Омла­ди­нац је осци­ли­рао за вре­ме вој­во­ђан­ског тре­ће­ли­га­шког ма­ра­то­на. Гле­да­но из угла ре­зул­та­та, ду­га и на­пор­на тр­ка ло­ше је по­че­ла, ка­ко се при­бли­жа­вао крај ра­не су за­це­љи­ва­не.

Ду­шан Ђо­кић пред­во­дио је еки­пу са по­зи­ци­је ше­фа струч­ног шта­ба про­ле­тос у по­след­њих пет ко­ла, а ове се­зо­не на пр­вих 11 утак­ми­ца ста­јао је ис­пред клу­пе „зе­ле­них“. Ути­сак је да је сви­ма жао што је са по­ди­за­њем фор­ме и бо­љим ре­зул­та­ти­ма сти­гло и спу­шта­ње за­ве­се на је­се­њој по­зор­ни­ци.

– Од оча­ја до сја­ја, та­ко би­смо мо­гли да на­зо­ве­мо пр­ви део пре­ђе­ног пу­та. Про­ме­на тре­не­ра до­не­ла је не­што, све­сни смо да из­бор игра­ча ни­је био ве­ли­ки, нај­ве­ћим кик­сом сма­тра­мо игру без по­бед­ни­ка у Но­вим Ба­нов­ци­ма у ду­е­лу са Бор­цем из Шај­ка­ша (1:1). По­бе­да би нам до­не­ла још ви­ше, де­сио се гу­би­так два дра­го­це­на бо­да, али у фуд­ба­лу не пи­ју во­ду при­че „шта би би­ло, кад би би­ло…” Зи­му ће­мо до­че­ка­ти на „ко­ти 21”, али не мо­же­мо да се за­до­во­љи­мо де­ве­тим ме­стом. Ни­ко у клу­бу ни­је за­до­во­љан по­зи­ци­јом, игра је, углав­ном, би­ла ис­под оче­ки­ва­ња у ве­ћем де­лу пр­вен­ства, али смо је по­ди­гли на ви­ши ни­во у по­след­њих не­ко­ли­ко ко­ла – ис­та­као је пред­сед­ник Ве­ли­бор Ка­тић.

Не­ка­да­шњег цен­тар­фо­ра Цр­ве­не зве­зде и још не­ко­ли­ко на­ших еки­па, као и ин­тер­на­ци­о­нал­ца на клу­пи је на­сле­дио Ми­о­драг Ра­ди­са­вље­вић, ду­го­го­ди­шњи члан клу­ба. Уз по­др­шку Пре­дра­га Пеј­чи­но­ви­ћа, спорт­ског ди­рек­то­ра, и ан­га­жо­ва­њем ис­ку­сног струч­ња­ка Дра­га­на Ива­но­ви­ћа на­и­шли су осме­си на ли­ца фуд­ба­ле­ра, ру­ко­вод­ства и сим­па­ти­зе­ра Омла­дин­ца.

– Сре­ћа нас ни­је по­гле­да­ла у Зре­ња­ни­ну, из­гу­би­ли смо од Рад­нич­ког ми­ни­мал­ним ре­зул­та­том, про­ма­ши­ли че­ти­ри зи­це­ра, го­сто­ва­ње пан­че­вач­ком Ди­на­му 1945 би­ло је, нај­бла­же ре­че­но, раз­о­ча­ра­ва­ју­ће. Ви­ђе­на је очај­на сли­ка у гра­ду на Та­ми­шу, од кад сам у клу­бу, од 2012. го­ди­не, ни­сам ви­део ло­ши­је из­да­ње. Пре­ми­је­ра ни­је би­ла успе­шна, по­ра­же­ни смо код ку­ће од Вр­ба­са (0:1), тај меч мо­гао је да се сло­ми у ле­ву или де­сну стра­ну, а тре­ба­ло је да бу­де за­вр­шен 7:3 за го­сту­ју­ћу еки­пу. Про­лећ­ни старт би­ће иза­зо­ван, нај­бит­ни­ји и дик­ти­ра­ће да ли ће­мо да оде­мо у бор­бу за пр­во ме­сто или ће да нам го­ри под но­га­ма у тр­ци за оп­ста­нак. У дру­гом ко­лу по­бе­ди­ли смо Же­ле­зни­чар на на­шем те­ре­ну (2:1), би­ће нам пре­крет­ни­ца упра­во у пр­ва два про­лећ­на ко­ла, кад бу­де­мо го­сто­ва­ли Вр­ба­ша­ни­ма и Ин­ђиј­ци­ма, а у тре­ћем до­ћи ће нам у го­сте ис­ку­сан, до­бро на­ште­ло­ван тим Наф­та­га­са.

