Непредвидивост такмичења у купу у њеном најлепшем смислу или потпуна незаинтересованост суперлигаша за надметање које у последњих пет година доминантно осваја један исти клуб?

Доказ да се неки фудбалски центри буде и да је разлика између елите и другог ранга мања него што се претпостављало да јесте или потпуни фокус ка шампионату где ће се до краја сезоне водити борба за голи живот?

Истина је увек негде на средини…

Теме у српском фудбалу последњих дана буквално из сата у сат затрпавају једна другу. Колико синоћ, Вељко Пауновић је већ био бајата вест у односу на спектакуларни преокрет Војводине против Црвене звезде у Новом Саду. Тачније, не памтимо када се последњи пут десило да београдски вечити ривали у четири дана забележе три дебела кикса која су овако ођекнула (Звездин Ниш, Партизанов Шабац, па опет синоћ салто мортале црвено-белих).

Али, оно што се у претходна три дана дешавало у Моцарт Бет Купу Србије има такву тежину да напросто немамо права да га архивирамо без још једног осврта, ма колико да је у међувремену већ пало у трећи план.

Основни смисао купа би требало да буде лакша проходност ка завршници за аутсајдере. Зашто се Звезда и Партизам, рецимо, не би срели у шеснаестини финала? Годинама уназад пуно је оваквих повика на неправедну црту диригованог жреба за најмасовније домаће фудбалско такмичење. Па је, још, као упоредни пример најчешће узимана Енглеска, где такви дербији нарочито нису реткост већ у уводним колима. Или Немачка – па, тамо су се пре неко вече у шеснаестини финала међусобно састала два учесника Лиге шампиона, Борусија Дортмунд и Ајнтрахт Франкфурт.

Руку на срце, не мали помак је начињен и код нас. Од прошле сезоне нема никаквих ограничења на жребању за четвртфинале, а у шесанестини финала клубови из нижег ранга обавезно су домаћини суперлигашима.

Резултат? У осмини финала овосезонског Моззарт Бет Купа имаћемо (најмање) девет чланова нижег ранга – ово најмање због чињенице да је остало још да се 19. новембра одигра дуел Словена из Руме и Црвене звезде, али могућност за сензацију у том дуелу заиста је мања од промила – а тако нешто, на овим нашим просторима, последњи пут се догодило у Купу Маршала Тита у сезони 1978/79, последњем издању тог такмичења да је завршено за живота великог вође чије је име тада носило!

Тада: Пролетер Зрењанин, Челик Зеница, Сутјеска, Раднички Крагујевац, Вардар, Славен Белупо, Исра, Нови Сад и Меркатор. Сада: Мачва, Графичар, Јединство Уб, Борац Чачак, Трајал, ОФК Вршац, Будућност Добановци, Земун и Дубочица.

У међувремену, сезону касније (1979/80) било је осам нижелигаша у осмини финала, баш као и у сезони 1992/93, првој по распаду велике државе, односно 1997/98, 2005/06 и 2006/07. Од сезоне 2020/11, па наовамо, никада више од седам. Минимум је – кад смо се већ дохватили статистике, да кажемо и то – био само један нижелигаш међу њих 16 у сезони 2020/21 (руку на срце, тада је елита, због короне, бројала 20 екипа), и то ИМТ, који је тада догурао и до четвртфинала.

Елем, међу 16 клубова на жребању за наредну рунду, под претпоставком, дакле, да ће се ту сигурно наћи и Црвена звезда, имаћемо само још Војводину (прошла даље пар форфе) као бившег освајача овог такмичења, а само су још Спартак (1962, 1994), Земун (2008) и Борац из Чачка (2012) играли у финалу, с тим што правно-формално то бише није тај Борац. Тако да, састану ли се Звезда и Војводина у ранијој фази надметања или ако неко од та два црвено-бела табора киксне на путу до финала, врло је извесно да ће 13. маја идуће године неко од преосталих учесника исписати најсветлију страницу своје клупске историје. Штавише, да синоћ Јединство није славило против Вождовца на затварању рунде, Мачва би се, као најбоље пласирани преостали прволигаш у претходној сезони, пробила у први шешир за жреб осмине финала. Била би то можда и заслужена награда, јер њен је подвиг у минулој рунди, ипак, за нијансу највећи.

