим редовима. Упркос тешкој судбини, остао је активан и у инвалидској кошарци, као члан ПКК „Војводина“.

Обојица су играла и за чувени „Металорад“, једну од најуспешнијих екипа малог фудбала у Новом Саду.

Њихови саиграчи и пријатељи нису их заборавили – екипа „Пинк Пантер“ остала је уз њих и након несреће. Остаје жал што нису могли да помогну и када је 1989. године основан клуб „Танго“, први званично регистрован клуб малог фудбала у Војводини, који је убрзо почео да се такмичи у савезној лиги.

Новосадска фудбалска сцена

У то време, Нови Сад је имао снажну фудбалску сцену – од прволигаша и друголигаша попут Војводине и Новог Сада, до бројних нижеразредних клубова и квартовских екипа (Славија, Кабел, Индекс, Графичар, Железничар…). Фудбал је био популаран и доминантан спорт, а мали фудбал се свакодневно играо у сваком кварту, на сваком терену. Зато није ништа чудно што је град изнедрио и селекторе футсал репрезентације (Лајош „Лачика“ Кокаи и Горан Иванчић) и бројне репрезентативце (Димић, Петрика, Гајић, Драгољевић), а могао је и више – да није било тадашњих правила која су ограничавала избор играча.

Због свих њих су трибине Сајмишта увек биле препуне током Дневниковог турнира, највеће манифестације малог фудбала у бившој Југославији. Мајстори лопте пленили су својим дриблинзима, одбранама, головима, финтама. Играли су за најпознатије екипе тог времена попут Металорада, Комбинације, Детелинаре, За блок, Дуконс, Пинк Пантер, Господин Миленко, Фолиранте, Дневник, Папилон, Панду, Сидро…

Нажалост, многи од тих мајстора игре данас нису међу нама. У последњих неколико месеци, поред Мује и Хоме, преминули су и Стојан „Цоја“ Маринковић и Ранко „Зубика“ Илић. Током година отишли су и Драган „Гера“ Крсмановић, Миле „Мики“ Рутоњски, Душан Болта, Зоран „Кеза“ Бошњак, Момир „Мома“ Бранков, Слободан „Дебели“ Јововић, Милорад „Нецко“ Нецков, Стевица „Пргави“ Ћирић, Милан „Кец“ Ковачевић, Шефкин „Шефкија“ Реџепов, Слободан Тувић, Милорад „Самар“ Самарџија. Треба свакако поменути и браћу Рајка и Емила Туцакова, чланове Партизана са Телепа, освајаче првог Дневниковог турнира (1962), као и великог заљубљеника малог фудбала Иштвана „Пићуку“ Шикета, вођу и повременог играча Телепа, али и недавно преминулог Милорада „Косана“ Косановића који је волео мали фудбал и наступао када је имао времена.

Ипак, њихова имена и даље живе – на теренима, у сећањима и причама које Нови Сад не престаје да препричава. Јер, како кажу они који су их гледали – такви играчи се не заборављају.

Аутор: Александар Черевицки

Извор: Радио 021 (021.rs)

Фото: 021 (приватна архива аутора)