Само 0:0 са ТСЦ-ом у пројектованом дербију трећег кола Моццарт Бет Суперлиге Србије

Дресови нови – Партизан стари. Надали су се у Хумској да ће у новој гарнитури украсти премијеру пред Гробарима у Моззарт Бет Суперлиги, а испоставило се да је дуел са ТСЦ-ом представљао повратак у прошлост. Ружну. Из времена Мирослава Ђукића и(ли) Зорана Мирковића кад је свака утакмица била мучење. Тако је деловала ова у трећем колу првенства где је београдски састав изгледао као да је први пут у животу видео лопту и да не зна шта с њом да ради.

Без стила и креације, а са доста грешака и враћања лопте уназад. Да је мали дерби ове рунде потрајао још 90 минута, стекао се утисак да опет домаћин не би нашао начин да нађе пут до циља, па је екипа из Бачке Тополе репризирала подвиг са првог гостовања на Топчидерском брду, кад је такође ремизирала – 1:1.

Игра је била таква да очи заболе навијаче. Никаква. То важи за оба састава, само што је домаћину поен мало, а госту таман. После 270 минута фудбала у новој сезони имају по пет бодова и већ сад напад на титулу из визуре црно-белих изгледа неутемељено, док амбиције састава Жарка Лазетића да се врати у УЕФА такмичења имају потпору.

Током гостовања на Чаиру до изражаја је дошла Партизанова „кратка“ клупа, а у дуелу са ТСЦ га је захватио ефекат кратког ћебета. Таман се покрије преко бедара, остану му ноге да се мрзну, иако се публика у Хумској суштнски презнојавала, не само због вреле београдске ноћи. За разлику од меча са Радничким, кад су Нишлије оствариле предност на средини терена, сад је Илија Столица решио да са већим бројем фудбалера дефанзивних карктериситка осујети креацију ривала, што је резултирало заустављањем напада гостију малтене у зачетку, међутим, осетило се да се напред дави. Да нема чиме да се појави у навали, да му недостаје човек способан да поведе акцију, поготово заврши.

Сазнање да су утакмицу испред одбране почели Патрик Андреде, Саша Зђелар и Кристијан Белић, те да им је кварање јачи адут него изгрдња, довео је то тога да црно-бели пате сваки пут кад би покушали да се приближе казненом простору екипе Жарка Лазетића. Ни Бибарс Натхо се није претргао у офанзивним креацијама, мада је и сам више дефанзивни везни него „десетка“, те је Рикардо Гомеш остао без употребљивих лопти и ограничен само на један покушај. У таквим околностима донекле је одскочио Александар Лутовац пробојима десном страном, док је по домаћина поражавајуће сазнање да су једине две шансе пре паузе имали одбрамбени фудбалери: штопер Игор Вујачић полуволејом левом и бек Слободан Урошевић (десницом!) после чијег покушаја је голман Вељко Илић скренуо лопту на стативу.

Кад су Гробари уочили да повици „Нападај, нападај, Партизане, нападај“ нису делотворни окомили су се на руководиоце и скандирањем „Управа, напоље“ ставили до знања шта мисле о актуелном тренутку клуба, док се екипа мучила да пробије добро постављен блок ТСЦ-а.

Посвећени махом одбрани, гости једва да су успели да се појаве пред Немањом Стевановићем – баш због те дефанзивне оријентације у вези – али су и такви успели да створе две ситуације које су замирисале на погодак. Једну није искорисито штопер Јосип Чалушић, другу Милош Цветковић, а чињеница да је и Лазетићева екипа претила преко одбрамбених фудбалера илустурује скроман квалитет фудбала.

И тако скоро све време. Мало убрзање Парном ваљку донели су Квинси Мениг и дебитант Фусени Дијабате, креирали једну акцију вредну помена – новајлија из Трабзона за Холанђанина – потом је бивши фудбалер Твентеа имао један амбициозан покушај, указала се шанса и Лутовцу, али све што се тиче Партизана је било неубедљиво. Споро, тромо, опоро, негледљиво. Чак и кад је резервиста Самед Баждар у завршници умало развеселио навијаче.

Ништа бољи није био ни ТСЦ, с тим што су му амбиције биле другачије. Жарко Лазетић је поставио игру да не изгуби. И није. Чак је могао до берићета да Ђаковац није двапут блокиран у наставку, пробио је једном левом страном Аранђел Стојковић, али ово је била једна од оних утакмица у којима је, за приказано, по бод премија и једнима и другима.

Кад би за овај приказ могло да се не добије ништа то би било најправедније.

МОЦЦАРТ БЕТ СУПЕРЛИГА СРБИЈЕ

ПАРТИЗАН – ТСЦ 0:0

Београд.

Стадион Партизана.

Судија: Милан Митић 7.

Партизан (4-2-3-1): Стевановић – – Лутовац 6 (од 78. Живковић -), Вујачић 6, Саничанин 6, Урошевић 6 – Зђелар 5, Белић 6 (од 78. Петковић -) – Терзић 5 (од 57. Дијабате 5,5), Натхо 5 (од 57. Мениг 5), Андраде 5 (од 89. Баждар -) – Рикардо 5.

ТСЦ (3-5-2): Илић 6,5 – Стојић 6, Антонић 6,5, Ћалушић 6 – Цветковић 6,5 (од 84. Станојловић -), Стојковић 6,5, Ђаковац 6, Кувељић 6 (од 84. Крпић -), Јовановић 6 (од 72. Томановић 6) – Ратков 5 (од 61. Станојев 5,5), Вукић 5.

Играч Утакмице: Вељко Илић (ТСЦ) – 6,5

Извор: http://www.mozzartsport.com