Ми­ни­мал­цем су Ди­во­ша­ни са­вла­да­ли Зре­ња­нин­це и по­но­во за­по­се­ли трон. По­раз при кра­ју пе­тог ми­ну­та на­док­на­де, шо­ки­рао је игра­че и струч­ни штаб Рад­нич­ког. Ми­лан Пе­рић, шеф стру­ке на­гла­сио је да од по­чет­ка ме­ча ни­су би­ли срећ­не ру­ке: 

– У ше­стом ми­ну­ту по­вре­ђен је што­пер Ог­њен Бра­јић и мо­рао сам да ме­њам уло­ге по­је­ди­ним игра­чи­ма. То нас је по­ре­ме­ти­ло, али бр­зо смо се сна­шли и на­ста­ви­ли ан­га­жо­ва­но и бор­бе­но. До­бро смо ске­ни­ра­ли игру Хај­ду­ка, др­жа­ли сред­њи блок и за­тво­ри­ли при­ла­зе  го­лу. По­го­ди­ли су у ста­ти­ву у фи­ни­шу, има­ли ини­ци­ја­ти­ву и по­сед лоп­те и ни­су ни­шта кон­крет­но ура­ди­ли. Не­ма­мо ни про­мил сре­ће.

Крат­ко је го­во­рио о го­лу ис­ку­сног Ла­за­ра Ве­се­ли­но­ви­ћа.

– Оче­ки­вао се крај и па­ла је кон­цен­тра­ци­ја. Ди­во­ша­ни су пре­ба­ци­ли по­след­њу ли­ни­ју, Ве­се­ли­но­вић је био ис­пред Ни­ко­ле Сте­фа­но­ви­ћа и ла­ко га са­вла­дао. Тра­жи­ли смо при­ли­ку из кон­тра­на­па­да, шут гла­вом Ми­ло­ша Зли­чи­ћа за­вр­шио је де­се­так сан­ти­ме­та­ра из­над преч­ке. 

По­хва­лио је игра­че и њи­хо­ву по­све­ће­ност.

– Увек су хра­бри и бор­бе­ни, те­шко ми је би­ло да их гле­дам ту­жне по­сле ме­ча. Ни­су за­слу­жи­ли ни по­раз, иден­тич­ним ре­зул­та­том, у дру­гом ко­лу у Ки­кин­ди. Хај­дук је био фа­во­рит и за ко­пље из­над нас и мно­гих дру­гих по ис­ку­ству еки­пе, фи­нан­си­ја­ма… Ре­кли су ми да смо нај­мла­ђи тим у клуп­ској исто­ри­ји и ови мом­ци, ко­ји се бо­ре да очу­ва­ју ста­тус, за крат­ко вре­ме по­ка­за­ли су мно­го.

Зре­ња­нин­ци су се ло­ци­ра­ли из­над цр­те оп­стан­ка и Пе­рић ка­же да је са­мо је­дан циљ.

– Од по­чет­ка про­лећ­не ета­пе те­че бор­ба да се ста­тус са­чу­ва и дру­ги циљ не по­сто­ји. Не гле­дам да­ље од на­ред­не утак­ми­це и сва­ка је дер­би и при­ча за се­бе. До­ла­зи нам Сло­ба­да, два ко­ра­ка иза Хај­ду­ка и има нај­ви­ше ам­би­ци­је, сад је бри­га да се игра­чи што бр­же опо­ра­ве, ис­ки­да­ли су се у Ди­во­шу.

Ка­пи­тен Стра­хи­ња Бо­ри­са­вље­вић ис­та­као је да су Ди­во­ша­ни на­го­ми­ла­ни ис­ку­ством, али да су ус­пе­ли да па­ри­ра­ју.

– По­но­сан сам на са­и­гра­че. Сјај­но смо од­и­гра­ли од­бра­ну, хра­бро и без уз­ми­ца­ња и гре­хо­та је ка­ко смо, у пе­том ми­ну­ту на­док­на­де, из­гу­би­ли, кад смо кре­ну­ли с цен­тра, сви­ран је крај, ту­жни­ји не мо­же да се за­ми­сли. 

О до­ла­ску ри­ва­ла из До­њег То­вар­ни­ка, ре­као је јед­ну ре­че­ни­цу.

– Не­ма шта да се при­ча, игра­ће­мо на по­бе­ду, да по­но­во оста­ви­мо ср­це на те­ре­ну и ваљ­да ће­мо да бу­де­мо на­гра­ђе­ни – по­ру­чио је ка­пи­тен Бо­ри­са­вље­вић. Ц. Б.

---

БРА­ЈИЋ МО­РА НА ОПЕ­РА­ЦИ­ЈУ

На по­чет­ку ме­ча, мла­ди де­фан­зи­вац Ог­њен Бра­јић, мо­рао је да на­пу­сти те­рен. Дан по­сле ме­ча био је на пре­гле­ду код др Ми­ро­сла­ва Ми­лан­ко­ва и кон­ста­то­ва­на је те­шка по­вре­да. Што­пе­ру Рад­нич­ког пу­кли су пред­њи укр­ште­ни ли­га­мен­ти ле­вог ко­ле­на и мо­ра­ће на опе­ра­ци­ју, за­ка­за­на је за 10. април.

– Укли­зао сам и не знам да ли је но­га про­па­ла, чу­ло се да је пу­кло, као про­шли пут. Ла­не сам, 6. апри­ла опе­ри­сао исто ко­ле­но, сеп­тем­бра 2022. и де­сно, ужа­сно бо­ли – ту­жно је ре­као мо­мак ко­ји је ле­тос сти­гао из но­во­сад­ског срп­ско­ли­га­ша, као по­зајм­љен играч. 

---

ТА­ТИ­ЋЕ­ВА ТУ­ГА

Пре­драг Та­тић, пред­сед­ник клу­ба био је ту­жан:

– У ми­сли­ма смо са Ог­ње­ном, ди­ван је мо­мак, љу­ба­зан, до­бро­на­ме­ран, на те­ре­ну бор­бен, вре­дан и по­све­ћен. Бр­зо се укло­пио у по­гон и ат­мос­фе­ру и же­ли­мо му све нај­бо­ље. Би­ће нам те­шко без ње­га. Био сам играч, тре­нер и ра­ни­је пред­сед­ник и ни­кад ми у фуд­ба­лу ни­је би­ло те­же, као кад смо при­ми­ли гол. Као да ми се све од­јед­ном сру­ши­ло, све је би­ло не­ве­ри­ца. То­ли­ко бор­бе, тр­ке и у по­след­њим се­кун­да­ма ам­бис. До­ма­ћи­ни су нас по­хва­ли­ли и ре­кли да одав­но ни­су има­ли бо­љег про­тивника.

ЗА­СЛУ­ЖИ­ЛИ БОД: Ми­лан Пе­рић, тре­нер Рад­нич­ког ФО­ТО: Ж. Ше­мић

Извор: http://www.zurnal.rs