Ка­тић је за­тим из­дво­јио две утак­ми­це, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма нај­бо­ље у сми­слу игре и број­ки на се­ма­фо­ру.

– Омла­ди­нац је сјај­но од­и­грао у Но­вим Ба­нов­ци­ма меч са Сло­гом из Чо­но­пље, а по­го­то­во у го­сти­ма но­во­сад­ском Ка­бе­лу, оба су­сре­та за­вр­ше­на су иден­тич­ним ре­зул­та­том – 3:1. Струч­ни штаб, три­линг пред­во­ђен Ива­но­ви­ћем, у са­рад­њи са Пеј­чи­но­ви­ћем и Ра­ди­са­вље­ви­ћем, сјај­но је по­ста­вио так­ти­ку, мре­жу Ка­бе­ла по­га­ђа­ли су мла­ђа­ни цен­тар­фор Лу­ка Ра­ду­ло­вић (два пу­та) и све бо­љи, на на­шу ве­ли­ку сре­ћу, ве­зи­ста Ра­до­ван Аврам. За­ни­мљи­во је да смо на те две утак­ми­це на по­лу­вре­ме­ну во­ди­ли 2:0.

Ве­ли­бор Ка­тић је, као чел­ник у та­бо­ру Ба­нов­ча­на, оба­вио раз­го­во­ре са пе­то­ри­цом фуд­ба­ле­ра и по­сти­гао за­јед­нич­ки је­зик о про­ду­жет­ку са­рад­ње.

– Дра­го нам је да смо за­др­жа­ли Не­ма­њу Ах­чи­на, ка­пи­те­на Алек­сан­дра Ми­си­ћа, Фи­ли­па Ми­ли­ће­ви­ћа и бра­ћу Бла­го­је­вић, Уро­ша и Ми­хај­ла. Мак­си­ма­лан је успех јер смо пет раз­го­во­ра оба­ви­ли са фуд­ба­ле­ри­ма и сви су за­вр­ше­ни на обо­стра­но за­до­вољ­ство. За са­да нас је на­пу­стио је­ди­но Ла­зар Ма­лиш, крил­ни на­па­дач ће у но­вој го­ди­ни бра­ни­ти бо­је не­ког дру­гог клу­ба. Би­ће још од­ла­за­ка из Омла­дин­ца, а по­го­то­во до­ла­за­ка. У пла­ну је да ан­га­жу­је­мо бар пе­то­ри­цу. Не бих во­лео да нам се по­но­ве ви­ше не­го бле­де игре, као у Пан­че­ву и код нас у су­да­ру са го­сти­ма из Вр­ба­са, сва­ка сла­ба пар­ти­ја мно­го ску­пље ко­шта у про­лећ­ној не­го у је­се­њој се­зо­ни, у сми­слу бо­до­ва и пла­сма­на на та­бе­ли, жи­ва­ца, та­ко­дје – ре­као је Ве­ли­бор Ка­тић, ал­фа и оме­га у клу­бу из срем­ског По­ду­на­вља, уз пр­ве са­рад­ни­ке, Пре­дра­га Пеј­чи­но­ви­ћа и Иго­ра Ми­тро­ви­ћа, не­у­мор­ног пр­вог опе­ра­тив­ца.

ПРО­ДУ­ЖИО СА­РАД­ЊУ СА ПЕ­ТО­РИ­ЦОМ: Ве­ли­бор Ка­тић