Предиван дан у Љубљани репрезентативци Србије искористили су да прошетају у близини хотела Аустрија Тренд. После друге узастопне победе у Лиги нација у табору нашег тима влада феноменална атмосфера. Селектора Стојјковића али и комплетну фудбалску јавност у Србији може да радује начин на који се Тадић и другови опходе према обавезама у националном дресу. Без обзира на умор после непорне сезоне у својим клубовима и чињенице да никада у каријери нису били у прилици да уочи годишњих одмора морају да одиграју чак четири утакмице у само десетак дана, не крију задовољство што су поново на окупу и што имају прилику да бране боје Србије у једном јаком такмичењу. Сваком тренингу и свакој утакмици приступају максимално професионално, бодре се међусобно и буквално гину један за другога на терену. То је оно што и публика може да примети током телевизијског преноса утакмице, али оно што се не види још је лепше и улива веру да је ова генерација спремна за велика дела. Момци дишу као један, сваки слободан тренутак користе да буду заједно и да га проведу у лепом и ведром расположењу.

Ништа им не пада тешко, иако је ово период године када су навикли да буду са својим породицама у летњим одмаралиштима и да пуне батерије за нову сезону. Ниједан израз незадовољства, ниједна исхитрена рекација, преки поглед или нервозно одмахивање руком. Апсолутно ништа од тога. Само осмеси и песма. И наравно, омиљена друштвена игра Мафија која је постала заштитни знак јединства, слоге и заједничког духа у фудбалској репрезентацији Србије.
На реду је Словенија.


Морало је много воде да протекне Муром и Дунавом да се међусобни окршај Словеније и Србије заврши победом једне репрезентације. Као да је реми у оној спектакуларној утакмици на старту Европског првенства 2000. године најавио серију нерешених резултата која је трајала све до 11. октобра 2011. године и чувеног гола који је Дарио Вршич дао Бојану Јоргачевићу са пола терена на стадиону Људски врт у Марибору.


„Утакмица у Шарлрои једна је од најлуђих свих времена на завршним турнирима Европског првенства“ – присећа се Љубинко Друловић драме из 2000. године – „Миха је искључен код резултата 3:0 за Словенију и у нама је у том тренутку прорадио инат. То су моменти у каријери које није лако описати речима. Једноставно, извукли смо из себе дупле капацитете и стигли до изједначења. Саво је дао први, после тога пас Пеђе Мијатовића и ја дајем други. Мислим да су Словенци тада потонули психолошки. Долази и трећи гол. Пробио сам по левој страни, асистирао Сави за 3:3 и тада је настао шоу. Јокан је у последњем минуту имао шансу и за четврти. У томе је драж фудбала. Чак и ако сте бројчано слабији, а тимски уједињени, можете много. Да будем још конкретнији, можете свашта“.
Друловићев колега из стручног штаба А тима Србије, Горан Ђоровић, због повреде је морао да пропусти прву утакмицу на Европском првенству у Белгији и Холандији.


„Био сам ровит, пропустио сам и већи део припрема у Азији. Бошков је донео одлуку да се не излажем ризику на старту шампионата. Показало се да је био у праву, јер сам против Шпаније обновио повреду и већ после десетак минута напустио игру. Жао ми је због свега, то је била фантастична генерација која је имала несрећу да игра у најтежем периоду по нашу земљу. Два пута смо платили цех у мечевима са Холандијом. Фудбалер у каријери мора да буде спреман и за тешке ударце“.

Због сукоба са селектором Бошковом о коме је детаљно причао у књизи „ПИКСИ-СВЕ ЗА ДЕСЕТ“, Драган Стојковић није почео меч са Словенијом, али је после само пола сата игре ушао на терен уместо Дејана Станковића:

„Словенци су нас убили, водили су у 57. минуту са 3:0. Класичан нокдаун. Миха је добио црвени картон и претила нам је озбиљна катастрофа. Бошков је у једном тренутку раширио руке и повикао из свег гласа ‘Ајмо бре Плави, шта вам је’. Успели смо са десет играча да постигнемо три гола и мало је фалило да стигнемо до потпуног преокрета. Друловић је ушао и одиграо страшну утакмицу. Југа такође. Тотално смо васкрсли у другом полувремену. Стручњаци су ту утакмици прогласили за најбољу на целом Европском првенству. Заховић ми је касније рекао ‘Мајсторе, када си ти ушао ми смо потпуно стали’“ – присетио се селектор Орлова антологијског меча у Шарлрои.

Игром судбине, морало је да се догоди да Драган Стојковић седне на клупу репрезентације, па да Србија коначно забележи прву победу против Словеније. Тријумф на стадиону Рајко Митић од 4:1 био је делимични реванш за онај болан пораз у последњем колу квалификација за Европско првенство у Пољској и Украјини 2012. године. Између тог лоба Вршича и драме у Шарлрои, све сами ремији и то идентичним резултатом – 1:1
Најпре два у квалификацијама за Светско првенство 2002, па у пријатељској утакмици 2004. и у првој утакмици квалификација за ЕУРО 2012. У та четири сусрета стрелци за наш тим били су Саво Милошевић, Предраг Ђорђевић, Ненад Јестровић и Никола Жигић.
Словенцима је свакако најдражи погодак који је постигао Златко Заховић из слободног ударца у последњем минуту утакмице која је одиграна 28. марта 2001. године. Бод који су освојили на стадиону Бежиград у Љубљани имао је огроман значај на крају квалификација и омогућио је Змајчекима да први пут у својој историји заиграју на завршном турниру Светског првенства.
У недељу од 20:45, на програму је осми међусобни дуел Србије и Словеније, главни судија утакмице је Италијан Маурицио Маријани, а на стадиону Стожице у Љубљани очекује се поново велики брпј српских навијача.
Срећно, Орлови!

Извор: http://www.fss.rs