Кадетска репрезентација Србије (U17) изборила је пласман међу четири најбоље селекције у Европи и већ исписала историју као најуспешнија српска репрезентација у том израсту. У недељу, 29. маја (20,00 – Спорт клуб 1), изабранике селектора Радована Кривокапића очекује још један меч за историју ( стадион у Нетањи), полуфинални дуел са актуелним прваком Европе, Холандијом. Експедиција Србије, после четвртфиналног меча са Данском (2:1) напустила је Херзлију (округ Тел Авива) и прешла у Рамат Ган (други део округа Тел Авива), где у хотелу Кфар Макабиа бораве сви учесници полуфиналних мечева Првенства Европе у Израелу.

Другог дана боравка играчи су имали активациони тренинг, а у касним послеподневним сатима, одрадиће последњи тренинг пред меч са четвороструким првацима Европе. Селектор Радован Кривокапић заједно са сарадницима урадио је анализу ривала, вечерас ће она бити представљена играчима, наравно уз један обавезан мотивациони детаљ.

Јан Карло Симић

Србија, она шира фудбалска јавност, сада је вероватно први пут чула за Милошевића, Лијескића, Мајсторовића, Серафимовића, Станковића, Симића, Ђекића, Шљивића, Бубња и остале момке, фантастичну групу талентованих играча која има невероватну хемију. Са карактером победника сваком ривалу ће указати поштовање, а онда учините све да га на терену порази. Невероватан је пут ових момака до четири најбоље селекције у Европи, уосталом и сам селектор Радован Кривокапић не крије да је пут кроз квалификације, али и на шампионату, био пун трња и камења. И констатовао, тако се постаје велики шампион. А како размишљају орлићи, најбољи је можда пример Јан Карло Симић, чије речи потпусује сваки саиграч. На питање, каква су очекивања за меч са Холандијом, добићете (не)очекиван одговор.

-Иста као и пред сваки други меч. Нама није важно име ривала, јер гледамо прво себе. Верујемо у себе, наш тимски дух, снагу. Ту смо најјачи. Све поштујемо, али себе највише. Имамо селектора и стручни штаб који воде рачуна о сваком детаљу, на нама је да све то на терену преточимо у дело. И до сада смо имали успеха. Желимо у финале – истиче Јан Карло Симић, стрелац првог гола против Данске.- Фантастичан осећај. У овако важном мечу, за све нас историјском, постићи гол у дресу који ти је најдражи, то је за мене остварење једног сна. Морам рећи да сам исти такав гол постигао дан раније на тренингу, када нас је селектор поставио да вежбамо прекиде. Са истог места је Станковић центрирао, а ја био на месту које је „предвиђено“.

Било је можда оних који су на тренутак посумњали у коначан исход, поготово после изједначујућег гола Данске?

-Не, за нас реч сумња не постоји. Као што не постоји први или деведесети минут. Без обзира на рани гол, за нас утакмица као да је тек почела. Колико пута смо само кретали из минуса, па се враћали и побеђивали. Ова генерација има јак каракетер, никад се не предаје и ми се боримо до краја. Против Шпаније смо примили гол, па остали са играчем мање. Свака друга селекција би се предала, ми нисмо. И Бог нас је наградио.

По свему до сада приказаном, један је од најбољих дефанзивних играча на шампионату, заједно са Серафимовићем и Мајсторовићем.

-Ја се увек трудим да дам све од себе. Улазим у меч максимално сконцентрисан, знам шта ми је задатак. У дефанзиви се не плашим никога, слушам савете селектора, увек добијемо добру анализу ривала и њихових појединаца. Знали смо да нас очекује тешка и неизвесна утакмица, уосталом ради се о мечу четвртфинала Европског првенства. Погледајте само ко је остао иза наших леђа. Немачка, Италија, Шпанија, Белгија…А ми смо и даље овде.

Момак рођен у Немачкој, али утисак је да нико не воли Србију више од њега. Зато не чуди ни одговор на питање, како се уклопио у групу, систем који је другачији од оног у Немачкој?

-Лако, јер у репрезентацији нисмо саиграчи, ми смо браћа, породица. Тако функционишемо на терену и ван њега, између утакмица. Сви се дружимо, сви смо као један. Имамо међусобно поштовање, шала је увек присутна. За мене је Србија породица и немам речи да опишем колико сам срећан што носим овај дрес.

На крају неизбежно питање, да ли види Србију у финалу?

-Сви је видимо, сви ми који смо овде у Израелу. Од селектора и његових сарадника до нас играча. То је наш сан од првог дана, чак и онда када смо можда били отписани у квалификацијама. Расли смо заједно и дошли до скоро самог краја. Остале су још две степеница, прва је 29. маја. Да ли ћемо је прескочити? Зар неко још сумња у нас, наше срце, наш карактер. Знате како, селектор нам је рекао, момци важно ја да ми дамо свој максимум, да можемо после да се погледамо у огледало. И то је највећа истина. Можемо да изгубимо, ово је спорт, али срце мора бити на терену. И биће против Холандије као што је било у сваком мечу од првог дана нашег окупљања – рекао је Јан Карло Симић.

Извор: https://fss.rs/