Да ли су суперлигаши калкулисали? Јесу, али не сви! Партизан је играо под девизом „лако ћемо“, али је елиминацијом у Шапцу, може бити, упропастио читаву сезону. ТСЦ је на помоћном терену Маракане наступио у готово најјачем саставу, баш као и Крагујевчани у Горњој Вароши. Димензије Напреткове кризе спознаћете када схватите да је Радослав Батак против локалног ривала извео оно најбоље што има. Чукарички је брзо повео у Чачку, па кад је враг однео шалу почео у финишу да убацује најјаче штихове. Било је касно.

Остали су се коцкали. Неки неуспешно, попут ОФК Београда и Младости из Лучана, некима је прошло, мада се ни Нови Пазар, ни Спартак, ни нишки Раднички нису баш прошетали до пласмана у наредну рунду са комбинованим поставама. Због пропозиција жреба, знало се да ће бити највише два међусобна окршаја актуелних суперлигаша и да ће их играти новајлије, односно повратници у елитни ранг, али су управо дуели Јавор-Железничар и Радник-ИМТ представљали ревије резервиста. И баш за тог једног, двојицу првотимаца више колико су искористили Панчевци, односно Трактористи у односу на своје ривале, славили су у гостима и играће у наредној рунди.

Но, доста више о суперлигашима, ионако су светла рефлектора стално уперена у њих. Најлепше овонедељне приче стигле су из Шапца, Чачка, Лесковца, а њихови јунаци неки момци којих баш и нема често на насловним странама – двојица Филипа – Станић и Халабрин, па Митар Ергелаш, Алекса Дамјановић, Абубакир Мујдинов, Стефан Трајковски, Алекса Стоисављевић – Рики…

Фудбалери Дубочице и дуел са Лучанцима почели су тако што су поседали на траву, јер од почетка сезоне нису чули онај звук на телефонима што означава СМС поруку из банке. Не тако давно својеврсни штрајк, из истих разлога, спровели су и у Борцу из Чачка. Али, куд ћеш бољи начин да скренеш пажњу на себе и своје проблеме од победе над фаворитом у Купу? Плата нема, али поноса има, и једни и други показали су карактер и врхунац професионализма. Можда се ни фудбалерима Мачве, који озбиљно гризу да се пласирају у Суперигу, не исплати да им тамо, почетком децембра, буде радна среда између првенствених мечева са Борцем и Јединством, али није било падања у несвест пред фаворитом, изгинули су за прву победу над Партизаном у историји клуба.

Графичар је трећу сезону заредом елиминисао једног суперлигаша у шеснаестини финала. Фудбалерима Трајала био је додатни мотив да свом најближем ривалу досоле ионако отворене ране – њихова је победа над Напретком најубедљивија у читавој рунди. Јединство је синоћ на Крову оживело прошлосезонске успомене из Моцарт Бет Суперлиге, јер је баш ту дочекивало неке ривале у елити, па је, као ономад ТСЦ-у у првенству, сада и Вождовцу спаковало четири комада. Вршац се провукао на мала врата против Текстилца, али то су ионако утакмице које се не играју, него се пролазе…

А шта тек рећи за највећи хит, Будућност из Добановаца? Јединог преосталог српсколигаша (прошле сезоне зонаша) у овом друштву. Највећа награда за њих је то што ће деда Воја из прекјучерашње сјајне репортаже Моззарт Спорта, од Бога здравља, засигурно и 2. децембра продавати карте кроз оно своје прозорче. Будућност ће, по пропозицијама, једина гарантовано бити домаћин и у осмини финала!

ЖРЕБ ЗА ОСМИНУ ФИНАЛА

ПРВИ ШЕШИР:

*Црвена звезда

Нови Пазар

Војводина

Железничар

ИМТ

Спартак

Раднички Ниш

Јединство Уб

ДРУГИ ШЕШИР:

Мачва

Графичар

ОФК Вршац

Борац Чачак

Земун

Трајал

Дубочица

Будућност Добановци

(*Словен Рума)

Извор: Моцарт спорт